Ето како власт чува језик: Др Дарио Видојковић

Новој Влади Србије српска дијаспора скоро да није била ни помена вредна. То ниподаштавање се поново доказало и то најновијим одбацивањем сва три амандмана Двери која су се тицала школовања српске деце у дијаспори и учешћа дијаспоре у Националном просветном савету, каже за „Вести“ др Дарио Видојковић, историчар са Катедре за новију историју на Универзитету у Регензбургу.

Видојковић истиче да се намеће оправдано питање колико се треба веровати изјавама представника власти да им је наводно битно очување српске културе и језика, не само у региону, него и шире, у дијаспори.

– Сетимо се и најављене Декларације која има за циљ заштиту и неговање српске културе и језика. Како онда објаснити овакву одлуку владе? О оваквим питањима не би смело да се одлучује искључиво по партијској линији, али реалност сугерише супротно, а све науштрб деце у дијаспори – каже наш саговорник.

Он истиче да је ово проблематично поготово у времену „кад се српски језик у свету потискује“.

– О томе говоре наслови језичких курсева по вечерњим школама и по универзитетима по свету, БХС (босански-хрватски-српски). Не сме се занемарити и проблем постојања наставника српског језика – каже он.

Видојковић сматра да је „свакако на месту захтев да српски научници у дијаспори буду укључени у Национални просветни савет.

– Наспрам око четири милиона Срба ван Србије, овакав однос мора да се промени што пре, ако се још буде хтело говорити о постојању српске дијаспоре – закључује Видојковић.

Амандмани

Народни покрет Двери предложио је три амандмана на закон којим би се отварале нове школе на српском језику у оквиру дипломатско-конзуларних представништава Србије, ангажовања наставника из редова дијаспоре и да се у редове Националног просветног савета бирају још два члана, односно по један представник српских образовних институција из расејања и региона.

ИЗВОР: Ј.Л Петковић-ВЕСТИ

————

29.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић