Наши велики капиталисти имају своје удружење – „Српски пословни клуб Привредник“. У њему су: Мирослав Мишковић, Миодраг Костић, Милан Беко, Војин Лазаревић, Бранислав Грујић, Данко Ђунић, Жељко Митровић… Ове недеље клуб је добио новог председника – Зорана Дракулића.
Дракулић се пожалио да се у Србији „страни инвеститори третирају боље него домаћи. Зашто ми не добијамо те субвенције које добијају странци? И ми бисмо знали да направимо нов посао и запослимо стотине људи када би нам неко за то платио или изградио халу. Ми све то морамо сами“.
И заиста, само страни капиталисти добијају од српске владе субвенцију од 10.000 евра по запосленом, па и више од тога (рецимо, „Теклас аутомотив“ добио је 12.000 евра по раднику), чиме могу да плате радника пет и више година. Такође, странци често бесплатно добијају хале и земљиште, те је тако недавно челницима Параћина наређено да се странцу изгради хала вредна 10 милиона евра.
Осим тога, по Закону о улагањима (из 2015) највећи део профита странац може легално да изнесе из Србије, а домаћи капиталиста не може; странац је ослобођен царине на увоз производне опреме, а домаћи не. Некад и девет десетина запослених код странаца ради на одређено време, што значи – нема синдиката, нема плаћања прековремених сати, нема паузе за тоалет, нема одмора за викенд… Укратко, „страни инвеститори у Србији осећају се као британски туристи на Закинтосу: све норме, социјалне, правне и моралне, укинуте су, и – идемо!“.
Наравно да домаћи капиталисти виде да су дискриминисани. Заплашени Премијеровом представом са хапшењем Мишковића и његовом учесталом виком како „неће више тајкуни да управљају Србијом“, до сада се нису усуђивали да се буне. Тек сад се Дракулић осмелио да мало протестује. И премда је начелно у праву, тешко да ће наићи на значајнију подршку јавности.
Зашто? Зато што се наши капиталисти према свом народу нису понашали добро, и зато што их народ не воли. Када је 13. децембра 2012. Мишковић ухапшен, никоме у Србији није било жао што ће он Нову годину са сином провести у затвору.
Станите на београдски Студентски трг и погледајте према Ректорату: пред вама је зграда коју је Миша Анастасијевић поклонио „свомъ отечеству“, десно је здање „Коларца“ изграђено захваљујући томе што је „Илија Милосављевић Коларац, 1878. године, тестаментом сав свој иметак оставио српском народу у циљу ширења науке и културе“, а сасвим лево, кад се крене Васином улицом, налази се зграда Народног позоришта која је изграђена првенствено личним средствима кнеза Михаила, уз учешће кнеза Милана и капетан-Мише Анастасијевића…
Где је зграда коју је отечеству поклонио Мирослав Мишковић? Где је школа или болница, где сиротиште или народна кухиња, где ученички дом или библиотека, који су изграђени од оних 932 милиона евра што их је Мишковић добио продајом Максија? Где су задужбине, фондације за културу или склоништа за убоге које су изградили и свом народу подарили остали наши „бизнисмени“? Нема их.
Колико је Мишковић плаћао своје касирке у Максију? Да ли им је икада дао новогодишњу или божићну награду? Да ли им је икада дао неки поклон за децу? Како, уопште, наши капиталисти третирају своје запослене – боље или горе но што српске раднике третирају странци?
Мислим да сви знамо одговор на ова питања. Наши капиталисти сурово су спуштали цену овдашње радне снаге на минимум како би што брже купили своју прву луксузну вилу у Лондону, јахту у Монаку и приватни авион на Карибима; али се нису сетили да ни симболичан део богатства дарују свом народу.
Штавише, њихов осећај за национално или није постојао, или је био аутошовинистички. „Једна реч Мирослава Мишковића била је довољна да се не изврши латинизација српске трговине. Једна реч Жељка Митровића и наша деца би емисије које су им намењене гледала у ћириличном амбијенту. Али, та реч није изговорена“. Зато што су Мишковић и Митровић пре свега били тајкуни, а на крају Срби.
У Србији 19. века није било тако. Капетан-Миша и Коларац најпре су били Срби, па тек онда „тајкуни“. И као што сам написао у прошлом тексту, управо тада је Србија била држава, а не територија.
Сада нашим капиталистима не вреди да се жале што им, у све већој мери, „кајмак“ купе странци. За њих ће бити и горе: јер, у колонији само странци могу да буду богати; домаће становништво ту може да добаци тек до имућности батлера.
Батлер или капетан-Миша – то је избор пред којим су чланови „Српског пословног клуба Привредник“. А то заправо значи: Србин-добротвор или тајкун-паразит.
Зашто се чини као да наши капиталисти и даље упорно хоће да буду само ово друго?
Категорије:АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА, Анализа, ДРУШТВО, Национално питање, Окупација, Режимска тортура
СРБски ФБРепортер 
@Србољуб Димић
Видим да се трудите, па да Вам помогнем. Ту Википедија слабо помаже. Посебно Вас одвлаче на странапутицу „матурска питања“. Устав не познаје „друштвено богатство“.:
Равноправност свих облика својине
Члан 86.
Јемче се приватна, задружна и јавна својина. Јавна својина је државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе. Сви облици својине имају једнаку правну заштиту.
Постојећа друштвена својина претвара се у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом.
Средства из јавне својине отуђују се на начин и под условима утврђеним законом.
Државна имовина
Члан 87.
Природна богатства, добра за које је законом одређено да су од општег интереса и имовина коју користе органи Републике Србије у државној су имовини. У државној имовини могу бити и друге ствари и права, у складу са законом.
Очигледно је, да вучете дебеле трагове из времена „друштвене својине“. Као што се види, сви споменути су могли, да пљачкају приватну, задружну и јавну својину. Али Ви „живите“ у социјализму, па није чудо што верујете, да још треба да постоји НАШЕ. То што смо Ви и ја мање способни и неспремни да радимо цео дан, не подразумева, да смо ми ти који треба, да се питамо и да оцењујемо, како је ко стекао имовину. Поменути из Клуба нису имали потребу, да крше законе, јер су их добро познавали, а закони су им све омогућавали.Можемо само, да завидимо. Наравно да је много друштвене имовине из Устава прешло у власништво приватника, али за то нису криви приватници него политичари и сви они који су учествовали у доношењу свих могућих закона. Просто је невероватно, да је Антонић после толико година открио рупу на свирали и сада пише текстове који пријају нашим ушима. Наравно, да је минимално плаћање запослених беда и срамота за све који остварују толики профит. Али то раде скоро сви приватници и мали и велики. Уосталом имате на све стране велики број текстова, који објашњавају, када је општа пљачка почела. Можда сте јуришали на Скупштину 5. октобра, па сте сада „запрепашћени“ шта Вас је снашло? А мислили сте да сте „јуришем“ стигли директно у Европу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Када се неко позива само на Устав из 2006 године и коментарише нешто што уопште НИЈЕ предмет расправе онда он показује:
1/. Да на основно питање које се у пракси зове друштвено богатство, о коме су генерације училе као о ПОЈМУ он без аргумената говори о стварима које немају везе са темом.
2/. Да пре Устава из 2006 године, није постојала никаква ни уставна ни друштвена опште прихваћена пракса и терминологија, коју су користиле бројне генерације.
3/. Да у жељи да покаже своје образовање, покушава саговорника да импресионира празним флоскулама које немају никакве везе са самом темом, за коју наравно и даље нема одговор.
4/. Када види да на конкретну тема нема одговор, он саговорника покушава да дискредитује концептом; теза-антитеза па онда извлачи закључке. Наравно погрешне.
Наравно на саму тему и на конкретно питање он и даље нема одговор, али он по свом систему иде даље.
А искреније и ( поштеније ) би било да једноставно призна: „ Ја не знам о чему се овде ради, али ја сам против „.
А тема је била, опште друштвено богатство које су радни људи републике Србије стварали задњих 60-70 година ( знатно пре Устава из 2006 године ), а које су лопови покрали.
Стварали у периоду када у републици Србији капитализам као друштвено уређење није постојао.
Бедна теза о јуришању на Скупштину, не заслужује одговор, али потврђује карактер „ професионалца без аргументације „.
Сада се наравно види образовни капацитет особе која прескочи матурска питања.
И даље, наравно без одговора на питање: „ А можда сте и Ви, коме су познате методе деловања садашње власти, и бивше, били део система: „ А колики је мој део ?„
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Србољуб Димић
Не могу, да верујем, да употребљавате појам „друштвено богатство“! Остаде нешто у глави од друштвене својине. Морате се тога ослободити, јер у капитализму било каквом „друштвено“ богатство НЕ ПОСТОЈИ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
U najopštijem smislu, kapitalizam označava ekonomski sistem u kojem su sva ili veći deo sredstava za proizvodnju u privatnom vlasništvu, i u kojem se investicije, proizvodnja i plasman dobara raspoređuju pre svega po zakonima slobodnog tržišta.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Kapitalizam
Од свих, које је господин Антонић поменуо као чланове Клуба привредника, бар мени лично, није познато да се један једини од њих, ОБОГАТИО ПЉАЧКАЈУЋИ НЕКО ПРИВАТНО ПРЕДУЗЕЋЕ.
Напротив, пре него што је кренула пљачка, свако од њих је имао своју фирмицу а највећи део њиховог садашњег богатства је последица организоване пљачке друштвене имовине, коју су генерације нас стварале, у претходном друштвеном систему.
http://www.politika.rs/scc/clanak/238019/Tema-nedelje-24-sporne-privatizacije
http://www.telegraf.rs/vesti/909947-dosije-24-kako-je-opljackana-srbija-ovo-su-sve-sporne-privatizacije
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/izvestaj-tuzilastva-sta-je-sa-istragama-o-24-sporne-privatizacije/7sxe3x9
http://rs.n1info.com/a189655/Vesti/Vesti/Presude-za-sporne-privatizacije.html
Наравно уз помоћ бедних гованца који су им то као власт омогућили, и оних бедних гованца који су их као партијска ђубрад преко разних мафијашких агенција „ процењивали „ у поступку за који само ометени у развоју могу да зову законска приватизација.
Ситница, која би Вама као правнику требала да буде позната.
И као последица, стотине хиљаде оних истераних из опљачканих и уништених фирми, који данас као социјални случајеви породично обилазе контејнере да би ( можда ) дочекали сутрашњи дан, као резултат преливања огромног дела ДРУШТВЕНОГ БОГАТСТВА у џепове лопова.
Што Вама као правнику, није познато.
А можда сте и Ви, коме су познате методе деловања садашње власти, и бивше, били део система: „ А колики је мој део ?„
И на крају, да и Ви који тврдите да много читате, себе зовете професионалцем и много знате проширите своје видике………
„ Drustveno bogatstvo su sva nagomilana materijalna dobra kojima raspolaze jedno drustvo, a proizvod su rada proslih i sadasnjih generacija odredjene zajednice „.
http://www.dtva.rs/index_files/Matura/MaturskaPitanja_files/Osnovi/OsnoviIV1_files/Page380.htm
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Нису ови садашњи још ништа оставили од задужбина али не значи и да неће но има таквих који и јесу мало ситнијих од Мишковића и осталих ка на пример господин Гашић он је свом родном Крушевцу саградио прелепу цркву на Багдали на дар народу,потом председник Николић такође гради своју задужбину тако да има добрих примера увек,па се надајмо да ће и остали то убудуће радити.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поштовани,
Где од свих добротвора да се сетите баш ове двојице ?
Лако је градити туђим, па још крвавим парама.
Примљеним од убица србског народа, за потпуно уништавање наше јадне, опљачкане и окупиране домовине
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=196&cl=06
И новцем стеченим на незаконит начин, уз још много примера.
http://www.srbijadanas.net/ujedinjeni-oko-32-miliona-evra-gasic-i-vucicev-kum-nikola-petrovic-mogu-sve/
Да ли је то „ задужбинарство „ или куповина опроштаја због нечисте савести закључите сами.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
……….Наравно да домаћи капиталисти виде да су дискриминисани.
++++
Могуће, господине Антонићу.
Неки од њих, који су стекли имовину на верујем, легалан начин.
Али је и чињеница, да се највећи број оних које зовете тајкунима обогатио кроз преливање огромног дела друштвеног богатства које су генерације нас стварале, а које су звали „ приватизацијом „.
Углавном, зато што су знали одговор на познато питање ( било које власти ): „ А колики је мој део ?„
Свиђа ми сеСвиђа ми се