Једна од карактеристика живота становника овог дела Србије јесте и одбијање да се плате рачуни за струју због чега „Привреда и грађани Бујановца и Прешева на име утрошене електричне енергије ЕПС-у дугују готово две милијарде динара“, саопштило је августа 2014. то јавно предузеће. Дуг до данас није регулисан а нема званичних информација о томе колико је нарастао. Међу великим дужницима су махом локални Шиптари који често нападају монтере који дођу да искључе неплатише са мреже те су ринуђени да траже интервенцију полиције како би извући живе главе.

Шаип Камбери

Албански Одбор за људска права у Бујановцу постоји од 1996. године када је радио као подружница Одбора за људска права и заштиту слобода из Приштине. Од 2.000. године делује као самостална невладина организација задужена за Бујановац, Прешево и Медвеђу чији је председник Шаип Канбери, тадашњи шеф одборничке групе Партије за демократско деловање у СО Бујановац. Имају велики утицај на стварање слике о условима живота на југу Србије пред међународном јавношћу, а о свему што региструју као кршење људских права обавештавају страну јавност и стране амбасаде. Током времена које је од тада прошло Шаип Камбери је постао Председник Општине Бујановац и високи функционер Партије за демократско деловање чији је председник Риза Хаљими који је три пута биран за посланика Народне скупштине почев од 2008. док је Канбери народни посланик од 2014. године.

Ово им није сметало да, како раније организују седнице и скупове са тзв., „званичницима“ шиптарских сепаратиста тако и касније, подржавају сепаратисте са КиМ. У низу анти-уставних одлука истиче се подршка покрету „Самоопредељење“ из Приштине када су позвали грађане Бујановца, Прешева и Медвеђе да на иницијативу овог Покрета о „реципрочним мерама“ учествују у блокади робе из централне Србије, на административним прелазима Мердаре и Бела. Одлуку су „оправдали“ наводном маргинализацијом ових општина и затражили д сепаратисти забране улазак српским државницима на територију покрајине!

„Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца“

На сајтовима школа ових ових општина могу се наћи вести о посетама „министра за дијаспору тзв. „републике Косово“ овим институцијама у Србији на које држава никада није реаговала, барем јавно. Вероватно охрабрени због одсуства реакције, Шиптари су улице у Бујановцу, које су носиле називе по кнезу Лазару, кнегињи Милици, војводама Мишићу, Степи и Путнику, Доситеју… крајем 2014. преименовали назвали по терористима, углавном припадницима тзв., „УЋК“. Та терористичка организација по окупацији КиМ наставила је да делује на територији ових општина под именом „Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца“ (ОВПМБ). У њиховом саставу било је страних плаћеника о чему је писао бивши официр НАТО-а и Норвежанин Кристиан Каш који је срео Јохана Мекеса, холандског снајперисту који је потврдио да је убијао Србе зарад шиптарских терориста и после завршетка рата на Косову.

Јохан Мекес, холандски снајпериста у Прешевској долини / Фото: Кристиан Каш

Одборници Скупштине општине Бујановац на седници крајем маја, након вишечасовне расправе, одлучили да ће се Трг Карађорђа Петровића у Бујановцу убудуће звати „трг Скендербега“. Коначну одлуку ће донети Министарство за државну управу и локалну самоуправу што до овог тренутка није објављено.

Јонуз Муслиу, председник националног савета Албанаца у Србији, није се задовољио само овом одлуком већ је најавио да ће тражити да се Скендербегу споменик подигне и у Нишу, иако је та историјска личност за овај град небитна а према многим изворима српског је порекла. Сасвим је сигурно да никада није развијао идеју о националној свести Албанаца.

У сваком случају он представља њиховог националног хероја па на овај начин дрско најављују помињану албанизацију не само југа Србије већ и оних делова на којима је зацртан план о великој Албанији што већ одавно није тајна.