фото: Матица српска

У Матици српској, у петак 8. децембра, у заједничкој организацији Матице српске и Института за европске студије, проф. др Стивен Баскервил, са Патрик Хенри колеџа (САД) одржао је предавање „Нова идеологија секса”. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а разговор са гостом водио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

www.stephenbaskerville.com

Стивен Баскервил (Stephen Baskerville) је професор политичких наука на колеџу Патрик Хенри и аутор књиге „Нова политика секса: Сексуална револуција, грађанске слободе, и раст моћи владе” (Анџелика, 2017). Током неколико месеци након објављивања ове књиге, сексуална револуција је добила пажњу неслућених размера, а посебно они проблеми који су наглашени у књизи. Она почиње следећим речима: „Запањујућа је брзина којом је јавно мњење западног света, а и шире, почело да буде под утицајем онога што Њузвик магазин назива „политиком секса”. Када се ова синтагма нашла на насловној страни Њузвик магазина 2012. године, првенствено се односила на контроверзу око истополних бракова. Данас се она, исто тако, може односити на поплаву оптужби које укључују „сексуално узнемиравање”, „сексуални напад” синтагме које у себи садрже реч сексуално, којима су насловне стране преплављене. Појава ове књиге и њен пријем у САД подстакла је предавача да покуша укратко да представи основне ставове које у њој заступа и домаћој публици.

ИЗВОР: МАТИЦА СРПСКА

***

др Миша Ђурковић

Др Миша Ђурковић је на почетку објаснио зашто је значајно да неки људи, који су научници у свету и баве се одређеним темама које се тичу директног утицаја на свакодневни живот грађана, дођу у Србију и говоре о својим сазнањима и истраживањима. Он је напоменуо, да је изузетно важна још једна књига професора Стивена Баскервила (Stephen Baskerville), књига „Стављен под старатељство“ (TAKEN INTO CUSTODY), заиста фасцинантна књига која би требало да се преведе за нашу читалачку публику, а у поднаслову књиге стоји – Рат против очева, брака и породице као институције.
„Књига је објављена 2007.године, дакле пре десет година. Господин Баскервил је један човек који се бавио политичком науком, политичком теоријом и међународним односима. Кад је на свом личном случају осетио како изгледа ова цела индустрија развода (термин који он користи), онда је почео то да изучава и открио једну потпуну Пандорину кутију у којој управо преко тзв. породичних судова (постоје посебни судови за породичне спорове у САД), најрадикалније газе људска права одређених група људи.Овде је сакупио заиста фантастичне материјале који говоре о законима који се доносе и који крше разноразна права, пре свега очева, али и других делова породице, како функционише једна цела индустрија развода… Дакле, кад се уђе у тај систем да се доносе закони који омогућују судијама, експертима, саветницима, адвокатима и другима, да зарађују огромну количину новца и да репродукују једно друштво у коме има све више разведених родитеља, у коме деца све теже живе итд.“

„Оно што нас је највише шокирало је да смо видели да ти исти закони и исти модели понашања долазе код нас. И буквално то је, рецимо, овај такозвани Закон о спречавању насиља у породици који је донет прошле године, и који је од ове године у употреби – буквално је преписан, и све те ванредне мере, укључујући и оно чувено – да одмах се реагује по пријави и да се избацује оптужени члан породице иако не постоје никакви докази на 48 сати и месец дана… То су буквално закони који су преписани одавде и који на исти начин се примењују…“ – рекао је др Ђурковић.

Професор Баскервил је представио своја сазнања о овој теми коју је обрадио у књизи „Нова политика секса: Сексуална револуција, грађанске слободе, и раст моћи владе”.

*
За разлику од претходних, ова идеологија користи моћ секса као свој главни политички инструмент и оружје. Један добродушни истраживач назива је еротском идеологијом. Ова идеологија је преформулисала старије покличе о социјалној правди у амбициозније захтеве за оно што се сада назива похотном правдом. Поред тога, средства којима се ово постиже укључују кривично-правни систем. Секс је увек политичан, прокламују радикали, јер се сматра да неки врше сексуално угњетавање ускраћујући другима њихова сексуална права. Како би обезбедили ова права угњетени организују покрете отпора, захтевајући своје сексуално држављанство и сексуално самоопредељење. Сматра се да су сексуална права неодвојива од економских, социјалних, културних и политичких права, а то су права која држава штити. Сексуални угњетавачи користе хијерархије сексуалних вредности, попут религије и традиционалног полног морала, које умногоме функционишу у сличној идеологији расизма. Оно што се сада тражи је радикалнија сексуална политика која може да доведе у питање неједнакост или угњетавање у оквиру сексуалних односа, или да спроведе визију сексуалног самоопредељења и слободе, и покрене комплетну културну револуцију.

Такву реторику смо већ чули. Уз појачано незадовољство исказује се мржња према ограничењима, ауторитету, и жеђ за неограниченом слободом и осветом, слично као код идеологија претходног века. У овим манифестима евидентно је да је емоција која покреће све насилне политичке покрете – незадовољство. Оно није усмерено ка именованом појединцу који би могао бити званично оптужен и осуђен за почињене злочине, уз помоћ установљених процедураи опипљивих доказа, већ против група неименованих представника заједно, с чим у вези морају бити смишљени нови злочини и нова оправдања за кажњавање. Незадовољство оправдава жељу за побуном против постојећег поретка за реструктуирањем друштва, за рушењем постојећих институција, и успостављањем новог реда, у коме би они били главни и користили своју нову моћ да казне оне за које мисле да су им нанели зло, а који су у овом случају, чак и у већој мери него у случајевима из прошлости, само обични људи који гледају своја посла.

Ово превазилази реторику маргиналних екстремиста. Програм сексуалне слободе и сексуалне озлојеђености сада прожима све друштвене и политичке институције, медије, универзитете, школе, добротворне организације, здравство, корпорације, фондације, правосуђе, цркве, владе, интернационалне организације. Уз минимално труда, сви су постали темељно задојени политиком секса. Ниједна друга матрица проблема није у толикој мери утицала на нашу културу, политику и свакодневни живот, нити је са друге стране иједна била тако запрепашћујуће изопштена из критичког испитивања новинара и истраживача.

Широм света секс сада представља поларитет који, више од било ког другог, одређује нашу идеолошку поставку. Феминизам, а и новија хомосексуална идеологија која се темељи на истим методама, кренули су са наизглед скромним и ограниченим захтевима…

*

Наук претходним обрасцима, обећања о новом добу слободе који је сексуална револуција давала, убрзо су се испољила кроз нове облике ауторитарности.
Најсвирепија од свих изречених казни нове сексуалне жандармерије и најрепресивније машинерије владе, која је икад постојала у модерним демократијама енглеског говорног подручја, јесте једнострани и невољни бракоразводни апарат – наменски створен механизам владе, коришћен за растурање породица, преузимање контроле над приватним животима невиних људи и њихове деце, заплену имовине по кратком поступку, и за криминализовање оличења омраженог патријархата, односно очева. 

*

СВЕ ОВО ВОДИ ДО ЗАМЕНЕ ХРИШЋАНСКЕ ЕТИКЕ РАДИКАЛНОМ ИДЕОЛОГИЈОМ. Ови нови, родни злочини, нису настали наспупрот сексуалној слободи, већ су њен неодвојиви додатак. Занимљиво је да нови злочини делују заједно и у сарадњи са новим слободама. Оно што је можда најзначајније, а опет најмање запажено – одлика родних злочина је немоћ глатког комбиновања проширене сексуалне слободе са смањеном грађанском слободом, сексуалног ослобођења са политичком репресијом…“

ПОГЛЕДАЈТЕ И ПОСЛУШАЈТЕ ЦЕЛО ПРЕДАВАЊЕ

ИЗВОР: ТВ МОСТ, водитељ Лука Баљ, превод Софија Јелић

17.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић