Председник ЕК Жан-Клод Јункер најавио израду стратегије за прикључење Србије ЕУ тек 2025. И комесар за проширење Јоханес Хан оценио да је то реалан временски оквир за пријем

Српским званичницима још једном је избијен главни адут којим, нарочито пред изборе, освајају грађане да Србија само што није постала пуноправна чланица Европске уније. Политичари у наредних осам година, судећи према порукама из Брисела, где су опет продужили рок пријема Србије у ЕУ, не би смели да замајавају јавност о извесном европском путу.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је, наиме, у писму председнику Европског парламента и председавајућем Савета ЕУ о стратегији ширења ЕУ најавио израду Стратегије за успешно прикључење Србије и Црне Горе ЕУ с перспективом приступања далеке 2025. године. Оцену да је реалан временски оквир да Србија тек за осам година приступи Унији дао је јуче и Јоханес Хан, европски комесар за проширење.

– Србија може да се придружи ЕУ и пре 2025. или чим буде спремна, у зависности од испуњавања потребних критеријума. Ово је јако охрабрење за Србију и све земље западног Балкана – изјавио је Хан и нагласио да ЕУ није нека фантастична политичка креација ни политички рај, те да, као и у свим клубовима, чланство у ЕУ долази са обавезама.

Муке дуге 17 година

– Дуго су Србија и западни Балкан били посматрани као задње двориште ЕУ, а данас се посматрају као енклава Уније с легитимним правом за приступ – навео је Хан и подсетио да ЕУ годишње даје 200 милиона евра бесповратне помоћи Србији, што је око три милијарде евра од 2000. године.

Управо је пре 17 година Србија ушла у процес прикључења ЕУ. Формални крај се не назире – Србија има статус земље кандидата и од 35 преговарачких поглавља, у којима су тематски подељени и садржани услови које држава мора да испуни за чланство, отворено је тек 10.

У међувремену Србија је испуњавала и разне политичке захтеве – од сарадње с Хашким трибуналом до потписивања Бриселског споразума и актуелног решавања питања Косова. Није непознато да се очекује и хапшење одговорних за паљење амбасада Немачке и САД, пријем Косова у међународне институције, удаљавање од Русије…

И док је суседним државама требало највише 10 година да се прикључе Унији, Србија ће можда успети за две и по деценије.

Директор агенције Прагма Цвијетин Миливојевић сматра да власти и одговара продужавање рока:
– Иако не би требало да користе тему европских интеграција, власт ће помоћу своје пропагандне машинерије учинити супротно. Казаће: „Ево, дали су нам рок као што смо тражили“. Власти одговара одлагање пријема јер се тиме одлаже и референдум на којем грађани треба да се изјасне да ли су за улазак у ЕУ, без 17 одсто територије Косова и непријатељских односа с Русијом, што су два главна услова, или су против.

И заиста, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић за Курир каже да се рокови уопште не продужавају, јер никад није било временског оквира, тако да је ово добра вест:

Ништа драматично

– Наш план је да до 2022. отворимо и затворимо сва поглавља, а онда иде процедура ратификације у земљама чланицама, што отприлике траје две-три године, неке чак одржавају референдум о чланству нове државе. А и ми тада можемо да одржимо референдум. Према томе, ништа драматично или битно другачије од нашег плана. Ова и претходна влада поставила је и започела најважније реформе и Србија иде у добром правцу.

Србија Као Скадар на Бојани

• 1. јун 2000. Србија постаје „потенцијални кандидат“ за чланство у ЕУ
• 29. април 2008. Србија је потписала ССП, који је ступио на снагу 1. септембра 2013.
• 22. децембар 2009. Србија је поднела захтев за пријем у чланство ЕУ
• 1. март 2012. Србији добила статус кандидата
• 28. јун 2013. Европски савет донео је одлуку да се отворе приступни преговори

ЧИЊЕНИЦЕ

Шта смо урадили

• испунили све захтеве у сарадњи с Хашким трибуналом и испоручили све оптуженике
• потписан Бриселски споразум
• доносе се закони усклађени с прописима ЕУ

Шта се још очекује

• хапшење одговорних за паљење амбасада Немачке и САД
• пријем Косова у међународне институције (УН, Интерпол…)
• удаљавање од Русије, војно и економско
• решавање низа билатералних проблема с Хрватском (избегли, ратна одштета, културно благо…)
• с Румунијом решавање питања влашке мањине у Србији

Аутор: Биљана Бојић
ИЗВОР: КУРИР

***

NATO злочиначка агресија на Србију 1999.

————–

16.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић