„Објасните ми да ли има било ко од вас ко жели да оде да живи у Штимље или Глоговац. Покажите ми једног Србина који би то учинио са својом децом. Када ми га покажете држите ми предавање, солите ми памет“.

Па зар Ви, као председник Републике Србије, који је положио двоструку председничку заклетву, нећете да живите са својом породицом, у току свог мандата, барем три месеца годишње, на Косову и Метохији?

Јасно је, према Вашој изјави, да нећете да с породицом живите на Косову и Метохији. Свесни сте да кад Ви, као Председник јавно кажете да нећете, да то делује на друге да и они неће.

Зар Вас није ни мало срамота, зар немате ни мало стида и обзира према толиким Србима повратницима на Косово и Метохију који су поново били подвргнути шћиптарском терору. За Вас то нису Срби који желе да с породицама живе на Косову и Метохији!!! Шта сте Ви учинили да се спречи шћиптарско прогањање Срба? НИШТА, чак ни формално нисте упутили протест позивајући се на наш Устав и Резолуцију СБ УН 1244, а камоли захтев да се та документа поштују. Ви то никада више не можете да учините јер сте и Ви одбацили та документа. Тиме Ви подржавате шћиптарски терор над Србима и спречавате Србе да се враћају у своје домове и на своја имања на Косову и Метохији. Зато самоуверено изазивате Србе:

„Покажите ми једног Србина који би то учинио са својом децом. Када ми га покажете држите ми предавање, солите ми памет“

Штавише, Ви игноришете неколико стотина (нека их је макар и две стотине) хиљада Срба који живе на Косову и Метохији. Толико их омаловажавате да они за Вас не постоје.

С обзиром на све, а на основу члана 56 Устава  упућује Вам се ова петиција:

Молим да јавно под заклетвом у своју политичку каријеру одговорите на следеће питање:

Да ли, осим политичко каријеријских користи, имате директне финансијско-материјалне користи од толиког Вашег противуставног деловања, омаловажвања и одбацивања србских националних вредности?

С поштовањем председника Републике,

Др Љубомир Т. Грујић, професор у пензији
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд