Користећи искључиво снимке из седамдесетих и осамдесетих година, међу којима су и њени када је протестовала против Валдхајма, Бекерман до детаља представља хронологију откровења његовог припадништва нацистима и како је дошло до тога да, без обзира на све доказе, већина гласа за њега на председничким изборима 1986.

Три деценије касније, аустријска редитељка вратила се својој архиви како би анализирала један од преломних догађаја у историји земље која је настојала да себе представи као прву жртву нацизма.

„Почела сам да радим на овом пројекту 2013. године када нису постојали (Доналд) Трамп, (Виктор) Орбан, (Себастијан) Курц, (Хајнц-Кристијан) Штрахе“, рекла је Бекерман у интервјуу Танјугу.

Наглашава да није очекивала да филм буде толико актуелан и додаје да не може да каже да је срећна због тога. „То је добро за филм, али не и за политику“, сматра.

Оно што повезује догађај од пре три деценије са садашњим тренутком, према њеним речима, јесте популизам.

„Увек је иста тактика када је подела друштва у питању. Увек смо ту ми и они. У Валдхајмовој предизборној кампањи коришћен је антисемитизам, данас су то ксенофобија и расизам“, приметила је Бекерман и оценила да популизам представља данас највећу претњу, заједно са конзумеризмом и неспремношћу на размишљање.

Бекерман истиче да је илузија да учимо од историје и да заправо историју преправљамо у складу са тренутним потребама.

Наглашава да је фокус њеног филма на човеку који је цитавог свог живота лагао и направио велику каријеру.

Упркос чињеници да су и ШСР и Америка и Велика Британија знале за Валдхајмову прошлост, он је у два мандата био генeрални секретар УН, а Бекерман каже да се свет заиста заинтересовао за нацизам и холокауст тек средином осамдесетих година када је комунизам дошао до свог краја, а нова генерација почела да поставља питања у вези прошлости.

„Постоје гласине да је Валдхајм уцењиван, али нема доказа за то“, додала је аустријска редитељка.

На питање како гледа на актуелне међународне односе и политичку климу, Бекерман само кратко одговара „брррррррр“.

Политичку ситуацију у својој земљи оценила је као ужасну и додала да су до ње већ дошле веома негативне реакције на филм, јер у Аустрији још увек има оних који бране Валдхајма.

„Валдхајмов валцер“ говори заправо о ургентности и оглашава узбуну не само због политичких покрета у Аустрији, већ и у Пољској и Мађарској.

„Када сам погледала материјал који сам снимила пре 30 година, била сам у шоку. Да ли сам заиста заборавила како политичари лако могу манипулисати емоцијама људи? У „Вајлдхамовом валцеру“ покушала сам да анализирам шта се то дешавало 1986. године, ствари које нам се чине тако познатим и блиским данас, под Трампом, Курцом и Штрахеом и другим господарима алтернативних истина и популизма“, објаснила је Бекерман.

„Белдокс“ се одржава од 7. до 14. маја, а београдска публика ће претходно имати прилику да погледа ретроспективу филмова Рут Бекерман у оквиру „Мартовског фестивала“ који почиње 28. марта.

ИЗВОР: РТВ

———–

21.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић