Срби су победнички народ и као такви могли су да победе сваког само да нису изгубили од себе и својих чула. С ума Божијег сишавши у густу тмушу светског ума осташе без моћне светиљке Оца светлости и тама склопи тамничке вратнице над њима. Побеђени својим слабостима, предадоше им се у тој мери да чак изабраше најслабије да им буду вође.

Са Духовних висина срозани у чулне низине, трче за својим чулима уздуж и попреко по тутумраку грешног света као ловачки пси за зечевима. Зечеви брзи тако да их само најслабији и због тога вође стижу, док већина остаје гладна чулних сласти. Чулна глад која их гони и разједа по тутумраку душа и глава тера их све дубље у таму у којој се само шкргут зуба чује. Покретни гробови грабљиво разуларених чула предводе их својим духовним слепилом по давно пророреченој истини “слепци воде слепце“.

Заборавише Срби да су Православни Хришћани и као такви духовни синови Духовног Оца а не петочулни тркачи за својим чулима. Чулно демонска мудрост овога света одвоји их од светлости вечне истине и скрену их с Пута истинског позвања.

Шта је то истина, питаће данас кроз бројне Србе онај стари, безбожнички, римско демонски Пилатов дух. За разлику од Пилата који истину никад није упознао, Срби су је упознали и у забрињавајуће великом броју несмотрено одбацили, на своју вечну пропаст.

Рајица Марковић
7.12.2016.