Јуче се навршило шеснаест година једног од најгорих датума у историји српског народа, када су западни агресори дефинитивно окупирали Србију и успоставили своју марионетску власт на челу са Зораном Ђинђићем и Војиславом Коштуницом.

Издајнички шљам, окупљен у такозвани ДОС, положио је темеље територијалном, духовном, културном, језичком распарчавању земље и њеном тоталном пустошењу од стране регионалних и светских лешинара.

Мада је и режим Слободана Милошевића био несрпски и пљачкашки, ДОС-овски режим (у свим његовим варијантама током наредних дванаест година) надмашио га је у сваком погледу количином бешчашћа, похлепе, грабежи, пљачке, манипулације, издајства, антисрпства.

То се, наравно, у још већој мери односи и на актуелни режим Александра Вучића који је продужио и додатно радикализовао слугерањску и издајничку политику ДОС-а.

Биланс такозваних “петооктобарских промена“ је следећи:

1) отцепљење Косова

2) јачање сепаратистичких снага у Војводини и Рашкој области који уз помоћ западних окупатора активно раде на отцепљењу ових регија

3) давање добростојећих предузећа у бесцење путем намештених тендера кроз такозвану “приватизацију“ која је из Србије изнела преко педесет милијарди евра

4) препуштање целокупне привреде домаћим, регионалним и светским тајкунима, који су милионе људи истерали на улицу и попљачкали све што су могли

5) уништење домаћих банака (Млађан Динкић) и уступање финансијских ресурса Србије западним банкама, које обичним људима и поштеним привредницима гуле кожу с леђа васионским каматама

6) војно слабљење земље путем уништавања тенкова, топова, великих количина муниције, гашења касарни, увођења “цивилног служења“ и свођења војске на оперетску дружину

7) задуживање будућих генерација путем кредита и зајмова који су астрономски увећали спољни дуг земље

8) брутално понижавање и клеветање Срба, Србије, српске историје и баштине, националних хероја и ратних победа од стране домаћих НВО-активиста и прозападних медија

9) разграђивање Српске православне цркве, њено комадање, одвајање од српских атрибута и постепено удаљавање од изворне хришћанске суштине путем пацификације, екуменизације, унијаћења, уз бесомучно клеветање, изругивање, па и прогањање свештених лица која се томе противе (попут рецимо владике Артемија)

10) успостављање антисрпске просвете која је изнедрила осакаћене и деформисане генерације које не поседују ни елементарно знање о националној култури, не пишу ћирилицом, гаје цинизам и презир према рођеној земљи, историји, баштини, причају наказним англо-сербиш идиомом и опонашају најдеструктивније западне трендове

11) ментално и душевно обогаљивање људи кроз неуморно фабриковање великих братова, фарми, парова, сваковрсних “ријалитија“ и других огавних садржаја

12) агресивна педеризација Србије наметањем “геј-парада“, затим кроз пропаганду такозваних “ЛГБТ-активиста“ којима медији дају најшири простор, али и затрпавањем свих ТВ-канала серијама и филмовима где се педери и лезбејке увек јављају у улози “добрих“ и “позитивних“ ликова, а педерастија индиректно намеће као пожељан модел понашања (што је нарочито постало учестало од петог октобра наовамо)

Дао Бог да се Срби једном дозову себи, саберу снаге и пруже најжешћи могући отпор бриселско-вашингтонској окупацији и њиховим овдашњим марионетама.