Душанка Душка Сифниос (1934-2016), балерина и кореограф, једна од наших најбољих уметница на просторима некадашње Југославије, али и у свету, преминула је након теже болести, јуче у Бриселу. Прву прилику на почетку каријере дала јој је Нина Кирсанова, а потом сјајни кореографи као што су Димитрије Парлић, Леонид Лавровски, Асаф Месерер, Леонид Мјасин, Пино Млакар, Милко Шпаремблек, Уго Делар и Вера Костић. У књизи „Првих десет година балета у Југославији од 1945. до 1955” великим словима исписано је и њено име. Започела је каријеру 1951. и током једне деценије гостовала у Венецији, Единбургу, Висбадену, Фиренци, Риму, Цириху, Бечу, Берлину, Паризу… са „Чудесним мандарином”, „Жизелом”, „Ромеом и Јулијом”, „Орфејeм”, „Копелијом”, „Краљицом острва”…

Играла је и у Бољшом театру. Шездесетих година прошлог века је као члан трупе Мориса Бежара наступала широм света, где је  најзапаженија била њена интерпретација  Равеловог „Болера”.Сусрет са славним  Бежаром Сифниосова је  овако описала у једном разговору за „Политику”: „Док сам излазила из мора, на плажи, током гостовања у Италији, Бежар ме угледао и рекао: „Лепо би било да се за вас направи балет!” И тако је и било. Дошла сам на пробу у патикама, са пунђом, а Бежар је тражио да будем боса и пустим косу. Тада сам први пут почела да играм без патика. И мало помало, настао је чувени Бежаров „Болеро”, чудо од балета, који је специјално посвећен мени. Ова представа ми је донела и мужа. Пред сам почетак једног од извођења Бежар ми је рекао: „Не обраћај пажњу ни на кога, док играш гледај само у диригента!” И ја сам га послушала, гледала сам у диригента, Белгијанца и за њега се после и удала.”

Иза Душке Сифниос је поред бројних улога остало и двоје деце, а једно до њих, ћерка Александра је чувена белгијска глумица…

***

ПОДСЕЋАМО

AD LIBITUM – гостовање Душке Сифниос:

Извор: ПОЛИТИКА

——–

16.10.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић