Бог одређује, ми Срби градимо

Поштовани, ви који ћете ово читати у часописима „Србска круна“ у Аустралији, „Бритић“ у Енглеској и на другим местима где се ова прича буде могла приказати, покушаћу да прикажем краћи серијал о градњи цркава, светих места у нашој Србији и у целом свету. „Коме Бог да, он увек има“. Ономе кога изабере, Бог означи где треба да буде и шта да ради.

Са нама је данас г. Тома Китановић који је путем Божијих заповести практично саградио ово свето место и уприличио га.

***

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

– Како је све то почело?

Тома Китановић: Добар дан свима, хтео бих да додам да сам ја и ктитор цркве. А то је дошло 1998. Године. Ноћу сам сањао и свеци су ме довели на ово место. И кажу мени: “Томо овди је била црква и има темља, али мораш ту цркву да урадиш“. То је једном било, па сам ја мало схватио незбиљно из разлога што сам тамо већ радио око друге цркве (цркве св. Ђорђа). То је близу одавде неких 200 м, па (сам помислио да) зато што сам стално био тамо у тој цркви, можда ми је то било у сну. И да читаво сањам нешто око тих црква јер сам учесник у градњи тих црква. Али, после једно месец, месец и по дана, опет су ми дошла два свеца код мене, код куће. Довели ме директно на ово место где се црква налази. И понели њихов ашов или риљ, како се где то назива. Онда су ми они казали: – Овде да копаш. И они су копали и дошли до темеља, али мораш да копаш ти. На петом ашову или риљу наћићеш темељ цркве.

– Шта је било даље?

Трећи пут ми је дошло на сан колко је црква дугачка, колко широка. Дужина цркве била је 10 метара а ширина 7 метара. То је та стара црква без опсиде, што ми кажемо само задњи део и олтар. Четврти пут – зидање цркве. Црква се ондак у оно време зидала сас циглу. И ондак је то било са циглом црвене боје. Пети пут ми дошло како да изгледа кров и како је црква требала да се покрије и сам изглед звонаре покривене са црепом. И то је тако било. Након тога ми је указано какву фасаду треба да има будућа црква. На крају му је дошло у сан колика је порта или двориште цркве. После тога, пошто је била већ зима, нисам дуже долазо на ово место, па сам отишао да позовем људе и да видим ко жели да ми помогне у тој градњи. Тако смо се ту сакупили нас четворица што смо били активнији, а остали су долазили када је ко како могао и колико је могао да помогне градњу, те је тако на основу тога црква саграђена за четири године.

– Значи опет све везано за наше србске бројеве три, четири, четрдесет, идр?

Да, тако је, и ту смо доста радили сваког дана, тако да смо практично сво своје слободно време уложили у градњу цркве.

– Како се дошло до имена цркве св. Вазнесење Господње?

Исто ми је и то дошло на сан да црква треба да се зове Вазнесење господње, што ми по нашем говору кажемо Спасовдан. После тога, када је црква почела да се прави, онда ми се јавио и Господ Бог. Нисам га видео, што кажемо, видео сам само његове ципеле или нануле како се то назива. А био је као у некој попвској одори. И нас четворо смо седели за трпезом и Он пети у чело софре. И онда ми је Он причао на уво. Томо овако да радиш, овог позови да ради, овога немој да зовеш. Све ми је то говорио како треба да радим и ко све треба да ради на цркви. Иза тога су ми почели се свеци јављати и тако је то са Божијом вољом и заповеди све кренуло.

– Како је на све то реаговало свештенство наше цркве, да ли су и они нечим помогли у раду?

Свештенство није било током рада толико активно, једино то што су морали да дођу да освештају поједине делове у градњи цркве. Када су прославе су увек долазили. Али без обзира на то све, ја сам ипак са њима сарађивао и они су према мени били добри. Што је било и разумљиво, јер ми својим делима нису сметали. 

– С обзиром на данашње законе који кажу да нисмо власници ни своме довришту већ је то неко ко се зове РЕПУБЛИКА СРБИЈА, да ли је било проблема од власти из Крушевца и месне заједнице Читлук?

Тражио сам од власти у Крушевцу од тадашњег председника Крушеваца да ми дају дозволу, јер ова црква нема дозволу за градњу. И он ми је реко: – Слободно прави и све што ти на основу тога треба ти дођи, помоћи ћу колико се може и нема проблема.

Те ми тако људи из власти Крушеваца уопште нису сметали, већ су ми помагали како је и тадашњи председник обећао. Та њихова помоћ била од 150 до 200 хиљада динара. Месна заједница Читлук је са своје стране помогла око 10 000 динара. Оно ресто нешто је народ дао, али ето ја сам дао доста већи део. 

– Пошто је црква саграђена, да ли недостају још нека средства у вези изградње додатних објеката, с обзиром да је по причи ово био мушки манастир у коме се причешћивао и сам Кнез Лазар са војском пре одласка на Косово поље?

Да, има сада неких мањих сметњи са том изградњом, али добро, све у свему надам се да ћу нешто да ускладим са свим потребама и могућностима. Видећемо шта ће бити даље. Па ће се и градња продужити. Али како се види, и ова црква би требала да се даље ослика. Осликана је више од пола, али како нема више средстава, ту се мало стало са радом. 

– Да ли си можда покушавао неки контакт са нашим Србима „преко“ (дијаспора је страна и по мени ружна реч), јер смо ми Срби ипак Срби?

Нисам покушаво. Једино што сам покушаво је једино од својих срестава колико се могло. 

– Ово је практично први позив нашим Србима у свету да дођу виде и колико ко и како ко може да помогне да се дело приведе крају и да се ето сакупљамо на једном нашем светом месту дружећи се и размењивајући лепо и добро?

Хвала Богу, тако и треба, А било би добро да се и од њих добије помоћ колико се може јер је свуда тешко нашем народу. 

Говорило се о неком извору у околини ове цркве, шта је са њим?

Ево на овом је месту извор претрпан лошом земљом коју су довозили по неки стручни и паметни људи. Шта ћемо, у нашем народу свега има

– На крају шта је још остало да се изгради?

Па остало је да се изгради још конак за свештенство, који би требало саградити на овом месту, супротно од улазних врата цркве.

Тако се завршио разговор са чика Томом Китановићем који је велики део свог живота посветио градњи не само ове цркве него и других. Зашто чика Тома гради цркве, то сами Господ и он знају.

Поштовани читаоци слободно можете дођи у Читлук, мало место јужно од Крушевца, погледати урађено, наћи чика Тому, поразговарати са њим као што сам и ја разговарао, и помоћи нам колико можете да саградимо кућу вечности нашу.

Чика Томин број телефона је +381 64 556 3137.

_______________________

Миодраг Трајановић
Новинар сарадник из Србије
србских новина
Бритић у Енглеској и
Србска круна у Аустралији