Харадинај ће имати поштено суђење где год да му се суди

Лидер опозиционе Алијансе за Будућност Косова Рамуш Харадинај, који је ухапшен у Француској по потерници Србије, могао би да буде изручен новоформираном Специјалном суду за злочине против тзв. ОВК, изјавио је руководилац српског Тужилаштва за ратне злочине Милан Петровић.

Петровић је за Радио Дојче веле рекао да таква могућност постоји и да се она све чешће помиње у јавности.

Документација је прослеђена, свако је рекао шта је имао, па српским и „косовским“ институцијама у случају Рамуша Харадинаја остаје само да – чекају, јер ће коначну одлуку о судбини бившег команданта ОВК донети француски суд.

О детаљима допуњене истраге и даље се зна мало: у Београду тврде да је према исказима 30 сведока Харадинај одговоран за 13 жртава, међу којима су била и деца. Кључно је што српски надлежни органи инсистирају на злочинима који су почињени 1999. године и који нису разматрани у Хагу, где је Харадинај ослобођен оптужби за злочине из 1998.

„Тужилац не може на Косово по доказе“

У интервјуу за Дојче веле, Петровић је казао да Србија очекује од француских правосудних органа да Рамуша Харадинаја изруче Србији.

– Та очекивања имамо због тога што је реч о чисто правном случају неоптерећеном било каквом политичком конотацијом, што се тиче самих догађаја који су наведени у нашем захтеву, односно молби за екстрадицију – рекао је Петровић.

Он није изнео детаље захтева за изручење јер „су сведоци проглашени посебно осетљивим, и они су у таквој ситуацији да би могла да се наруши тајност истраге, а могла би да дође у питање и безбедност самих оштећених и сведока који ће се појавити у овом поступку“.

Према његовим речима, сакупљени су солидни докази иако „тужилац и истражни органи имају проблем да дођу на лице места извршења злочина, јер је реч о Косову и Метохији, где је ограничен приступ српским правосудним органима“.

Имаће фер суђење?

Петровић је додао и да Београд неће одустати од гоњења Харадинаја „све док не буде изашао пред неки надлежни суд и буде одговарао за кривично дело које му ми стављамо на терет“.

Међутим, он не искључује могућност да Харадинај буде предат новом суду у Хагу и додаје да са тамошњим специјалним тужиоцем Дејвидом Швендименом српско Тужилаштво за ратне злочине има добру сарадњу.

– Ми бисмо у том случају наставили сарадњу са тим судом, и њему припомогли да Рамуш Харадинај одговара за кривична дела која му стављамо на терет. А уколико ипак буде испоручен Србији, ми ћемо му судити – рекао је он и додао да ће му бити омогућено да оствари своју одбрану у пуној мери, и неће му се стављати на терет ништа више од онога за шта Србија има доказе.

– Имаће у сваком случају поштено и фер суђење – закључио је Петровић.

ИЗВОР: ВЕСТИ

———–

ПОВЕЗАНО:
*Зоран Влашковић: Сензационално али истинито! Француска на путу да легализује тероризам!?

*ДУШАН ЈАЊИЋ држи предавања Србима, а тајно се састаје са Харадинајем

*Српске жртве без права да буду жртве

*Крематоријум Клечка и масaкр у Радоњићком језеру – датуми избрисани из сећања (видео, фото)

*Славка Којић: ИЗВЛАЧЕЊЕ ИЗ ГЛИБА ЗВАНИ БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ

*(Подсећање) Писмо са Косова и Метохије (видео)

*Славиша Ристић: Издаја Косова и Метохије под ознаком „државна тајна“ и „строго поверљиво“

*Марко Јакшић: Власт у Београду је поништила своју државност на КиМ. Вучићев и Вулинов политички бошибозук у сукобу око Тачијевих пара

*Горан Јевтовић: Појмовник косметске катастрофе и шта да се ради

***

http://www.lulu.com/spotlight/miodragnovakovicathotmaildotcom

ДОКАЗИ О СТРАВИЧНИМ ЗЛОЧИНИМА БРАЋЕ ХАРАДИНАЈ

Изводи из оригиналног криминалистичко-форенизичког извештаја Унмика „CKX103“ о киднаповању косметских Срба, масакрирању и крађи њихових органа, из 2003, који је од стране Хашког трибунала заташкан, а истрага обустављена- да би накнадно чак и прикупљени форензички докази у Хагу о стравичним злочинима над Србима, били намерно уништени…

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ, Интерна администрација Уједињених Нација Косово- УНМИК- Референца: DOJ/DI/2774/pec/03, 12 Децембар 2003- ПРЕВОД:
„5. Етнички албанац са Косова, које је био средње рангирани официр за логистичку подршку у ОВК, и био је близак Рамушу Харадинају. Сведок #5 тврди да има директно знање о транспорту заробљеника са Косова у северну и централну Албанију.
…Даут Харадинај имао команду над ОВК базама код Тропоје још од 1998. „П“ је боравио тамо често и лично комуницирао са Даутом и Рамушем, али углавном са Даутом. Чак и у време бомбардовања неки заробљени Срби су довођени тамо, али су главне „испоруке“ почеле одмах по завршетку рата.
Као што су нам и други сведоци изјавили, „П“ нам је такође казао да су Рамуш и Даут наредили локалним командантима ОВК да се суздрже од освете над Србима почетком Јула 1999- У другу руку одмах су почели да организују киднаповања Срба и њихове депортације у северну Албанију.
Наставили су и даље са егзекуцијама и осветама над Србима, али је то сада било под бољом „контролом“. Рамуш је лично наредио свим локалним командантима да га известе ако заробе Србе.
….„П“ нам је казао да су Џавид и Даут Харадинај били веома блиски.
Елшани је водио заробљенички логор у селу Насек код Призрена, и такође је организовао два логора за заробљене Србе у северној Албанији. Један се налазио у Бићају, јужно од Кукеша, а други је био на планини источно од Бићаја- то је наша друга локација, где нам је „Н“ казао да је био заробљенички логор у близини масовне гробнице.
„Ц“ нам је потврдио да је Елшани организовао „смештај“ за Србе и набављао храну из Албаније. Елшани је тесно сарађивао са клановима Кастрати и Ђељај из Призрена.
Ислам Кастрати је власник ресторана „Скендербег“ у Душанову.
Ислам је бивши полицајац при српском МУП-у. Он је вођа клана. „Ц“ нам је изјавио да нико није могао да отвори било који бизнис у региону Призрена без његовог благослова. Други чланови тог клана су Даут, познат као Даћи, који је према „П“ и „Ц“ сексуални манијак, потом Фадиљ који је тежак пијанац и често борави у Елбасану у Албанији, Ређеп и пар осталих, чијих имена „П“ није могао да се сети. Они су у одличним односима са Рамушем и Даутом Харадинајем.
….Овде такође мора да се наведе, да ми је „П“ казао да је половина клана Харадинаја и Маљоку живе на другој страни границе у области Тропоје. Даут у Рамуш, али посебно Даут, имају веома добре везе са Блиским Истоком и Турском. Многи исламски фундаменталисти су се управо придружили ОВК у базама Тропоје и Кукеш, пре и и току рата.
…„Ц“ је коначно директно именовао једну особу укључену у трговину људским органима: Алију Љујаја из Елбасана, који је био истом „бизнису“ и имао добре везе у Турској и још неким блискоисточним земљама. Он је „њима“ доносио новац који је добијао за продате органе. Ко су то „они“, упитао сам га? Па, Џавид… и неколико других. Тај Џавид нема душу, и није ме брига да вам одам његово име у вези овог „бизниса“.
Потом смо упитали „П“ нешто више о Алији Љујају. Он је одмах одговорио да га је лично познавао, и да је он рођак Ислама Кастратија и Шићури Ђељаја, као и одличан друг Даута Харадинаја.
„П“ ми је казао да су користили пуно „регрута“ после рата да обављају прљаве послове за ОВК, попут ископавања и преноса лешева у Албанију, а неке су присиљавали да убијају Србе и албанске дезертере, и плус многи су претходно дуговали новац „за заштиту“, те су на овај начин били присиљени да исплате дуг за „албанску ствар“.
„На тај начин су сви били на неки начин умешани у прљаве послове, и након тога за њих није више било излаза.“
„Ц“ ми је казао да су многи Срби били довођени високо у планине „да би им се поправила крвна слика“. Давана им је добра храна, имали су интензиван активности радећи на фармама и секући дрва.
После неког времена, када би стигле поруџбине за људске органе, одводили су их у Бурел где су „чекали“ на „операцију“! Дан пре „операције“ су одвођени у Фуше-Крује, или боље речено на оближњи „ранч“, источно од вароши. Након што би из њих „повадили све што је вредело“, били су „бачени“ тамо…
..Он нам је казао да су тада „зарадили“ читаво богатство. Друге „испоруке“ су углавном биле након „комадања“ два или три Срба одједном. Он нам је казао да је Даут Харадинај долазио више пута у Тирану да би се уверио како иде „бизнис“, и да се једном приликом посвађао са једном „породицом“ из Фуше-Крује, али се све напрасно „утишало“. Он нам је казао да је Рамуш такође долазио у Тирану више пута.
Адис није могао ништа да нам потврди о директном умешаности у овај „бизнис“, али је нагласио да је он то морао да зна, пошто је све препустио свом брату Дауту. Такође нам је рекао да је у саму трговину органима била укључена мања група људи.
Локални команданти ОВК су имали обавезу да своје заробљенике изруче Елшанију и Дауту Харадинају, док возачи и пратиоци транспорта нису добијали скоро ништа у новцу.
….Како знамо да су Харадинаји породично повезани са Бајрам Цуром и Тропојом, онда можемо слободно да сугеришемо да такође имају добре односе са њиховим рођацима у Фуше-Крује, као и са власницима земље и фарми које су користили за овај прљави „бизнис“…“

Извод из књиге „ПроЗападни Злочин“, 2014
– Аутор књиге Миодраг Новаковић је у посед Унмиковог извештаја дошао 2010 и тада га у целости превео. Горњи текст је само део тог извештаја, који јасно имплицира браћу Харадинај у „троговини органима“ киднапованих и свирепо убијених Срба са КиМ. У међувремену Хашки трибунал и његови спонзори су учинили све да заташкају овај злочин столећа својих албанских пријатеља- Хаг је наредио обуставу истраге у отмице касапљење Срба (тај злочин се дешавао у континуитету од 1998 до 2002), уништио је оригинални CKX103 извештај и штавише наредио да се сви форензички извештаји са локације Жуте куће и других инкриминисаних локација униште. Током суђења Рамушу Харадинају Хаг је отишао и корак даље, и дозволио му „кућно одсуство“ да би могао да спроведе и организује ликвидације или ућуткивање више десетина сведока, што је овај и учинио. Након тога је западно контролисани Хашки трибунал ослободио Харадинаја и остале водеће шиптарске злочинце скоро свих оптужби. Цео документ и многи остали, заједно са темељним анализама, Западне завере против србске нације, су садржани у књизи ПроЗападни Злочин…

…

—————

22.1.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић