У Бриселу сам три сата спавао на поду и рекао Дачићу да ништа не потписује – објаснио је својевремено премијер Вучић како изгледају бриселски преговори, једна од највећих мистерија савременог човечанства.

Спаваш, дакле, где паднеш, најчешће на поду, што је јефтиније а и добро је за кичму, с тим што Дачићу претходно мораш да објасниш да ништа не потписује, јербо је Србија у највећој опасности кад Вучић спава, а Дачић је будан.

Уз то, Србија је у највећој опасности кад је Вучић на поду, а Дачић на ногама. Србија је у поготово у опасности кад је Вучић на поду, а Дачић на ногама са хемијском оловком у рукама.

-Дајте ми ослонац, ја ћу хемијском оловком померити Косово – рекао је једном приликом Дачић, па му од тада пред спавање увек кажу: “Немој ништа да потписујеш док се не пробудимо”.

-Али шта ако ми траже аутограм? – упита их увек Дачић кога по улицама Брисела пресрећу бројни обожаваоци.

-Ни аутограм! Аутограме можеш да делиш само кад смо ми будни – објасне му чланови наше делегације и испруже се по подовима зграде бриселске администрације.

-Ови Срби воле да преговарају док не попадају с ногу – утисак је бриселских бирократа који по цео дан прескачу чланове српске делегације који се, ето тако, извале где год нађу згодно место.

Међутим, дешава се нешто чудновато: три, четири месеца после бриселских преговора премијер Вучић увек изнова примети да је изгледа неко ипак нешто потписао.

-Чек, чек… Кад сам оно прилегао на под, ја јесам рекао Дачићу да ништа не потписује, али изгледа нисам рекао Марку Ђурићу! – лупи се тако премијер Вучић по челу када на адресу Владе Србије стигне рачун за четири порције карпаћа од лососа, три боце вина, срнећа леђа са шлагом и позивни број “плус 383”.

“У Брисел убудуће водити само неписмене!” – записао је премијер Вучић у подсетник, јер има утисак да током она три кључна сата бриселских преговора, када се он извали на под и каже Дачићу да ништа не потписује, увек неко нешто потпише, што он обично сазна са историјске дистанце од два месеца.

“Добро, могу понекад да поведем и Тому, да и он мало види света” – дописао је испод оне претходне белешке у подсетнику.

-Томиславе, дакле, најважније је да ништа не потписујеш, само се смешкај, буди природан и гледај шта ја радим. Кад ти се спава, умотај се у крпе, пардон, умотај се у овај тепих и кажи Дачићу да ништа не потписује ако је претходно заборавим да му кажем – објаснио је премијер председнику како треба да се понаша кад су ономад стигли у Брисел.

-Ко вам је овај? – питала је дискретно Федерика Могерини када је угледала Тому Николића како цупка у ходнику.

-Он је са младине стране! Један мој даљи рођак из провинције! – разјаснио је премијер Вучић појаву тог досад непознатог члана преговарачког тима, који је из чиста мира бануо у Брисел усред зиме, кад му време није.

Председник Тома био је све време загледан у неке папире и остављао је утисак човека који се озбиљно спрема за преговарачки процес.

-Ја уопште не знам шта ми је Драгица све овде написала… Она није нормална… Где да нађем ципеле Elisabetta Franchi број 46?… Плишани сако мантилић Escada… Flora by Gucci, тоалетна вода, паковање од 75 мл са нотама цитруса и божура… Торба Dolce & Gabbana у циклама боји… – председник Тома је био замишљено загледан у папире док се није појавила косовска делегација.

-Све мој до мога! – уздахнуо је председник Тома, а када је видео високу представница ЕУ за спољну политику како се поздравља са косовском делегацијом, уздахнуо је: “Све мој до Могерини!”

Притом му није било јасно зашто на папиру испред ње пише – “висока представница ЕУ за спољну политику Федерика Могерини”, кад она уопште није висока.

-Зашто код нас не пише: високи представници Србије за спољну политику, па ми смо сви високи, сем Дачића, а она није уопште? – питао је Вучића шапатом.

-Томиславе, ништа не питај, ништа не потписуј, само гледај шта ја радим! – узвратио му је шапатом премијер.

-А да не знаш случајно где овде има да се купе ципеле Elisabetta Franchi број 46? – питао је опет премијера.

-Не знам, Томиславе! Ајд сад се мало концентриши, почињу преговори! Прави се да те занима! – објаснио му је премијер.

После четири сата премијер је решио мало да се испружи по поду, свим члановима делегације објаснио је да ништа не потписују док он не устане, али је заборавио председнику да нагласи да сем што не треба ништа да потписује, не треба ништа ни да пита.

-Федерика, извините… – зауставио је председник Тома високу представницу ЕУ за спољну политику на ходнику испред сале.

-Изволите! – насмејала се Федерика бриселски љубазно.

-После данашњег разговора, имам само једну недоумицу?

-Вероватно вас мучи ово око ROSU? – питала је Могерини.

-Ма неее… Мучи ме Еscada… Моја Драгица уопште не носи те РОСУ комплете, више воли ове Escada… Дакле, мене занима: у којој улици је бутик Escada? – поставио је председник питање високој представници.

-Ах, па знам, и ја више волим Escadu него ROSU… Поздравите супругу, има префињен укус… дакле, изађете, па идете две улице десно, онда на првом семафору лево и видећете, пише Еscada! – била је љубазна Могерини.

-Хвала пуно… Види се да равноправно третирате све стране у преговарачком процесу. А да не знате случајно где има да се купе ципеле Elisabetta Franchi број 46? – наставио је председник Тома преговарачки процес.

-Ја сам мислила да вас занима овај позивни број 383? Распитаћу се па ћу вам јавити! – објаснила је љубазно Могерини

Соба наше делегације у Бриселу изгледа ко слика Уроша Предића “Косовка девојка”. Сви леже на поду, једина разлика је што на крају устану с пода и протегну се. Тако се протегао и премијер Вучић после три сата блаженог сна, када је приметио да нема председника Николића.

-Само да није ништа потписивао! – уздахнуо је на прву лопту и кренуо да га тражи по ходницима, када су му јавили да је у бриселском бутику Еscada дошло до сукоба једног члана наше делегације и неколико чланова косовске делегације око уникатног плишаног сакоа-мантилића.

-Ј… га, требао сам да му кажем да ништа не потписује, да ништа не пита и да не наседа на провокације – лупио се премијер Вучић по челу, и одмах из Брисела отишао у Рашку да смири тензије.

Предвече из Брисела јавио му се председник Тома свестан ситуације.

-Је л’ знаш да немају број 46? – рекао је премијеру, државнички.

-Али Томиславе, ја сам овде са Србима, звецка се оружјем…

-Ма кажи им да ништа на брину… Ја ћу први да идем у рат, само још да видим где има ова торба Dolce & Gabbana у циклама боји…

ИЗВОР: N1

***

ФБР КОМЕНТАР:

ДА НИЈЕ СТРАШНА ТА ВЕЛЕИЗДАЈА СРБА И СРБИЈЕ У СВЕМУ ШТО СЕ ТИЧЕ ТОГ ПРОТИВУСТАВНОГ СПОРАЗУМА У БРИСЕЛУ ОВО БИ БИЛО СМЕШНО… ОВАКО, из пера колумнисте  N1 види се тужна истина колико је ОБЕСМИШЉЕН и сведен на циркузантски наступ – озбиљан посао председника, премијера, људи који би требало да раде за и у корист свог народа и државе коју представљају. Да је среће, да су Срби као што нису, да никада нису ни помислили да оду било где да поклањају део своје територије и народ заједно са њом!

ПОВЕЗАНО:

ПОДСЕЋАМО: Садашње структуре у Приштини нити су „привремене институције“ по Резолуцији 1244, а још мање су „покрајинске институције“

By РЕДАКЦИЈА on 3. фебруар 2017. •

Садашње структуре у Приштини нити су „привремене институције“ по Резолуцији 1244, а још мање су „покрајинске институције“

4.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић