Више од 200 пензионера протестовало је у центру Београда због умањења пензија и укидања стечених права. Они траже је да се пензије врате на ниво пре новембра 2014. године и да се усклађују два пута годишње
Више од 200 пензионера протестовало је данас у центру Београда због умањења пензија и укидања стечених права.
Они траже је да се пензије врате на ниво пре новембра 2014. године и да се усклађују са растом цена два пута годишње, а да се пензионерима врати одузета сума.
Пензије веће од 25.000 динара су умањене у договору са Међународним монетарним фондом по стопи од 22 одсто, а износ већи од 40.000 динара за 25 одсто, и повећене су за 1,25 одсто у јануару ове године. Просечна пензија у Србији сада је мања од 24.000 динара.
Учесници протеста су носили транспаренте на којима је писало „Вратите отето“, „Ко троши наше паре“, „Туђе нећемо, своје не дамо“.
Они ће прошетати до Владе Србије и Уставног суда Србије где ће предати захтев да се укине Закон о привременом уређивању начина исплате пензија, којим су умањена примања пензионера до краја 2017. године.
Протест су организовали Удружење синдиката пензионера и Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије.
————-
1.11.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
„Више од 200“, а мање од 100000
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ЦРТИЦА О ВУЧИЋУ И ПЕНЗИЈАМА
Од тренутка промоције буџетске штедње као системске реформе за концолидацију буџета, Вучић често помиње пензионере и говори о пензијама, на недостојан начин са којим се огромна већина пензионера никако не може сложити.
Он се представља после номиналног смањења бедних пензија као спасилац пензионера, јер је наводно заштитио пензије до износа просечне пензије од целих 24.000 дин., као и преко милион пензионера?!
Није га стид да се хвали тиме што преко милион пензионера има просечне пензије од само бедних и чемерних 24.000 дин.?! Што је само 35% потрошачке корпе од које иначе није познато од како постоји да је и једна четворочлана породица преживела! У том концепту номинално смањење пензија преко 60.000 дин., на пример, исто је као и за пензије преко 100.000 дин.?!
Међутим, у тој тзв. реформи пензије и сва примања преко, рецимо, 60.000 дин., требало је прогресивно смањивати, а сва примања преко 80.000 дин. још и прогресивно опорезовати! Ко то и како данас у овој Србији има пензију преко 100.000 дин.?! Цело време док се није чврсто устоличио причао је да се пензије неће смањивати! Слагао је масно: данас се осећа моћним и недодирљивим! Али, не зна у ствари да је то први знак почетка краја свих силних!
Друго, смањивати плате у јавном сектору по истом моделу као и пензије – срамотно је. Пензије су уставом загарантоване и никакво смањење не долази у обзир јер се оне исплаћују по основу права стеченог из зарада, усклађују се по закону са просечном платом, а текуће исплате пензија врше се из текућих доприноса на зараде. То што је државна управа смањила број запослених до умртвљења БДП и буџета – питање је њихове неспособности, а не огромног оптерећења буџета пензијама. Пензије нису по дефиницији буџетски расход, јер имају своје аутономне и законом загарантоване изворе, а држава је поарчила пензијски фонд. Број запослених у јавном сектору (државна управа и администрација), признао је и он, прешао је 870.000 грла, а вероватно их има око милион! То су рођаци и партијаши првенствено. Суштинска мера можда је могла бити – смањење броја запослених на највише 50% од те множине. После тога, номинално смањивање њихових плата могло се извршити по методи за пензије – али тек пошто се умање за око 30% за колико су веће од плата у приватном сектору.
Пензије се, како је речено, због многоструких грешака у дужем периоду власти финансирају из буџета. То јесте велико оптерећење нејаког буџета, али се тај проблем не може решавати смањивањем пензија. Било је неопходно још на почетку приступа транзицији решавати питање васпостављања пензијског фонда путем донација и кредита, како би се фонд поново успоставио као чинилац сигурности пензијског система и исплата пензија (иначе, пензијски фонд је у свакој уређеној држави један од најјачих инвестиционих фондова). То није урађено (као да се, не дај Боже, рачунало на повећану смртност пензионера или на лапот) – али се мора учинити накнадно и кад-тад. Јер је држава, већ је речено, поарчила пензијски фонд, а не пада јој на памет да инвестиције из пензијског фонда врати фонду.
Треће, лаж је несхватљива и подла да су се пензије повећале за преко 30% после 2007. г.?! Колико ја знам пензије су замрзнуте управо некако од тада и никаквог ни номиналног ни реалног повећања пензија није било нити је могло бити! У ствари, пензије су од тада стално реално смањиване због раста девизних курсева и цена. (То су опште познати економски показатељи и подаци.)
Четврто, лаж је такође да је Србија далеко од банкротства и да има ликвидног новца за годину дана унапред! Држава без привреде и производње и са оваквим буџетским дефицитом – због којих отима од убогих и гладних грађана – јесте већ банкротирала – само то премијеру још нико није јавио!
Пето, Вучић је активни учесник у уништавању Србског народа. Није довољно само причати о томе како Србија неће увести санкције Русији, на пример, него је важно конкретно (не)чињење: некоришћење обећаних руских субвенција у пољопривреду, с једне стране, и бесцарински увоз пољопривредних и прехрамбених производа из ЕУ, с друге стране – директно је сатирање народа! Да не говоримо о при(х)ватизацији, некритичком прихватању свих јевроунијатских услова привређивања и осталих системских мера, саботирање градње на Јужном току (док тај ток није престао да постоји и као пројекат), презадуживање… Све – ама баш све што раде на примени ССП, бриселског споразума, извршавању свих налога ради почетка предприступних преговора – све је то програм уништавања Србије и Срба!
Шесто: заштита просјачких примања до 24.000 дин. је чиста манипулација народа и обрачун са сиромашнима и ништима у материјалном погледу. Паметни експерти су ти већ рекли да буџетски дефицит Србије није могуће решити штедњом, јер су у питању системски поремећаји економске, монетарне, буџетске и привредне политике. (Коначно, ММФ је већ признао да његов модел буџетске штедње није донео резултате и да га треба напустити!) Нељудски и несрбски је терет неуспешног решавања буџетског дефицита свалити на плећа оних који имају примања од којих не могу да преживе и због чега већ дуго умиру од баналних болести и глади. Узети се може само од онога ко има, а нарочито треба узимати од онога ко има оно што није зарадио. Пре него што је, апсолутно супротно од онога што је обећавао пре избора, почео отимати од оних који немају – морао је: коначно извршити тај обећани обрачун са криминалом и корупцијом, одузети незаконито стечену имовину свима лоповима и разбојницима, решити питање незаконите при(х)ватизације, сиве економије, ефикасности државне управе и администрације у наплати доспелих ненаплаћених потраживања која су буџетски приходи, повећати до максимума штедњу и рационалност пословања у државној управи и администрацији, увести прогресивно опорезивање, повећати порез на добит, увести страним банкама екстра порез на екстра добит, рехабилитовати приходе од царина, повећати ефикасност контроле у наплати пореза на додату вредност (огромна множина приватника који не плаћају никакав порез и никада, укључујући и адвокате)…
О рехабилитацији производње узалудно је и причати јер је познато да се беспоговорно спроводи амерска доктрина искључивања Србије из светског и европског развоја и довођења у положај да увози и основне пољопривредне и прехрамбене производе. (А основни циљ писма ММФ-у о намерама био је обавеза Србије да изврши тзв. преструктурисање производње и целе привреде ради оспообљавања за враћање спољних дугова! То је требало да буде производња спсобна за извоз ради повећања девизног прилива… Шта се догоди са тим циљем и где је извоз производње које нема?! А нема је због тога што је намерно уништена…)
Свашта би нешто способан државник морао претходно урадити пре него што удари на најслабије и на народне корене?!
Свиђа ми сеСвиђа ми се