Генерал Ратко Младић

ХАГ/БЕОГРАД – Одбрана генерала Ратка Младића уложила је данас Хашком трибуналу приговор на оптужницу по којој се Младићу суди од пролећа 2012. године.

Рок за подношење завршних писаних поднесака оптужбе и одбране, истиче данас, а завршне речи којим ће процес бити окончан, заказане су за 5. децембар.

Одбрана је на те термине уложила жалбу, захтевајући да завршне речи буду одржане у фебруару идуће године.

Ратни командант Војске Републике Српске, генерал Младић (74) оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ који је у шест општина имао размере геноцида, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце.

У данашњем приговору на оптужницу, Младићеви браниоци Бранко Лукић и Миодраг Стојановић тврде да је 106 инцидената у оптужници наведено „нејасно“ у погледу „временског периода“ у којем су се догодили, „броја жртава“, „локација“ и „идентитета починилаца“.

Временски периоди у којима су, по оптужници, злочини почињени, „недопустиво су широки“, што је отежало припреме за одбрану, тврде Младићеви адвокати. То, по одбрани, ствара и „неизвесност да ли су све жртве… страдале у једном или више догађаја“.

Браниоци приговарају и да је одговорност генерала Младића оптужницом проширена и на време пре 12. маја 1992. када је он био именован за команданта ВРС.

Употреба термина „најмање“, „приближно“, „више од“, „неколико“, при одређивању броја страдалих у оптужници, „недопустиво је“, тврде браниоци. Кад у оптужници пише „један број“ жртава, у документима Тужилаштва „то значи све од пет до 800 жртава“, истиче одбрана у приговору.

Нејасно одређена попришта злочина наведених у оптужници онемогућила су, по одбрани, оптуженом да утврди „да ли су наведени злочини почињени у подручјима у којима су оперисале јединице биле под његовом ефективном контролом“, као и да ли се то догодило „у борбеном окружењу или за време легитимне војне операције“.

Младићеви браниоци тврде и да је „оптужница пропустила да у довољној мери идентификује починиоце“ злочина, прибегавајући неодређеним терминима попут „укључујући“.

Тужиоци су, како тврди одбрана, „пропустили да објасне наводну везу починилаца са ВРС и њихову интеграцију у ланац команде ВРС“. Такође, „нису навели идентификујуће информације за директне починиоце, попут тога којој су формацији припадали“.

Одбрана тврди и да је непримерен и непрописно што оптужница Младића терети „по свим могућим облицима одговорности… у свим тачкама“. Младићеви потчињени, уз то, недовољно су идентификовани, што би било неопходно за утврђивање његове командне одговорности. Исто важи и за учеснике у удруженом злочиначком подухвату, наведеним у оптужници.

Као правни лек, одбрана тражи од расправног већа да наведене аспекте оптужнице прогласи „мањкавим“ и да их не разматра при доношењу пресуде Младићу.

Суђење Генералу Младићу почело је у мају 2012, годину дана пошто је он, после 16 година бекства, био ухапшен у Србији и изручен у Хаг.

Тужилаштво је извођење доказа против Младића завршило у фебруару 2014. Доказни поступак одбране трајао је од маја 2014. до 16. августа ове године.

Према оквирном плану Хашког трибунала, првостепена пресуда генералу Младићу требало би да буде изречена до новембра 2017.

БЕТА/НОВОСТИ

———–

25.10.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић