Како би могла да изгледа Заједница српских општина, коју ће, како се најављује, самостално формирати 10 већински српских општина на Косову и Метохији, а у складу са принципима наведеним у Бриселском споразуму?

Српска листа неће више да чека Приштину да спроведе обавезе из Бриселског споразума

Та ЗСО ће имати свог председника, његовог заменика, Савет, као и Скупштину, а чиниће је представници 10 општина.

То је за Танјуг рекао посланик Српске листе (у шиптарској скупштини) Игор Симић, који је прецизирао да је реч о следећим општинама: Лепосавић, Звечан, Северна Косовска Митровица, Зубин поток, Партеш, Ранилуг, Ново брдо, Грачаница, Штрпце и Клокот.

Додао је да ЗСО у складу са споразумима из 2013. и 2015. године сачињава тих 10 опшстина са српском већином на КиМ, у којима живи између 110.000 и 120.000 становника.

ЗСО је иначе била обавеза Приштине према Бриселском споразуму, потписаном 2013. године, а чијих се првих шест, од укупно 15, тачака односи управо на формирање те заједнице.

Заједница српских општина имаће своју управљачку структуру коју ће чинити председник, његов заменик, савет, као и Скупштина ЗСО, коју ће чинити легални и легитимно изабрани представници постојећих Скупштина у тих 10 општина.

Корист од ЗСО имаће не само Срби, већ и Албанци, јер ће имати један глас који ће говорити у име Срба на КиМ, а о проблемима Срба стараће се сами Срби, рекао је Симић.

Он је уверен да ће тако и међународна заједница имати релевантне саговорнике када су у питању проблеми српског народа на Косову и Метохији.

Симић одбија приговоре да је формирање ЗСО једностран потез:

– То је, напротив, потез, који је изнуђен и апсолутно у складу са Бриселским споразумом, али са закашњењем од пет година, јер приштинске институције нису желеле да испуне оно на шта су се обавезале и пред Београдом, али и пред представницима Европске Уније – нагласио је Симић.

Наша намера је, додаје, да оживимо Бриселски споразум на начин на који је и потписан, „што значи да се Споразум из 2013. године о општим принципима успостављања ЗСО, са извршним овлашћењима, оживи кроз процес који нам предстоји 20. априла“.

Према његовим речима, ЗСО би требало да буде „кровна институција“ српског народа на простору Косова и Метохије, која ће на најбољи начин одговорити на потребе грађана који тамо живе.

– Не само Срба, већ и свих осталих заједница које у тим општинама живе – подвукао је Симић.

ЗСО, прецизирао је Симић, у складу са овлашћењима из Бриселског споразума, стараће се о здравству, просвети, урбаном и руралном планирању као и економском развоју тих општина.

– Она није уперена ни против кога, нити ће на било који начин угрозити било коју заједницу на КиМ, али ће помоћи српској заједници да боље управља својим животима – поручио је Симић.

Како је рекао, у свим тим општинама Српска листа, у складу са демократском вољом грађана исказаном на локалним косовским изборима, има већину у локалним скупштинама.

Представници Српске листе најавили су данас да ће 20. априла, на пет година од потписивања Бриселског споразума, формирати ЗСО. Они су о томе претходно обавестили председника Србије Александра Вучића, на састанку који су имали са њим данас у Београду.

Првих шест тачака Бриселског споразума тичу се управо ЗСО:

1. Формираће се Удружење/Заједница већински српских општина на Косову*. (Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток, Лепосавић, Грачаница, Штрпце, Ново Брдо, Ранилуг, Пасјане, Партеш и Клокот).

2. Заједница ће имати оснивачки статут. Може бити укинута само одлуком општина које су у њеном саставу. Гаранције за Заједницу су важећи закон и Уставни закон (шиптарске Косове*).

3. ЗСО ће имати председника, потпредседника, скупштину и веће.

4. Општине чланице, у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законима биће овлашћене да сарађују вршећи своје надлежности колективно преко заједнице. Заједница ће имати пуни надзор у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања.

5. ЗСО ће имати и додатне надлежности, које ће на њу пренете централне власти у Приштини,

6. Заједница ће имати представничку улогу при централној власти, као и место у локалним, саветодавним телима у ту сврху. Како би се наведено спровело, предвиђа се функција мониторинга.

ИЗВОР: ВЕСТИ

***

НАПОМЕНE приређивача текста 

– у горњем тексту све обележено плавом бојом је интервенција редакције а да би то била истинита информација.

27.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић