РАЗГОВОР СА СТЕФАНОМ

ИНТЕРНЕТ ТВ СНАГА НАРОДА, 5. СЕПТЕМБРА 2016.
ГОСТ: ВЕСНА ПЕШИЋ

Тема нашег данашњег разговора је прекрајање српске историје.

У времену у коме живимо имамо изобилне доказе о постојању таквог процеса и мање више поуздано знамо ко су његови протагонисти. Већ неколико година – да наведемо само један значајан пример – у режији лажне „невладине организације“ Фонд за хуманитарно право, спроводи се систематски програм лажног приказивања догађаја везаних за недавне ратне сукобе. Назив тог програма је РЕКОМ. Он није мртав, само је притајен и спроводи се у тесној сарадњи са властима ове државе која је одредила званичног представника да комуницира са овом организацијом и координира активности са њом.

Да вас потсетим да је главна особа у РЕКОМ-у нико други до госпођа Наташа Кандић, која већ годинама српску државу и српску јавност тера да се „суоче са чињеницама“, али то наравно подразумева ону верзију историје коју су наручили њени инострани спонзори и која са стварним чињеницама не мора да има никакве везе.

Политички циљ РЕКОМА је писање лажне савремене историје, углавном са упориштем у правно ништавним пресудама и чињеничким налазима једног лажног суда, конкретно – Трибунала у Хагу. Историјски наратив који РЕКОМ, под диригентском палицом госпође Кандић, конструише полазећи од крајње упитних података тог политичког суда, унапред је програмиран да нанесе највећу могућу моралну штету Србији, Републици Српској, и вама као њиховим грађанима. Међутим, и то је битно да се истакне, приватна организација РЕКОМ своје лажне конструкције историје пласира у квази-званичном својству, или – у сваком случају – нема никога да такву врсту представљања са њихове стране званично оспори.

РЕКОМ самоуверено тврди да је један од његових циљева – да се „осујете покушаји историјског ревизионизма“. Фалсификатори историје наводно у првим редовима борбе против историјског ревизионизма! То би звучало готово комично, зар не, да се иза тога не крије оно што је један амерички сенатор, пре више деценија, прикладно назвао „ароганција моћи“.

На који начин „невладине организације“ окупљене око РЕКОМ-а замишљају да свој програм и своје циљеве могу да наметну државама и друштвима? Најава – или претња, зависи од угла посматрања – да ће НВО које стоје иза РЕКОМ-а, надгледати да ли се препоруке њихове комисије „поштују и спроводе“, изазива нелагодност. Она више звучи као намера неких политички опуномоћених структура које располажу силом, него као план стварно незваничних, неформалних, „невладиних,“ и ни од кога демократски изабраних, нити постављених удружења. Одакле они црпе право да надгледају било шта?

Прво и основно питање, које се поставља када је реч о тумачењу историјских чињеница, гласи: ко је меродаван да врши процену тих чињеница – стручњаци, научни радници, или ни од кога изабране организоване групе за притисак? Постојање  „комисија,“ као РЕКОМ, имплицира да њима руководе комесари. Ко је те комесаре (и комесарке) поставио, и коме они полажу рачуне? У једном цивилизованом и демократском друштву, подразумева се да је свакоме дозвољено да дели препоруке, али само они који имају легитимну власт друштвених и државних органа могу очекивати да се њихове  препоруке „поштују и спроводе“. Да ли је план РЕКОМ-а да своје препоруке пласира путем убеђивања или да их намеће застрашивањем и вршењем притиска на неуралгичне тачке политичке моћи у српском друштву?

То су све питања, наравно, која се односе на неке контроверзе аспеката савремене историје. Та питања су генерички присутна и у разговору који смо припремили за данас, мада је његово тематско тежиште у древној уместо у савременој историји вашег народа. Али изгледа да је и у том контексту применљива она народна изрека: иста мета, исто одстојање. За одстојање не знам, али је јасно да је мета апсолутно иста: да се историјске чињенице тенденциозно преправе и прекроје на вашу штету као моралне заједнице са врло дугим историјским континуитетом. Заправо и сам тај континуитет је – по тим необјективним тумачењима историје – под знаком питања.

Као што је током вишедеценијске диктатуре званично призната историја практично почињала од 1941. године и „седам офанзива,“ на сличан начин се – по нашој данашњој гошћи – оспорава, или барем игнорише, готово све што би могло бити од значаја за српску историју и културу, а што датира од пре једне самовољно изабране тачке у средњем веку. Шта се догађало пре тога? Из какве магле или мрака је српски народ изронио на позорницу светске историје? Има ли доказа за његово битисање као кохерентне заједнице знатно пре тога?

То су нека од питања која ћемо размотрити са нашом компетентном саговорницом данас, госпођом Весном Пешић.

____________________

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+381 64 403 3612  (Serbia)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site: www.srebrenica-project.org