УСТАВНА КРИЗА

ОДГОВОР И ОБАВЕШТЕЊЕ САВЕТНИКА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Љубомир Т. Грујић, 17.9.2016.

Захваљујем се господину Радославу Вујовићу, саветнику Народне скупштине на одговору-обавештењу и на његовом прослеђивању следеће четвороделне петиције Одбору Народне скупштине за уставна питања и законодавство:

I: Противуставно oзакоњење крађе гласова – уништавање демократије, људских права, слобода и владавине права

Документ је јавно изложен у објавама:

УСТАВНА КРИЗА (1 део): Др Љубомир Т. Грујић – Закон о избору народних посланика је ПРОТИВУСТАВАН

Уставна криза. I: Противуставно oзакоњење крађе гласова – уништавање демократије, људских права, слобода и владавине права

II: Уставни суд прихвата неуставност закона

Документ је јавно изложен у објавама:

УСТАВНА КРИЗА (2 део): Др Љубомир Т. Грујић – Закон о избору Председника је ПРОТИВУСТАВАН

Уставна криза. II: Уставни суд прихвата неуставност закона

III: (Не)надлежност Уставног суда за оцену уставности и законитости (општих) политичких аката

Документ је јавно изложен у објавама:

УСТАВНА КРИЗА (3. део) Др Љубомир Т. Грујић: Ако није Уставни суд, који државни орган је надлежан за оцену уставности и законитости (општих) политичких и правно-политичких аката?

Уставна криза. III: (Не)надлежност Уставног суда за оцену уставности и законитости (општих) политичких аката

IV: (Не)Надлежност Уставног суда за оцену уставности и законитости рада политичких странака. Одузимање права грађанима да подносе предлоге Уставном суду

Документ је јавно изложен на:

Уставна криза. IV: (Не)Надлежност Уставног суда за оцену уставности и законитости рада политичких странака. Одузимање права грађанима да подносе предлоге Уставном суду

Из овог одговора не може да се закључи да ли (ни)су сва четири дела ове петиције била електронски пренета сваком народном посланику, а како је било замољено да се учини. Без обзира да ли (ни)су им пренети, сада је на овом сазиву Народне скупштине да одлучи да ли ће поштовати Устав и њиме утврђену и одређену државу Републику Србију извршавањем своје основне дужности носиоца уставотворне и законодавне власти (члан 98 Устава) и својих изборних права и дужности да бира и разрешава судије Уставног суда (тачка 2 члана 99 Устава).  Надам се да ће Народна скупштина извршити ту своју основну уставну обавезу и тиме омогућити да Република Србија почне да уређује и обезбеђује:

1. сувереност, независност, територијалну целовитост и безбедност Републике Србије, њен међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама; 

2. остваривање и заштиту слобода и права грађана; уставност и законитост; поступак пред судовима и другим државним органима; одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката; амнестије и помиловања за кривична дела; 

3. територијалну организацију Републике Србије; систем локалне самоуправе; 

4. одбрану и безбедност Републике Србије и њених грађана; мере за случај ванредног стања; 

5. систем преласка границе и контроле промета роба, услуга и путничког саобраћаја преко границе; положај станаца и страних правних лица; 

6. јединствено тржиште; правни положај привредних субјеката; систем обављања појединих привредних и других делатности; робне резерве; монетарни, банкарски, девизни и царински систем; економске односе са иностранством; систем кредитних односа са иностранством; порески систем; 

7. својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине; 

Ово су тачке 1. до 7. члана 97 Устава.

ПРОДУБЉИВАЊЕ УСТАВНЕ КРИЗЕ

У другом делу (II: Уставни суд прихвата неуставност закона) ове четвороделне петиције је показано да Устав утврђује да једно лице може највише два пута да буде бирано (значи: кандидовано) за председника Републике (3. став члана 116 Устава). По овом питању важећи Устав се битно разликује од ранијих устава који су дозвољавали да једно лице може да буде бирано (тј. кандидовано) за председника Републике произвољан број пута, али да највише два пута може да буде изабрано за Председника.

Следећа лица (наведена азбучним редом) су била бирана (кандидована) за председника Републике у току председничких избора и 2008. и 2012. године:

• Јовановић Чедомир
• Николић Томислав, садашњи председник Републике од 2012. године
• Пастор Иштван
• Тадић Борис, председник Републике 2008.-2012. године

Ни једна од ових личности нема право да буде бирана (канидована) за председника Републике.

До сада је једино садашњи председник Републике Томислав Николић исказао и показује своју намеру да буде биран (кандидован) за председника Рпеублике на следећим, 2017. године, председничким изборима. Мислим да је несумњиво да он познаје Србски језик тако да зна разлику измеђи БИРАТИ / БИТИ БИРАН (КАНДИДОВАН) и ИЗАБРАТИ / БИТИ ИЗАБРАН. Исто тако сам уверен да није заборавио своју заклетву (4. став члана 114 Устава) јавно исказану приликом свог инаугурисања за Председника да ће да поштује, да ће да штити, да брани, Устав и закон, сувереност и територијалну целину Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, људска права и слободе, као и да ће савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.

Његово кандидовање би само још продубило његова досадашња противуставна деловања. Његово кандидовање за председника Републике би даље продубило уставну кризу коју је он спроводио и прихватао уместо да је спречи заштитом Устава, људских права и слобода, заштитом територијалне целине и суверенитета Републике Србије. Уколико би он и поднео пријаву за своје кандидовање за председника Републике, задатак и обавеза Републичке изборне комисије би био да ту пријаву одбије, тј. да се његово име и презиме не појаве на листи кандидата за председника Републике. То би било спречено већ ако би Народна скупштина прихватила предлог из напред наведене четвороделне петиције да разреши судије (које нису поштовале Устав) Уставног суда, тј. да распусти Уставни суд јер већина његових судија није поштовала Устав. Тиме би био остварен први степен у укидању самовоље и диктатуре владајуће политичке олигархије и њеног противуставног деловања.

Ако овај текст буде објављен у СРБском ФБРепортеру онда се његовој редакцији захваљујем на сарадњи и овај пут.

Београд, 17. септембар, 2016. године

Др Љубомир Т. Грујић,
редовни професор у пензији
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд