Ни он тада није могао замислити да ће се тај њихов „понос“ проширити на „поштовање“ српских жртава ма ни овако декларативно, како то показује онај који је оружано и сам покренуо талас насиља над Србима убијајући српске полицајце због којих је већ осуђен током деведесетих, Хашим Тачи, наравно. Није јер није још увек упознао америчку пропагандну машинерију. А у духу америчког фолклора, пре свега  увежбаног лицемерја, и Хашим Тачи је морао да дође да убијеној српској деци, као онда жетеоцима из Старог Грацког, тобож „ода“ пошту и положи венац на споменик.

И једино захваљујући потпуно корумпираним новинарима, у безакоње, лаж и свако изругивање истини до неповрата огрезлим, Тачи ово и може да изведе. Јер и једни и други плаћени су америчким новцем. Тачија  и његове терористе Американци су платили колико су морали, спроводећи опсежну кампању против српске државе и народа са циљем отимања територије и потпуне котроле овог стратешког геополитичког раскршћа. Плаћена су дебелим новцем и средства за убијање народа и разарање инфраструктуре и индустрије. Новинаре пак, платили су колико су хтели али од свега набројаног, најмање. Тек мали број њих и оних који су их на то место довели, а има их колико прстију на једној руци, плаћен је прилично добро. Остали су регрутовани у мучним тренуцима, у времену зла и невоље, како би могли да из свог места, после те 1999. године откинутог од света јављају о злу које трпе. Временом, схватили су да могу мало боље да живе радећи тај него посао својих родитеља, углавном поштен, на њивама. И ту су себи почели да граде каријере, баш на крви најближих који су крај њих страдали.

Дарко Димитријевић / Фото: ФБ

За Гораждевац карактеристичан је Дарко Димитријевић који би као новинар требао да реално представи догађај и овако грубо вређање жртава и њихових породица на дан страдања. Њега је у време убиства деце регрутовао Живојин Ракочевић, некадашњи уредник КиМ радија данас члан управног одбора НУНС-а, Директор Дома културе у Грачаници и вероватно још по нешто (од званичног, незванични утицај прилично је јак над приученим, махом необразованим новинарима на КиМ). Тако је и Дарко постао директор радио Гораждевца по угледу на свог ментора – радијског уредника.

Димитријевић је данас члан квази-институција такозване „владе“ шиптарских сепаратиста са КиМ, односно Председник „Саветодавног већа за заједнице“ чијим радом активно и конкретно помаже изградњу шиптарске државе на простору КиМ. Као кандидат за Директора шиптарског канала на српском језику РТК2, „државног канала“ шиптарских сепаратиста, тражио је поништење конкурса када му то место није припало већ га је заузео неко ко је више дао Шиптарима или им био потребнији у том тренутку. У знак протеста чак је сакупио један број Срба и одвео их у Приштину да тамо протестују због тога! Пратећи рад и савете свог ментора, он наставља оно што су Американци већ одавно платили, тражећи за себе максимум који и такав ништа битно у животу не значи. Не чуди онда што скреће пажњу са понижавајућег односа према убијеној српској деци на Бистрици која су му својом смрћу „помогла“ да се ухлеби и живи на њиховој крви, колико год то сурово звучало ланац догађаја од тог дана  до данас доказује да то јесте тако.

Он вероватно другачије види читав догађај, јер неопходно је умирити и преварити савест, убедити себе да се нешто добро чини (иако у том „добром“ је онај ко чини једини који и ужива у плодовима свог (не)рада) а све ово најбоље је објаснио Раде Дацић у свом генијалном тексту „Зашто издајник издаје“ стављајући у први план чињеницу да је издајник заправо нерадник жељан лаганог и живота пуног комфора. Да човек не би постао издајник његова „Личност укључује национално, духовну културу, духовну префињеност!… “ а управо то недостаје не само Дарку већ и готово свим српским новинарима на КиМ а који у томе јесу узрасли изопачили су све вредности и постали оно чему су одавно и били намењени.

Једино због тога је могао да осуђени убица и терориста, Хашим Тачи, дође у Гораждевац, положи венце на споменик жртвама који су Шиптари у више наврата ломили, штетили, пуцали у њега, фарбама исписивали разне увреде жртвама  и називали га „провокацијом“, и да на том месту каже да је за разлику од ово двоје деце, „држава Србија убила 400 деце“ а опет у духу америчког апарата лажи да не мора ништа од тога никоме да доказује јер ће новинари све то „верно пренети“. Из њиховог „новинарства“, видимо, искључена је свака критика а са њом и разум, јер би у супротном и најмања доза тога искључила новац који се у њихове џепове слива.

За Србе заборављена, за Шиптаре „херојска“ прошлост. Хашим Тачи на врхунцу терористичког деловања. / Фото: АП

Огромну помоћ и ветар у леђа дало је и некадашње српско Министарство за КиМ и Министарство културе који годинама спонзоришу пројекте српских медије на КиМ испочетка не правећи проблем ни разлику код којих су „институција“ регистровани а касније чак упућујући на њих како би уопште средства била одобрена! Уместо да су стали у њихову заштиту користећи сва правна средства како би заштитили право да извештавају не повезујући са онима који директно раде на њиховом истребљењу.

Данас, када је власт кроз Бриселски споразум недвосмислено показала да је спреман да изда и овај део своје државе, јасно је да то подразумева и издају гробова свих у њој сахрањених па тако и невиних, зверски убијених Срба без обзира на узраст.

Ово је власт потврдила пратећи упутства координисане кореографије и тачно предвиђеног корака где ће се свако од њих појавити и на ком месту.

Почетак је било појављивање Тачија у Старом Грацком, а истовремено неодлазак најављеног Ђурића и узурпатора епархије рашко – призренске, Теодосија, у чије име су се појавили анонимни, безначајни заменици и на тај начин умањили значај одавања поште стварајући од страдања Срба на КиМ култ и историју неког новог „Косова“ зарад чијег су настанка ти Срби брутално убијени. Најновији корак су убијена деца у Гораждевцу, од ишчекивања следећег корака подилази нас само језа и обузима гнев. Чега ће се суздржати ако су страдање деце изопачили и користе га да узвисе и прославе злочин?

Ово јесте време „оправдања“ страдања и мотивисања Шиптара на следеће конкретне злочиначке подухвате али није истина да се ништа не може учинити. Указивањем на беднике који су све ово дозволили и омогућили, а долазе из српског народа, учиниће да се ствари прикажу у правом светлу, разјасни њихов смисао и обелодани превара и манипулација која се почињава оваквим потезима. Именом и презименима биће јасно представљени и описани сви који се хране на несрећи српских породица и народа, сви којима је српска проливена крв извор прихода. Како ће се они носити са тим, на њима је, како ће се историја носити са тим, није тешко претпоставити. Чак и да нестане српског народа, како су и пожелели креатори ове медијске ујдурме, остаће траг да „смрди нечовештвом“ који ће свима док на овоме свету буду живели, указивати на недела и имена ових нељуди и говорити деци да такви никада не буду.

А трећи Суд, по речима Владике Николаја Велимировића, свакако неће моћи ни да избегну, нити да поткупе или како год преваре. Тај Суд на коме ће сами себе погледати у очи и душу, на коме ће се срести са свиме што су издали и проневерили, биће и најстрожији, иако милостиви ипак једини дубоко праведан и доследан љубави, мржњи и издаји коју су пружили свету, држави и народу у коме су живели.

——————-

16.8.2016. КМ Новине, за ФБР приредила Биљана Диковић