фото: ФСК

Ко је до сада сумњао да је Србија окупирана држава све сумње му је развејала посета Џозефа Бајдена, потпредседника САД иначе ратног злочинца. Својим деловањем починио је најгоре злочине према грађанима некадашње СР Југославије 1999. године. Речи мржње није штедео ни касније. Свињарије и лажи које је говорио против Срба, и  њихове деце неће бити заборављене, од већине грађана, без обзира колико се власт трудила да забашури криминално понашање вулгарног простака.

Власт у Србији је и 2009 године правила од у народу омрзнутог Бајдена великог пријатеља Срба и Србије. Тад су се Тадић, Шутановац и наравно Чеда Јовановић утркивали у увлачењу у тело њима драгог Бајдена. Они више, Богу хвала, ништа не значе на српској политичкој сцени. Данас, 2016 године други су на власти, али се увлачење наставило. Оној власти из 2009 увлачење није помогло. Не верујем да ће та метода бити од користи ни садашњој. Али власт је мудра и верује да зна шта јој је чинити.

О Џозефу Бајдену сам мислио и 2009 све најгоре. Мишљење нисам променио ни данас. Понизило ме је понашање моје власти која ме је ни кривог ни дужног држала дана 16. августа 2016 године у притвору од 18 часова и 55 минута до 19,30. Тридесет и пет минута, без икакве пријаве, тужбе, објашњења био сам лишен слободе и држан затворен у спортској кладионици „ Моцарт“ у улици Цара Душана број 54. Са мном је било притворено још седам пунолетних особа. Представник полиције у униформи ником од нас није дозволио да из кладионице изађемо. Ја станујем у истој улици број 78 и хтео сам по уплати тикета да одем својим послом. Није ми било дозвољено. Тражио сам од полицајца потврду да сам против своје воље заточен, али ми је он одговорио да се никакве потврде не издају. Не кривим полицајца, јер он је извршавао нечију наредбу, али у иоле правној држави кад вас полиција приведе, или задржи против ваше воље на неком месту онда се мора некакав папир издати, сем ако нисте у окупираној земљи па окупатор нема никакву обавезу према грађанима државе коју је окупирао. Не знам коме да се жалим што ми је без икаквог разлога онемогућено кретање, али бојим се да бахато понашање власти постаје правило. Прво су ми отели део пензије и без обзира на моје упорно инсистирање да ми о тој отимачини издају потврду власт није то учинила. Сад ме држе затвореног као опасног по безбедност ординарног ратног злочинца. Шта је следеће? Да ме изруче Америци или некој трећој земљи јер се у Србији не понашам родно исправно, мрзим НАТО, не волим педере, нећу да ми пред одлазак код Свевишњег ваде органе, не гледам бокс и политички сам некоректан. Немогуће? Не бих се кладио!

Драгомир Антонић

—————

18.8.2016. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић