фото: n1screenshot
Уметнички директор Битефа, Иван Меденица, није изабран за редовног професора Факултета драмских уметности, што је изазвало огорчење и протест његових колега, наших угледних филмских радника, преноси Блиц.
Меденица се огласио на Фејсбуку, где је објаснио шта се дешава.
Dragi studenti i drage kolege profesori FDU (naravno, -12 anonimnih, iz redova redovnih),
Pošto je apsolutno nemoguće da odgovorim na sve vaše pozive, sms-ove, fb statuse, mogu da vam odgovorim samo ovako, grupno, mada bih mnogo više voleo da svakome od vas pojedinačno pišem.
Prvo želim da znate da se osećam mirno i spokojno, ali da sam vrlo emocionalno i energetski iscrpljen, jer je ova „likvidacija“ došla posle višemesečnog krvavog rada na Bitefu… Osećam se tupo, što možd…
Прикажи још:https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fivan.medenica.71%2Fposts%2F10210093771913263&width=500
Катедра за Филмску и ТВ режију режију поводом овог догађаја упутила је отворено писмо наставницима и сарадницима Факултета и Студентском парламенту Факултета драмских уметности.
„Катедра за ФТВ режију изражава своје огромно разочарење резултатима гласања на Изборном већу Факултета драмских уметности приликом кога наш колега Иван Меденица није изабран у звање редовног професора.
Сматрамо исход овог гласања скандалозним и изузетно штетним за углед нашег факултета у јавности и углед свих нас који на њему предајемо.
Све предочене референце које професор Меденица тренутно има, превазилазе критеријуме за актуелни избор у звање редовног професора. Сасвим је јасно да се ради о вансеријском теоретичару, водећем позоришном критичару у Србији, уметничком директору БИТЕФ-а и већ сада једном од европских и светских ауторитета у својој струци. Али још важније од свега тога.
Иван Меденица је изврстан професор, омиљен међу студентима који су га више пута у својим анкетама бирали за најбољег професора. Сви смо били јако поносни када је недавно од стране студената изабран међу три најбоља професора у Србији. Свим наставницима на нашој Катедри служи на част што су део генерације професора на ФДУ на којој је професор Иван Меденица.
Невероватно је да су личне сујете или приватни анимозитети били важнији од чињеница приликом овог гласања? Питамо се какве су то колеге којима ништа није значила ниједна чињеница из бриљантног реферата комисије за избор у звање у редовног професора? Какав је то факултет који себи може да дозволи овакав луксуз да не изабере једног од својих најбољих професора? Како је могуће из обести на листићу заокружити ПРОТИВ и уприличити понижење оваквом колеги? Шта би му рекли да су га гледали у очи и да је гласање било јавно? Какве би аргументе имали?
Осећамо се лоше у средини у којој је овако нешто могуће. Увек смо са задовољством истицали да предајемо на факултету који је одолевао константном урушавању академских критеријума који су постали стварност на универзитетима у Србији. Били смо поносни што Факултет драмских уметности у свим мрачним годинама које су иза нас није никада снизио своје критеријуме, што је одолео свим политичким притисцима, задржао своју аутономију и професоре које су свој ауторитет градили уметничким и педагошким дигнитетом а не фалсификованим дипломама и политичким сплеткама.
Исход оваквог гласања показује да се основне моралне вредности почињу урушавати и на ФДУ и да будућност може изгледати сасвим другачије. Посебно смо забринути што овај скандалозан догађај и штета која је направљена, долазе уочи избора за ново руководство Факултета. Ако и престојећи избори за декана, слично овом гласању, прођу у истеривању личних сујета и ако се наставници не буду водили само чињеницама и добробитом ове институције, постаће изузетно депресивно бити предавач на ФДУ. Доћи ће време у коме ће медиокритети и неостварене личности одређивати судбине најбољих међу нама.
То се Ивану Меденици већ догодило и сада је мање битан правни лек који треба употребити како би се овај изузетни наставник задржао на Факултету. Битније је како ћемо моћи да погледамо у очи својим студентима који су Ивана Меденицу изабрали за најбољег професора, а нама, ето, са свим својим постигнућима није био довољно добар.
Позивамо редовне професоре ФДУ да својим потписом испод овог писма дају подршку избору Ивана Меденице у звање редовног професора, али и све остале колеге, руководство факултета и студенте да изразе свој протест против несхватљиве и штетне одлуке и покажу да се најбољи не могу гурнути у сенку.. Ако сада сви заједно будемо ћутали и овај скандал гурнули под тепих, он ће нам се ускоро поновити. Само тада жртва глупости неће бити један изузетан професор, него сви ми, професори и студенти ФДУ“, стоји у писму које су потписали наши угледни редитељи и професори ФДУ:
Јанко Баљак, ред. професор, шеф Катедре за филмску и ТВ режију
Дарко Бајић, ред. професор
Милош Павловић, ред. професор
Драган Веселиновић, ред. професор
Предраг Велиновић, ред. професор
Андрија Ђукић, ред.професор у пензији
Иван Стефановић, ванредни професор
Срдан Голубовић, ванредни професор
Олег Новковић, ванредни професор
Нарциса Даријевић Марковић, ванредни професор
Андријана Стојковић, доцент
Стефан Арсенијевић, доцент
Никола Лежаић, асистент
Маја Милош Самолов, асистент
Стефан Иванчић, асистент
Горан Марковић, професор емеритус
Извор: Блиц, BIZLife
***
Romen Louis: Одрођена „Друга Србија“ кмечи јер није изабрана једна од њених перјаница.
Не брините се, у окупираној колонији Антисрбији, овакви као он ће на крају бити „изабрани“, и још ће им се извињавати што их нису одмах поставили.
РЕАГОВАЊЕ: ДРАГОСЛАВ БОКАН – КРИЦИ & ШАПУТАЊА ДРУГОСРБИЈАНСКЕ ХМ… „ЕЛИТЕ“
Не примише Ivana Medenicu, позоришног критичара, селектора, арбитра и, успут, предавача на Факултету драмских уметности, за редовног професора на овој образовној институцији – и одмах поче хаос.
Као и у случају укидања ТВ формата „Утисак недеље“ и томе сличним инцидентима (ретким изузецима из правила по коме су другосрбијанске перјанице заштићене као бели медведи), подиже се „елитистичка“ и друштвено утицајна кука & мотика, шокирана и ужаснута због овакве „неправде“.
Ниједно и никакво српско страдање није узбуркало савест ове ожалошћене породице као језива чињеница да су, замислите само, поменутом Ivanu Medenici недостајала два гласа редовних професора ФДУ-а да им се и он тамо придружи у овом статусу.
„О, каква неправда!“, завришташе до неба (и Брисела?) Ivanovi сличномишљеници и истоврсници свих фела: екс-удбашких, удворичких, анархистичких, егоистичких, еуропејских…, уз пар добронамерно-наивних (и такви још увек постоје, веровали или не).
И тако Србија поче да се, попут морских таласа, „исправља и савија“, уздиже и удара у осетљиви слух и сентиментално срцуленце, као да је (у најмању руку) у питању страдање попут оног мале Тијане Огњеновић, сасвим налик на друштвени значај нерешене мистерије убиства оне несрећне певачице „Гранда“.
Започе драма која собом одмах вуче гневне петиције, протесте у јавности, те ритуално клечање на кукурузу и посипање пепелом актуелног декана факултета на коме се догодила ова „невиђена трагедија“ (која ће, говори нам се, уништити српску културу и довести у питање добро школовање питомаца наше најстарије драмске и филмске Академије)…
Не бих се укључивао у ову ужаснуту и бурну (већ виђену) расправу о „пропасти високог школства“, „негативној селекцији“ и „недопустивој политизацији културе и образовања“ (као да је почела тек овим малецним успоравањем муњевите каријере професора Medenice). Али, и те како хоћу да подсетим „васколику српску јавност“ о идеолошком и цивилизацијском опредељењу овог тако-безрезервно-исхваљеног васпитача низа генерација будућих српских театролога, позориштараца, продуцената, редитеља, глумаца, драматурга…
Послужићу се једним јединим – а довољно илустративним – цитатом из критичарског опуса млађаног Medenice, на најважнију од свих тема: његовог погледа на свет (видећемо: савршено усклађеног са другосрбијанском парадигмом о „кривици Срба за све лоше у балканској историји“).
Ионако се у Србији између режима и најмоћнијег дела (Западом подржане) опозиције у ствари само води интерни бој две завађене групе жустрих претендената на статус „уредно лустрираних и апатридских бића грозног им српског порекла“ на власти, између две једнако послушне фракције франкенштајновски уједињеног либерализма, титоизма и глобализма. Да не изгубимо ову срамну и очигледну чињеницу из вида.
Наиме, поменути учесник (мученик?) овог трагикомичног водвиља је, својевремено, прецизно и за сва времена описао свој „кредо“. оштро нападајући представу Народног позоришта у Београду, рађену по „Српској трилогији“ Стевана Јаковљевића. И то не из очекиваног, критичарско-позоришног угла (да је било тако, не бих се мешао у његов естетски суд), већ кроз – осуђивање песме „Тамо далеко“ и, поврх, „улоге Србије у ратовима деведесетих“.
Полемички коментаришући (у „Политици“) наводе свог колеге критичара који се усудио да похвали патриотску димензију ове представе, Ivan Medenica пише (и осуђује):
„Ni srpsko herojstvo u Prvom svetskom ratu, ni pesma ‘Tamo daleko’ (kao njegov muzički izraz) nisu, naravno, sporni, ali jeste sporno, zapravo tendenciozno, ovakvo njegovo muzičko-scensko naglašavanje, sve sa dizanjem krešenda i kiča, frontalnim rasporedom glumaca kao muških karijatida (posebno je pitanje izuzetna umetnička konvencionalnost i zastarelost ove scenske poetike).
Ovde se zanemaruje to da je istorijski kontekst suštinski promenjen, da su SRPSKI PATRIOTIZAM I MUZIKA KOJA GA JE OLIČAVALA UKALJANI RATOVIMA IZ DEVEDESETIH ZA KOJE SRBIJA NIJE JEDINO ODGOVORNA, ALI JE NAJODGOVORNIJA…“
Тако то изгледа кроз олаку и „прејаку реч“ једног од прослављених и прехваљених јунака другосрбијанске културњачке екипе, свевладајуће и на све спремне да би очувала свој (још из времена Тита) привилеговани статус.
Овим и оваквим ставовима је дотични проценитељ српске одговорности заувек изашао их сфере „историје позоришта“ и закорачио у простор моралног јада и хроничног недостатка осећања за трагедију сопственог народа (и, чак – елементарног фер-плеја и најобичније људскости).
Зато је вероватно и остао без неопходног броја позитивних гласова својих колега и без очекиваног поштовања према његовом, иначе, несумњивом знању и блиставој образованости.
И то би било то. Паметном довољно.
Ако уопште и има памети у иоле успешнијем и привилегованијем делу српског народа (нашој „културној“ „елити“).
Образа нема, ако га је икада и било.
—————–
9.10.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
@Мирослав
Лепо сте срочили, али није јасно на кога се односи. На Меденицу, потписнике, или оне који не дођоше? И не рекосте ништа о томе, да ли су правила избора прекршена или нису?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Текст је намјењен у одбрани проф. Меденице. Нису ли његови противници изгласали себе као метларе који, умјесто да помету неспособне они у помету способне (бисерје). Или намјерно или не препознају вриједности.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Љубомора, пакост и злоба су пуњења у карактерима људи који одлучују о нечему што им је недохватљиво. Ниски људи (приземног кова) гмижу у две димензије. И такви не разумију шта је дубина и ширина постојања у свему. Па и на пољу умјетности и креативности. О финим стварима одлучују смећари, комуналци хала и канала (пежоративно) јер би и поштен радник комуналних предузећа барем рекао искрено да се не разумије у глуму и умјетност и не би се петљао у то. А ми имамо „комуналце“ на универзитету који, умјесто да чисте некреативне они метлом чисте бисерје.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Аутори отвореног писма су избегли, да нам саопште, како се врши избор редовног професора на Универзитету Београду и да Меденица НИЈЕ ДОБИО довољан број гласова редовних професора. Нису нам саопштили, да му је недостајало ДВА гласа, а да велики број редовних професора није ни присуствовао гласању. Лепо је написао Бокан о коме се ради. Човек који је био у стању да изјави: „Ni srpsko herojstvo u Prvom svetskom ratu, ni pesma ‘Tamo daleko’ (kao njegov muzički izraz) nisu, naravno, sporni, ali jeste sporno, zapravo tendenciozno, ovakvo njegovo muzičko-scensko naglašavanje, sve sa dizanjem krešenda i kiča, frontalnim rasporedom glumaca kao muških karijatida (posebno je pitanje izuzetna umetnička konvencionalnost i zastarelost ove scenske poetike).
Ovde se zanemaruje to da je istorijski kontekst suštinski promenjen, da su SRPSKI PATRIOTIZAM I MUZIKA KOJA GA JE OLIČAVALA UKALJANI RATOVIMA IZ DEVEDESETIH ZA KOJE SRBIJA NIJE JEDINO ODGOVORNA, ALI JE NAJODGOVORNIJA…“ СИГУРНО НЕ ЗАСЛУЖУЈЕ да буде редовни професор, а добро је, што његов неизбор подразумева и отказ на Факултету драмских уметности. Шта рећи о чињеници, која се види, да међу потписницима је и Горан Марковић, професор емеритус!!!??? Колико само има НАУЧНИКА у другим областима, који нису „професори емеритуси“, а на Факултету драмских уметности Горан постаде емеритус!!?? И сада се још буне!? Да нису и Меденицу мислили да прогласе за ЕМЕРИТУСА?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Браво за Драгослава Бокана – као и увек „право у чело“ антисрпској квазиелити и страним плаћеницима. Довољно је оно што је цитирао писаније тј.“критику“ Меденице о представи „Српска трилогија“. Питам се има ли неко податак о томе колико је Сорош уплатио ФДУ???
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Што би се рекло, дошао ђаво по своје. Лепо је, што је Катедра за филмску и ТВ режију узела у заштиту колегу у виду отвореног писма. Нажалост, није им пало на памет, да учествују на многим протестима општег карактера, који су се свих ових година дешавали у Београду. Није им пало на памет, да седну и напишу отворено писмо, о Косову и Метохији, о Сребреници, о Београду на води, о Шкору, Петричевићу и сличним догађањима. Када су пружили ОТВОРЕНУ подршку било ком митингу које су организовали, они који су видели, шта се дешава и да ће ђаво доћи по своје и на Универзитет, па и на Факултет драмских уметности? И сада пишу отворено писмо и очекују подршку? Потписана господо са Катедре за филмску и ТВ режију, кога сте и када подржали, било групно, било појединачно? Господо, ни сада није касно, да проговорите о „УЛТИМАТУМУ“ који нам стиже из Еуропе. Школовани сте људи, па вам је јасно, да се само одбраном ОПШТЕГ, може бранити и појединац. Обрнуто важи код Амера и трабаната.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Slobodane, potpuno se slažem sa Vama! Često se pitam zbog čega ti naši intelektualci toliko uporno ćute, a reaguju samo kad đavo dođe po svoje pred njihova vrata! Po meni to je veoma sebično ponašanje, a sem toga i jedan veoma uskogrud i prizeman način razmišljanja!! Intelektualci bi trebali da budu vizionari, a kod nas su se poistovetili sa mediokritetima! Nekako su izneverili svoje prirodno postojanje! Neverovatna da intelektualci nisu shvatili da njihova lična sebičnost vodi čitavo društvo u propast! Divno je što su reagovali za cenjenog prof Medenicu, ali, niko me ne može ubediti da intelektualci koji direktno izučavaju značaj i uticaj medija na društvo, pogotovo danas, nisu shvatili da njihova pasivnost, njihovo nereagovanje, povodom celokupnog dešavanja u društvu, u Srbiji, predstavlja ne samo odraz njihove sebičnosti, nego i odraz njihove ravnodušnosti prema narodu i državi Srbiji!! Meni je to neshvatljivo i nenormalno!! Oni nisu ni primetili da je pre prof Medenice, more značajnih i velikjih intelektualaca iz ostalih oblasti, pogotovo iz nauke, prirodnih i tehničkih nauka bukavalno zbrisano iz života u Srbiji!! Njih nije pogodlo što su ti intelektualci sklonjeni iz javnog, društvenog i privrednog života Srbije! Baš ih briga za intelektualce iz prirodnih i tehničkih oblasti!! Mislili su da se to neće desiti u kulturi i drugim oblastima?!?! Glupost!! Zar oni nisu, do sada, već uvideli da je u Srbiji sve skandal! Da nema oblasti života i rada u Srbiji koji nije skaradan i skandalozan!!! Sam život i uslovi života u Srbiji su toliko skandalozni da im nema premca u svetu!! I sada ovolika halabuka oko prof Medenice!!! Ne kažem da nije skandal ovo što mu pakosno zlokobni mediokriteti čine ali, ljudi moji, sama devastirana Srbija, i mi koji sve to ravnodušno i nezainteresovano posmatramo, saučestvujući i našem nestanku i nestanku Srbije, po meni predstavlja skandal nad skandalima!!!! To je vrhunski najejeziviji skandal!!
Krajnje je vreme da intelektualci otvoreno progovore, a što je još i bitnije da uzmu aktivno učešće u borbi za slobodu Srba i Srbije!! Do sada su intelektualci zabijali glave u pesak, bežali iz Srbije, pravili od sebe neke nadljude koji nemaju potrebe da se mešaju sa bazom, jer oni imaju pametnijeg posla,! Pa eto, od tog pametnijeg posla intelektualaca Srbi i Srbija samo nestaju! I to u kontinuitetu već skoro 30.godina!! Sva ova propast Srba i Srbije jeste prvenstveno odraz jedne sujetne, nezdrave, a prevashodno nemoralne, intelektualne „elite“ koja nije dorasla istorijskom trenutku, odnosno koja nema pravu intelektualnu snagu!! ma pogledajte samo skaradnu SANU!! Koji su tamo danas akademici!! Nekada, pre 50-100.god., ne bi ni bili ubrojani ni u intelektualce, a oni dobiše zvanja akademika!
Dakle, svi intelektualci, bez obzira na stepen obrazovanja, definitivno, u Srbiji stepen obrazovanja jeste jedan krajnje trivijalan i nebitan podatak, treba da se pod hitno uključe i reaguju na pojave u državi, odnosno na postupke tzv „političara“. Intelektualci, a to su pametni i moralni Srbi, što sasvim sigurno ne podrazumeva samo one sa fakultetskim diplomama, pod hitno da se sabiraju i spašavaju srbe i Srbiju! Ovi ako nastave da vode državu Srbiju još godinu dana, Srba i Srbije će nestati za manje od 5.godina!! Da, baš 5.godina, a ne 50.godina!! Pod ovima sve što je Srbsko nestaje galopirajućom brzinom pred našim očima, pred našim nosevima, i zbog toga će biti i ubrzan nestanak Srba i Srbije!! Srbi na okup i sabirajmo se ako mislimo da preživimo i ostanemo da živimo u Srbiji!!
Na kraju krajeva nisu Srbija samo pojedini intelektualci, već ceo narod! Nije valjda da intelektualci misle da je život i rad prof Medenice iznad života irada ostalih intelektualaca u Srbiji?!?! Svi intelektualci treba da se pridruže peticiji profesora sa FDU zbog ovoga gnusnog i profašističkog ćina bolesnih mediokriteta ali, i oni svi treba ustanu u borbi za slobodu i oslobođenje od ovih zlotvora i grobara Srba i Srbije!
Свиђа ми сеСвиђа ми се