Бранко Станић

ЈЕЛИЦА – ПЛАНИНА ХАЈДУЧКОГ РАСТАНКА – Део I

Од Ђурђевдана до Митровдана, од Митровдана до Ђурђевдана смењивали су се некада састанци и растанци хајдука. Од скора, у ове дане, поново се састају и растају хајдуци, али само симболично, да се подсетимо на те дане наше култне традиције. Наравно, никоме више није стало да се ломата по шумама и прегања са Турцима. Нема, ни оних некадашњих шуметина, а „фала“ Богу, ни Турака. Давно су отперјали из наших крајева, али, опет, да се подсетимо од којих смо и одакле смо. 

Ову светковину оживео је вишеструки уметник Милутин Ранковић, директор Туристичке организације из Лајковца. Оживљавање традиције прихватио је и Новак Шљиванчанин из Жабљака. Од својих „хајдука“ – Милутин из Србије, а Новак из Црне Горе, изабрани су за „харамбаше“, јер једно без другога не иде. Ни хајдуци без харамбаше, ни харамбаше без хајдука.

Својим учешћем у пригодним програмима, на тим светковинама, придружило се и Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар. Ове јесени растанак је организовао Бранко Илић из Чачка на планини Јелици. Додуше, растанак се није догодио баш на Митровдан, већ је померан пар дан касније, за суботу, како би гости из разних крајева могли присуствовати свечаности. И дан на планини Јелици би кишан и хладан баш онакав какав би и у Подгори, селу подно Дурмитора код Жабљака, али то није омело хајдуке и њихове пријатеље да се окупе пред јесењи растанак.

Задужбинско друштво се први пут обрело у чачанској котлини кроз коју се мигољи Западна Морава, а надвисују планине Јелица, Овчар, Каблар и Вујан. Била је то и прилика да се овде посете значајна места из наше даље и ближе прошлости.

Друштво је дочекао Слободан Чворовић, председник Удружења потомака ратника 1912-1920 у Чачку. Прво нам показа цркву посвећену Вазнесењу Христовом, како рече, која је бивала и црква и џамија. Како је ко долазио тако ју је прилагођавао својим потребама.

И ту, пред црквом, Стеван Симић, и на овом походу вођа пута, поклонио је  домаћину књигу Богдана Секендека Србија у Великом рату уз посвету аутора.

Црква Вазнесења Христовог у Чачку

Мозаик изнад улаза у цркву

Слободан Чворовић и Стеван Симић са књигом Богдана Секендека

Одмах до цркве је конак Јована Обреновића, Милошевог брата. То је најстарија сачувана грађевина у Чачку после цркве. Од 1953. године у њој је Народни музеј. Кустос нам рече да је такав потпуно исти био и Јевремов конак у Шапцу. Нажалост, Јевремов су Шапчани срушили 1906. За успомену остала нам је само фотографија како је некада изгледао, а види се да је, ипак, био и већи и лепши него овај у Чачку, али они су њихов сачували и имају чиме да се диче.

Конак Јована Обреновића у Чачку

Чланови Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Мишар испред Јовановог конака

Шетњу по улицама Чачка Задужбинско друштво је продужило са Слободаном. Радознали грађани су застајали и питали ко смо, јер нису могли проћи, а да не запазе заставу са Мишара у рукама нашег барјактара Ненада Вилотића Неше. Застанак је био испред Гимназије, код споменика Надежде Петровић, најзначајније српске сликарке с краја 19. и почетка 20. века, зачетнице модерне ликовне уметности у Србији. Умрла је од тифуса у Ваљеву 1915. године на дужности добровољне болничарке.

Споменик Надежди Петровић, рад вајара Ивана Мештровића

Улицама Чачка

Улице после кише

Слободан нам је показао и римске терме заробљене између зграда, јер нови градитељи нису имали поштовања према градитељском умећу Римљана, па су преко њихових дизали своје грађевине.

Римске терме

Даље нас пут наведе до поштара како, домаћин нам рече, данашњи момци и девојке називају споменик војводи Степи Степеновићу, јунаку из Великог рата. А поштар је постао јер се споменик налази испред чачанске поште. Да је испред неког другог објекта био би нешто друго. Друштво је великом војводи одало почаст полагањем венца, а част да то учине припала је Јелени Пајић и Филипу Рајковићу. А да све буде још свечаније допринео је и Душан Симић одрецитовавши пред спомеником песму Мишар елегичара Крстивоја Илића.

Јелена Пајић, Филип Рајковић и барјактар Ненад Вилотић Неша

Душан Симић, глумац, режисер, драматург, сценариста…

Чланови Задужбинског друштва испред споменика војводи Степи Степановићу

Кућа у којој живео војвода Степа Степановић

Војвода Степа