Данашњи дан остаће уписан као један од најсрамнијих у историји Црне Горе због губљења суверенитета и територијалног интегритета који је стечен на Берлинском конгресу 1. јула 1878. године када је потврђена њена независност.

***

На Цетињу је, де факто, потписана анексија Црне Горе. Никако другачије се не може тумачити чињеница да је Скупштина Црне Горе једногласно, са 46 гласова, усвојила Предлог закона о потврђивању Северноатлантског уговора, којим се обезбеђују услови за приступање Црне Горе НАТО савезу.

Треба напоменути да је одлука Скупштине Републике Црне Горе на Цетињу, усвајањем Протокола о чланству у северно-атлантској алијанси, донешена противно већинској вољи народа Црне Горе, али и не учествовањем опозиције и представника Срба у доношењу ове одлуке.

Игнорисано је то што је српски народ, али и други грађани Црне Горе, захтевао одржавање референдума о чланству у овој злочиначкој организацији, што представља нечувено кршење људских права и гажење демократских тековина од стране режима Мила Ђукановића.

Приступање Црне Горе НАТО-у, овој војној организацији је потребно искључиво због њеног географског положаја. Војни потенцијал ове мале балканске земље раван је нули и сигурно неће увећати борбене капацитете Савеза. Прави разлог црногорског чланства је појачано присуство Алијансе на Балкану и лакше укључивање нових држава у НАТО сферу.

Није тешко уочити повезаност између данашње одлуке црногорског парламента и пуча у Македонији где албанско-плаћеничка коалиција очекује помоћ НАТО-а за конституисање власти.
И ЕУ је, очигледно, заборавила на своје “вредности”, пошто је изостала реакција њене администрације у правцу поштовања декларација, конвенција о људским правима и слободи одлучивања о овако важним темама, у тренутку кад се одлука о чланству доноси у скупштини, а не на референдуму. Јасно је и зашто – лицемерје ЕУ је свима одавно познато.

Посебно је жалосно да по питању црногорског чланства у НАТО, Влада Републике Србије на челу са Александром Вучићем заузима став који је на граници између одобравања и незаинтересованости, са оправдањем да Србија поштује избор црногорске Скупштине. Наводно, актуелна српска власт поштује одлуку, која је наводно у интересу црногорског народа при чему ће се Београд наводно придржавати политике војне неутралности. У свему овоме, Вучић као Милов партнер на НАТО путу, ћути о свему лошем у ЦГ јер је дужан Милу.

У својој историји Црна Гора је имала много светлих тренутака којим је задивила сав слободарски и правдољубиви свет али у 21. веку најважнији поступци њене власти су све брука за бруком.

Након отцепљења Црне Горе од Србије на нерегуларном референдуму из 2006. године, признања независности тзв. Косова и увођења санкција Руској федерацији, данашњи дан остаће уписан као један од најсрамнијих у историји Црне Горе због губљења суверенитета и територијалног интегритета који је стечен на Берлинском конгресу 1. јула 1878. године када је потврђена њена независност.

Информативна служба Српског покрета Двери
29.4.2017.