
На радијској ТВ 2М, у емисији „Хоризонт догађаја“ аутора Оливере Манојловић Штрбац,гост је био Љубодраг Дуци Симоновић, доктор философије и магистар правних наука, великан нашег спорта и великан нашег интелектуалног живота…
„ПОЕНТА ЈЕ: Сада треба да се интегришемо и да се боримо против тих ђубради које настоје да нас униште! … Непријатељ је пред вратима и у кући (невладине организације)!“ – каже др Симоновић.
Погледајте емисију:
ИЗВОР: САЈТ ljubodragsimonovic
——————-
29.1.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић














@Косовац
Имате погрешан утисак о Перовићу. О осталом можемо директно. slobodan.mlinarevic@gmail.com
Свиђа ми сеСвиђа ми се
слободан млинаревић,
Нема потребе за директним контактом, док нас господин Редакција трпи, мени одговара овај начин разговора као сада, са надом да неко то чита.
Да мало и ја пустим у промет моје речи, а како друкчије него полемиком. Културном. Сада да признам, најтеже ми је када не добијем ни минус ни плус, него празно. Када добијем плус, дишем пуним плућима. Када добијем минус, захвалан сам конкретном давачу минуса што је трошио оловку уместо пљувачке на мене, наравно да поштујем његову оцену, у 98% мојих коментара сам тај минус и заслужио.
Ако је Блажо Перовић грешио што је правио на пачавру Анту Марковића, то је грех, нарочито према оним српским корисним идиотима који још и дан данас А.М. дижу у звезде. Ако су ти корисни идиоти Југо носталгичари, њих нема много, плус понеки Дверианин, онда је то добро, Србија има шансу да се спаси зато што је као што знамо Анте Марковић изгубио битку за Јутел, а самим тим и остао на дну, сада је то неки други „тел“.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Косовац
Питао сам, јер сте ме потпуно збунили спомињањем Блажа. Лично сам га упознао у време, када је скупљао „активисте“ и спремао се, ваљда у Крушевац, да оснује странку. Значи боље га познајем од Вас. Знао сам га по чувењу, а упознао сам га у стану мог доброг друга са којим сам се дружио цео живот. Практично смо нас тројица могли да будемо оснивачи странке коју помињете, што је и била идеја мог друга. Разменисмо нас тројица мисли, Блажо оде, а ја упитах мог друга, шта ћеш ти са њим, мислећи на Блажу. Мој друг је био доктор наука, за Блажу нисам сигуран. Упитах друга, који је резон да њих двојица Црногораца оснивају српску странку и који је штос, да то буде у Крушевцу. Јасан одговор нисам добио! Наравно ја се том будалаштином нисам бавио, њих двојица одоше у Крушевац, одржаше „оснивачку скупштину“ и наравно одоше у заборав. Блажа недовољно познајем, али ми је оставио утисак препотентног Црногорца, пуног себе и по мојим схватањима, каријеристе. Једном речју није био моје друштво. Тачно је, да се изгубио из политике, да ли је нешто постигао у науци, појма немам. У том смислу ми се чини, да сте га преценили. Наравно да је био члан СКЈ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
То је било време када су странке ницале као печурке, само одеш негде у управу и региструјеш. Неке нису ни регистроване, а медијумски добро покривене, може о томе дуго да се прича. Блажо Перовић није постигао неки успех, странка мора да буде пре свега финансијски добро покривена, рецимо „Нова Демократија“ Душана Михајловића је користила рачун тадашњег буџета Савеза Омладине Србије на издисају, лов у мутном, да не причам више. Добре су то паре биле, Милошевић је знао за то али је пустио Михајловића да развија своје симпатично предузеће, надајући се некој контра – услузи. Знамо како се то завршило.
Блажо је задовољавао све моје позитивне критеријуме, чак сам му гледао кроз прсте и његов комунизам, зато што је понављам, имао јаку патриотску компоненту. А јачу језичку гимнастику од њега имао је само Драгош Калајић, и Шешељ повремено.
Ја као корисник медијума првенствено сам рангирао сваку појаву странке по чему, него по ономе што кажу и како се декларишу. Ко лепше прича. Наравно да многи (сви?) лажу, али не можеш некоме забранити да прича. Неки се лако улове у контрадикцији, Драшковић се упецао такорећи одмах. Али и данас не могу да разумем колико је Срба корисних идиота био вукао за нос. Наравно следећу особину странка стиче својим конкретним радњама, увек када су неки важни догађаји, често се ту пада на испиту.
Тако рецимо Бошко Обрадовић, поред свих добрих говора и поступака, је као крава коју помузеш а она се ритне па проспе млеко. То кажем због његовог афирмативног говора о Ђинђићу, кикс због којег би требало да престане да се бави политиком, или да настави у Демократској странци. Шта ако Бошко освоји власт, па онда у њему проговори Ђинђићев криминални карактер? А ово што смо видели Вучића или Тому, ти мангупи нису ни наговештавали, нити је ико сањао да ће да буду овакви издајници. Нисам могао ни да сањам да су врбовани од страних служби, џабе сва моја евиденција.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Косовац
О ком се Блажу Перовићу ради?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Блажо Перовић је врло интересантан тип, није се декларисао као комуниста, али је причао као комуниста, с тим што је имао врло изражену патриотску компоненту. У почетку странчарења, 1990. године основао је странку „Српска Народна Слога“. Доктор наука. Против је програма Анте Марковића, Антине Србе и Вука Драшковића је још тада правио на пачавру. „Инсектоидно одлучивање“. „Морално бауљање“. „Контејнер срама“. „Српска Тројанска Ергела“. Још тада, он је приметио: „Београд је постао Антисрпски Контејнер“. Критиковао је и Слободана Милошевића, али без пене на устима коју су пуштали западњачки опозиционари, што сам посебно ценио код њега.
Блажо Перовић се кандидовао 1990. за председника Србије, добио 57.420 гласова као кандидат ЈУ Блока. Није много, али није ни мало,
Југословенски оријентисан, али разлог је био због заштите Срба који су живели ван Авнојевских граница, није био као што су ови данашњи Југоносталгичари.
После 1992. се ућутао, вероватно је престао да се бави политиком.
Ја сам као аматер водио евиденцију о странкама од почетка до 1997. године када сам пукао и престао са евиденцијом. Навео сам податке који су 100% тачни, сем ако има неких мојих субјективних констатација, њих не мораш да прихватиш.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Slobodan Milanovic
Сви који су вољели и воле спорт вољели су и воле Симоновића.Он је човјек који изучава комунизам са научно социолошлог аспекта и не упушта се превише у анализу оног система који се десио нама и који ми зовемо комунизам и соијализам.Замисао је била добра, али Европа и Америка нијесу хтјели дозволити да он заживи и све су учонили да га развале, а ту су допринијели изнутра управо они који су га и стварали, мислећи да се свијет стварао са њима и да умире са њима.Требало је створити институције и заштитоти их прво од оних који их стварају, па онда од свих осталих.Недодирљиви су га уништили, а запад је правио кратере управо тамо међу недодирљивим.Социјализам је могуђ само ако буде глобални систем, гдје ће човјек бити приоритет над свим осталим.Слободане Миловановићу, олако се упушташ у акцију против Четника.Већи зликоваци по Српски народ нијесу се родили од Тита и Павелића.Један их је таманио директно, а други их је завадио да се бију међусе, што се и дан данас догађа.Зато ако желиш коментарисати немој нам сипати со на ране и пијесак у очи.Кад је Хитлер питао једног свог официра шта раде Срби, он му је рекао“:Бију се међусе, а понекадзапуцају и по нама.“Није Српска историја Тито и партија и период од 1941 до1945, веђ је дубока и широка на хиљаде дугих година.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Радослав Радовић,
Поштовање, успеваш да дефинишеш многе појаве на једноставан начин, тако да не остављаш простор никоме да то поквари. Ја бих само додао потврду твог описа комунизма изјавом Блаже Перовића: „Комунизам је трајао само 5 минута“. Блажо Перовић је комуниста са људским ликом.
А Социјализам, то је тривијална дефиниција равноправности свих чланова друштва. Такође она извикана парола „сви смо ми помало социјалисти“ је тачна, у сваком човеку је усађена солидарност са члановима друштва са којима живи, не мора да буде глобални систем. Социјална правда се може појавити и у неком друштву где има мало себичних, православни су добра њива, али привлаче много инсеката и ваши који све упропасте.
Комунистичку историју о четницима раскринкао је Веселин Ђурановић у књизи „Савезници и Југословенска ратна драма“, рађена по архивским документима, шта ћете реалније. Нажалост, комунисти не могу да је читају зато што им упропашћује идеологију од које су целог живота имали користи.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Косовац
Нисам приметио, да глорификује „комунизам“. Сигурно је, да заговара социјалну правду. А шупаљ сигурно није.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
слободан млинаревић,
Ако ти није тешко, погледај Дуцијево обраћање од 3. до 7. минута.
„Свака кафана је била јавна кућа“ – није тачно да је свака кафана била јавна кућа, „продавали су своје ћерке за парче земље“ – није рекао да су ти који су продавали своје ћерке били будући партизани и они који су уживали све плодове рађане после 45, „Погибија између два рата зато што су официри војнике третирали као стоку“ – није тачно, погибија је била зато што је стока напала Србију, а стока је дошла да влада после 45. нека доктор проучи то мало боље. Његова мајка је рођена 1921. године, а Никола Пашић је умро 1926, онда то не може да се пореди везано за његову мајку, они су ипак делали генерацијски у два света, Дуци прича истину о Пашићу, истину о својој мајци, али то спинује, српски речено, као комесар задужен за рад са народним масама.
Дуци је доктор, паметан човек, али има ту фалинку што је искрени комуниста, а о тој својој мани прича од срца, не крије своју бруку. Ту је шупаљ. Када би одржао једно предавање са темом „Комунизам у Србији од 1945. до 1990. године“, са конкретним декларисањем о људима који су тада владали, почевши од оног ћопавог, а завршавајући са Иваном Стамболићем, убеђен сам да ће се та његова шупљина брзо раширити у озбиљну пукотину.
Верујем да неће одолети да каже како је тада човек могао да преспава на ливади у Хрватској, а да га ниједан Хрват не закоље.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Др. Љубодраг Дуци Симоновић, човечина, свака част. Али претерује у глорификовању комунизма, ту је шупаљ мало више. Треба да избаци субјективност ако мисли да буде реалан.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Многи су заборавили, да је Дуци у оним прошлим временима, о којима неки данас причају и величају своју борбу против „комунизма“ био у стању, да се ДОПИНГУ успротиви и буде доследан, иако је могао да претпостави, какве су последице. Читам овде „борце“ и питам се где су били када је ДУЦИ дигао свој глас? Јављају се неки „четници“, „томислави“ и слични, па се питам где су били, када је ДУЦИ, свесно и намерно пишем великим словима у знак поштовања, био спреман, да све подреди МОРАЛУ?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
слободан млинаревић,
Пратио сам целу каријеру Симоновића, и спортску а нарочито ону другу. Припадам групи која је почела нарочито да га цени из политичких разлога, група није мала, али није била баш комунистички оријентисана, група која је тихо говорила да је националистички оријентисана. Њега нису волели управо комунисти, они су га и критиковали, али су га подржавали и неки комунисти посебне врсте, не само некомунисти као ја. Да има две врсте комуниста показало се са 8. седницом. После те седнице, једна група је отишла у патриотску зону, а друга мања по броју, али комунистичкија по определењу, безболно и без срама прешла је у издајничку зону. Ова друга група мања по броју, добро је надувана ињекцијама иностраних служби и медијумима, тако да није била за бацање, па ево и 17 година већ влада.
Све су то оригинална комунистичка деца, само су име променила а методе нису, нема потребе да се Дуци онолико љути, то су његови из 45.
Свиђа ми сеСвиђа ми се