Поред око 130 акредитованих новинара, бројних представника и власти и опозиције, западних дипломата, које је чувало око 5000 полицајаца, било је и неких представника содомитске заједнице, која, иако малобројна у Србији, заузима кључна места у социјалним програмима,у владином, невладином сектору и другим областима јавног живота у Србији.

Ана Брнабић, Министар у Влади Србије је данас на такозваној Паради поноса изјавила да “је Влада ту, ако је неки члан Владе ту.” Те је тако потврдила да је њено присуство у првим редовима ове еурофашистичке манифестације, у ствари, и присуство Владе Србије.

Београд је од јуче у стању ванредне ситуације због припрема овог скаредног догађаја, јер се за ову малобројну групацију у Србији мобилишу снаге специјалних снага полиције, како би њихово “културно” дивљање било несметано изведено. Затворене су градске улице, преусмерен саобраћај, све је прилагођено содомотима и њиховој борби за даље преизумање власти у Србији.

Отворену подршку овом отвореном терору мањине над већином здушно дају неке од најважнијих институција државе, пре свега Парламент, Влада Србије и Премијер Александар Вучић, те су данас ове институције у потпуности приватизоване, зарад испуњавања циљева поремећених људи који су на разне начине долазили на власт.

У последњих недељу дана, содомитска заједница је у Београду организовала разне “културно-уметничке” догађаје, предавања, и друге облике друштвеног окупљања. И у томе им је здушну пружила управа Града Београда, као Влада Србија, пре свега Александар Вучић и Ана Брнабић, Министар у Влади Србије. Данас је био последњи дан недељне манифестације, која се завршила шетњом и концертом на Тргу републике.

Према ранијим информацијама, за овај догађај је држава издвојила милион еура. Иако су постојале иницијативе да се одложи, а новац преусмери за друге потребе, такав апел није наишао на разумевање. Содомитима је било битна демонстрација моћи, а Влади Србије је било важно да испуњава атлантистички програм глобалне подршке содомитима, како би постали корисни идиоти за извођење политичких планова.

Судећи према пропагандном материјалу након догађаја, много је лошији него током рекламирања читавог догађаја – исход је био гори од рекламе. Да није било великих делегација страних новинара, посланика и власти и опозиције, овај скуп и не би био тако бројан. На скупу је било највише полицајаца.