Харадинај: Одлука суда је срамотна, ја сам политички талац! (ФОТО)

Горан Чворовић
02. март 2017. Новости

Поново одложена одлука о захтеву Србије за изручење бившег лидера озлоглашене ОВК. Француски суд од наше земље тражи да до 31. марта достави информације о свом правном систему.

КОЛМАР

ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА: Сага Харадинај се наставља! Апелациони суд у француском граду Колмару одлучио је данас да још једном затражи додатне информације и тако поново пролонгира коначну одлуку по захтеву Србије за екстрадицију бившег лидера озлоглашене ОВК Рамуша Харадинаја, који се терети за ратне злочине над српским и другим неалбанским становништвом. Ново рочиште заказано је за 6. април.

Током заседања које је трајало свега петнаестак минута, суд је захтев за следеће окупљање поткрепио потребом прибављања нових података, у шест тачака. Између осталог, у Апелационом суду желе да знају на чему се заснива проширење основног захтева за изручење, због чега је та одлука донета тек дан после Харадинајевог хапшења и када је члан 142. тачка 1, који се односи на кажњавање ратних злочина против цивила, уведен у Кривични закон Србије, као и да ли је тај члан био на снази између 12. и 20. јуна 1999.

Такође, судско веће се занима за то које су максималне казне предвиђене у вези с делима за која се Харадинај терети – 20 или 40 година, који су критеријуми територијалне надлежности Србије у вези са почињеним делима и елементи правног система Србије који омогућавају гоњење Рамуша Харадинаја, као и која правила важе за евентуалну застарелост по наведеним делима у нашем правосуђу. Србија има рок да тражене податке достави до 31. марта.

Интересовање за ново рочиште Рамушу Харадинају било је велико. Пред зградом Апелационог суда у Колмару ред је почео да се прави још пре 8 сати ујутро. Посматрачи, којих је било много, а практично су сви говорили албански, трудили су се да себи обезбеде место у невеликој судници.

Акредитовало се и доста новинара који су покушавали да кроз гужву прођу до сале. Било је присутно бар десетак домаћих и страних екипа. Пола сата пре почетка заседања, булеваром испред зграде суда прошло је неколико „марица“ са полицајцима који су обезбеђивали догађај.

У пуној сали било је присутно стотинак присталица Рамуша Харадинаја, док се бар још толико тискало испред. Настало је и кошкање са великим бројем чувара реда, јер није било довољно места за све.

Један од присутних појавио се са белим кечетом на глави на којем је био црни двоглави орао. Полицајка му је пришла и обавестила га да мора да га скине, чим судско веће буде ушло у салу.

Око 9 сати, за када је било заказано рочиште, почело је комешање, а онда су, десетак минута касније, из ходника почели да допиру узвици подршке, што је био знак да Харадинај долази на суђење. Публика га је дочекала на ногама, аплаузима.

КУБУРОВИЋЕВА: ДОСТАВИЛИ ИЗЈАВЕ СВЕДОКА

У СКЛАДУ са Европском конвенцијом о екстрадицији, на основу које се подноси захтев за изручење, француски органи могу да траже додатна појашњења и доказе како би могли да одлуче о молби коју је упутила Србија, каже министарка правде Нела Кубуровић. Она додаје да је Министарство пре неколико дана послало додатне доказе, са више 100 страна исказног материјала:

– Ту су искази сведока и различити извештаји МУП и Војне поште, као и извештаји са извршених увиђаја, управо како бисмо доказали да нису тачни наводи који се истичу у медијима последњих месец дана да се Рамуш Харадинај терети за иста кривична дела пред правосудним органима Србије као што се теретио пред Хашким трибуналом. Више пута смо истицали да Тужилаштво за ратне злочине води поступак за дела која су се десила јуна 1999. године, а да се хашка пресуда односи на догађаје током 1998. Уз сву документацију коју смо доставили, француским органима је била прослеђена и пресуда Хашког трибунала, управо како би могли да се пореде докази. Имајући у виду данашње рочиште, ми наслућујемо да ће француски органи да траже додатну документацију и Министарство правде ће свакако одговорити свим захтевима и доставити све што је неопходно да би француски суд могао да одлучи у складу са нашом молбом.

Харадинаја је данас, у сали 13, сачекало трочлано судско веће, којем је председавала Федерик Жове, а у коме су седеле још две њене колегинице, Ан Мари Волф и Валери Месер Пен. Он је најпре потврдио свој ранији став да се не слаже са изручењем, а онда у ставу мирно саслушао одлуку већа коју је председница саопштила на француском. Иако говори овај језик, Харадинај је затражио превод.

После саопштене одлуке, сала је занемела, а Харадинај, смркнутог лица изашао из суднице, која се за тили час испразнила.

КОСОВО И – МЕТОХИЈАУ ОДЛУЦИ суда пише да је Рамуш Харадинај ухапшен на захтев Србије јер је осумњичен за ратне злочине над цивилним становништвом, почињене на територији Србије и Црне Горе, која је постала Србија, у области Ђаковице, на Косову и Метохији, у јуну 1999.

Харадинај је, на основу међународне потернице коју су издале власти Србије, ухапшен на аеродрому Базел-Милуз на француској страни 4. јануара. Одлуком суда, из притвора је на условну слободу пуштен осам дана касније, али није смео да напушта француску територију. Морао је да преда пасош и има обавезу да се два пута недељно пријављује полицијском комесаријату. На претходном рочишту одржаном 9. фебруара јавни тужилац је затражио додатне информације из Харадинајевог досијеа у Србији. Он је и даље на условној слободи и мора да борави на територији Француске.

„СТИДИТЕ СЕ!“

РАМУШ Харадинај је данас одлуку француског суда оценио као „срамотну и политичку“.

– Ја сам политички талац. Суд је дао још месец данас српским властима да доставе додатне информације. То је политичка одлука, а ово што се догађа је непријатно – рекао је он медијима испред зграде суда. – Ви који сте донели ову срамотну одлуку треба да се стидите. Наставићу да се даље борим против одлуке.

НАЈВИША КАЗНА – 20 ГОДИНА

ЧЛАН који регулише ратне злочине над цивилним становништвом, а за који се интересује Суд у Колмару, постојао је и 1999. године у оквиру Кривичног законика Југославије, потврдило је за „Новости“ више стручњака за кривично право. Законик је донет још 1976. и после тога неколико пута мењан све до 1994. Током 1999. године максимална казна предвиђена измењеним законом из 1994. била је 20 година. Новим изменама из 2001. она је повећана на 40 година, међутим, у пракси се увек примењује одредба која је повољнија по починиоца. То значи да би Харадинај у Србији максимално могао да буде осуђен на 20 година затвора.

Како подсећају наши саговорници, Србија је још 2003. донела закон по коме српско Тужилаштво за ратне злочине и суд имају надлежност за процесуирање било ког ратног злочина почињеног на територији бивше Југославије. Управо то је правни основ који омогућава гоњење Харадинаја, а које нам је тражило француско правосуђе у додатним доказима. Томе треба додати и чињеницу да је у време када су злочини за које се бивши лидер ОВК терети почињени у време када је Србија и формално и фактички имала јурисдикцију над Косовом.

Иначе, ратни злочини по српским прописима не застаревају.

В. Ц. С.