• Да му кажем – гласаћу за Мила, пљунуо би себи и својим прецима и потомцима право у образ. По сред чела би се вавијек залијепио. Да му кажем гласаћу за ДФ, обрукаћу се, јер лидер ДФ коалиције Небојша Медојевић са својим ПзП-ом избриса српски језик из Устава неовисног Карадага а рече нам синоћ и то, сав поносан на своју политичку шизофренију, да би на евентуалном референдуму гласао за „јуначки“ НАТО пакт
• Размишљајући тако, оћутах још пар секунди, па му онако лаганице дунух онај чађави дувански дим назад у његово удбашко лице, … и рекох: „Слушај пријатељу, ја ћу гласати за себе и своју породицу“
• Изненађен потпуно неочекиваним одговором, провјерени удбаш, лопингер и партијаш, остаде онако са укоченом и разјапљеном вилицом, онако зинутијех уста, ваљда ништа од свега не схватајући, јер ситне душе вазда ствари капирају последње

Пише: Владимир Вуковић, уредник Принцип-а

фото: Илустрација ПРИНЦИП

Упита ме један човјек, код једнога човјека, нећу вам рећи гдје, одма би сте знали о коме вам причам. Упита ме, онако партијашки, прозирно глумећи двоумљење за кога ће гласати, па рече: „За ког јада да гласам на ове изборе“?

Питајући ме ово најпитаније питање монтенегринске тужне свакодневнице и обичне доколице, погледа ме онако мрко црногорски, лисичије лукаво, али и доушнички напрегнуто, као да му се читав универзални јад промунтао по глави, а не само овај црногорски предизборни чемер којим нас даноноћно саклопише масмедији. Суче човјек оне „јуначке“ пожутјеле бркове, савијајући нову цигарету јефтиним дуваном, гледајући ме оним удбашким очима право у мали мозак.

Шта да му кажем а да се не постидим Бога и светих предака, и још кад знам ко је и за кога ради? Да му кажем – гласаћу за Мила, пљунуо би себи и својим прецима и потомцима право у образ. По сред чела би се вавијек залијепио. Да му кажем гласаћу за ДФ, обрукаћу се, јер лидер ДФ коалиције Небојша Медојевић са својим ПзП-ом избриса српски језик из Устава неовисног Карадага а рече нам синоћ и то, сав поносан на своју политичку шизофренију, да би на евентуалном референдуму гласао за „јуначки“ НАТО пакт. Да му прозборим – гласаћу за Кључ – бојим се да би ми се здрава памет занавијек закључала у лудило и жабокречину црногорске политичке проституције. Ко би иоле откључане интелигенције гласао за старог србомрсца Жарка Ракчевића и његову УРА и про НАТО клику? Да му кажем – гласаћу за Позитивну – мислим да би ме и они из „позитивне“ негативно погледали, јер су због своје тоталне проданости режиму ваљда и самима себи постали негативни, гадни и љигави. Да му кажем – гласаћу за СДП – Ранка Кривокапића, мислим да би одмах могао мијењати презиме у Кривомозгић, јер само ишчашени ум може да вјерује у НАТО и ЕУ бајке америчког потрчка Ранка од Цуца. Да му прозборим – гласаћу за Демократе – био бих сам себи смијешан, јер кад Демократе питаш о томе јесу ли њихови чланови за НАТО или нису, они одговарају да само једно сигурно знају, а то је да ништа поуздано не знају. Да му одбрусим – гласаћу са Српску листу – слагао бих га, јер је Српска листа давно угашена хируршом и шушкаво доларском интервенцијом у америчкој амбасади, са некадашњим српским лидерима који су се српству лажно клели да би војводске титуле преузели.

Размишљајући тако, оћутах још пар секунди, па му онако лаганице дунух онај чађави дувански дим назад у његово удбашко лице, … и рекох: „Слушај пријатељу, ја ћу гласати за себе и своју породицу“.

Не би му мило. Узврпољио се на оној столици, е мислим да ће је кошчатом стражњицом провалити. Није прекаљени удбаш навикао на тако неодређене одговоре, поготово пред саме изборе, те мало дуже поново одсуче „јуначке“ му и пожутјеле бркове, и промрмља, помало мрзовољно: „А шта ти то значи, брате Србине … гласаћу за себе и своју породицу! Да ниси можда и ти странку основао, и то неку своју, личну и породичну“?

Испијајући последњи сркут добре домаће кафе, и полако устајући од стола, свјестан да је атмосфера у околини постала већ исувише смрдљива и загађена, одговорих му, онако као успут: „Стара удбашка лопино, ја ћу на дан избора остати са својом породицом. А можда са њима скокнем на село да се надишем оног чистог Божијег јардума са планине, још увијек незагађеног вашим партијашким лажима и марифетлуцима. Стога, ако икада то успијеш схватити, ми Срби смо, за разлику од вас бивших Срба, научени на ријечима Јевросиме мајке, које рече сину своме Краљевићу Марку – Сине Марко, боље ти је изгубити главу него своју огрјешити душу. Јер да гласам за било којег од рингишпилске плејаде карикатуралних ликова који нам се масмедијски нуде као спаситељи свијета и независног Монтенегра, не бих могао мирно спавати и лагано починути. А мирна савјест ми је највеће благо, у обадва свијета. А теби брате небрате, и онима што те плаћају, могу само још једно додати – оно што радите, радите брже. Ако сте се већ продали, продајте се брже, да вас цијели свијет што прије схвати и презре“.

Изненађен потпуно неочекиваним одговором, провјерени удбаш, лопингер и партијаш, остаде онако са укоченом и разјапљеном вилицом, онако зинутијех уста, ваљда ништа од свега не схватајући, јер ситне душе вазда ствари капирају последње.

Ако икада и схвате…

—————-

14.10.2016. ПРИНЦИП, за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић