Рајица Марковић

Гледам моју ћерку Христину од седам година и сина Николаја од четрнаест. Чисте душе још неупрљане грехом света. Присећам се оца Петра Денковачког кога је стриц у дванаест година довео пред манастир и оставио да сву своју љубав посвети Господу Христу. Од невиног дванаестогодишњака ниског раста израстао је горостасни девственик отац Петар, духовник кога је Бог даривао страдалном Крагујевцу кроз манастир Денковац.

Недостојан сам, ја прегрешни, да пишем о овом изабранику Божијем, ученику Светог владике Николаја и Хиландарском монаху. Недостојан јесам, али сам дужан да посведочим оно што сам чуо из уста овог девственика и духовника, свима знаног ревнитеља за веру Православну. Овај прозорљиви старац дечије невине душе читао је душе људске као отворене књиге.

Једне недеље, после Свете Литургије док смо седели у манастирској трпезарији уз послужење, верници су га запиткивали о свачему а он им је одговарао. Седео сам неколико метара удаљен од оца Петра и размишљао о питањима која су му вернци постављали. По мени су та питања била свакодневна, да не кажем банална у односу на питања која бих му ја поставио. Отац Петар је мирно причао с верницима и у једном тренутку изговорио: “овде има неких који мисле да су паметнији од других“ погледао сам према њему а он је гледао на мене са смешком.

Као монах који је сав свој живот и сву своју девствену љубав посветио Господу Исусу Христу, није се устручавао да свакоме каже истину. Слободно је причао о лошем стању у Цркви. Говорио је да ће од сто попова деведесет да заврши у паклу. Од свих владика о којима је говорио посебно је издвајао владику Артемија као истинског девственика и духовника.

Рекох ово да бих посведочио речи прозорљивог девственика оца Петра који је цео свој живот и сву своју љубав посветио идењем за Јагњетом Божијим и да бих спасао своју прегрешну душу и душе до којих ове речи доспеју.

Морао сам да посведочим Божију истину о девственицима који се не укаљаше женама, у Царство Христово престављеном оцу Петру и прогнаном владики Артемију, да бих се тим сведочењем од свога кала прао, ја који нисам достојан да им ремен на обући вежем.

Како сам посведочио, тако ми Бог помогао.
___________
Повезано
Новинар.де: Зашто је о.Петар (Денковачки) био и остао трн у оку владике Јована (Младеновића)