„Сандра је рођена као здраво дете али њен зивот се потпуно променио за само један дан. Другове је изгубила када и могућност за наставак школовања. Већ седам година стално је у кући, чита књиге и машта о повратку у школске клупе, проналаску посла, као и о заснивању породице. Има још увек исте жеље као и сви млади људи. И поред болести и страха од отвореног простора, Сандра је ведра и насмејана и изузетно срећна када има прилику да угости некога у својој кући. Тако је било и када је угледала нас. Колико жели да је околина прихвати, да се дружи, размењује срећне и тужне тренутке, приче о првим симпатијама, разговара о музици, књигама и свим другим ситуацијама са генерацијски блиским особама, толико јој здравствено стање не дозвољава да те жеље испуни. Отац и мајка су њен центар света, а вера и нада у лепшу будућност у њој још увек постоје. Ми се надамо да ће из њене животне борбе изаћи као победник.“

Ово је коментар аутора емисије на ТВ АС Шабац, НА МАРГИНАМА…

***

Проблем незапослености особа које су дужне да издржавају породицу постао је свакодневница великог броја грађана. Када уз немаштину изненада дође и борба са тешким болестима садашњост је изузетно сурова. Приоритети постају храна, огрев и лекови, а када смо свесни да ни за то не можемо да обезбедимо средства  осећај немоћи и огорчености је све јачи…
Иако још увек радно способан, Ђорђе већ годинама једва успева да својој супрузи Миланки и кћерки Сандри обезбеди основне услове за живот.  Сандра је рођена као здраво дете, али њен живот се променио за само један дан. Болује од епилепсије, као и њена мајка. Тренутна примања не обећавају ни боље сутра, а камоли бољу будућност.
54-орогодишњи Ђорђе Љубинковић по струци је економски-трговински техничар. Радни однос је имао у предузећу РУМА-ГУМА, затим 15 година у трговинском предузећу у Руми, које је угашено када је са 700 колега остао без посла. Протеклих неколико година, каже, није бирао посао. И покушавао је да својој породици обезбеди основне услове за живот, школовање и лечење. Тренутно су он и супруга Миланка ангажовани на пословима у оквиру пројекта Јавних радова Националне службе за запошљавање, али већ сада страхују како ће када им уговори истекну. У новембру радно ангажовање престаје прво Ђорђу, а у децембру и супрузи Миланки.

Ђорђе је стекао услов за одлазак у пензију, али каже да не жели још увек да искористи то право јер се осећа довољно јаким и радно способним. Исто тако, жеља му је да има више година радног стажа како би и износ пензије за неколико година био виши.

Ђорђе је радио као колпортер СРЕМСКИХ новина, а онда је радио на пословима маркетинга.  И тако од  понуде за Радио Инђију до данас када навршава 30 година радног стажа….

Покушавао је на све могуће начине „код власти општине Рума и партије, да се смилују да му дају посао“… Јавно се захвалио председнику општине Рума који га је разумео и „дао му посао“ али га позива да му „укаже поверење“ да ради и даље, кад му истекне овај уговор. Размишљао је да се бави и пољопривредом, али због немогућности пласмана робе малих привредника је одустао.
Кућа у којој су Љубинковићи живели је породична, стара и временом се срушила, јер нису били у могућности да је реконструишу, па сада живе у помоћном објекту…

Када немају запослење Љубинковићи су принуђени да користе социјалну помоћ због чега је Ђорђе огорчен јер је свестан да је још увек радно способан и да може бити од користи, не само својој породици већ и друштвеној заједници… Каже да је срећно ожењен и поносан је отац „најдивније кћерке на свету“, 24-орогодишње Сандре. Нажалост, живот је према њој баш био суров… Због болести која је наступила изненада, по завршетку средње школе, иако међу најбољим ученицима, Сандра је морала да напусти школовање и тек уписан Пољопривредни факултет…

ПОГЛЕДАЈТЕ И ПОСЛУШАЈТЕ ЦЕЛУ ПРИЧУ ПОРОДИЦЕ ЉУБИНКОВИЋ У СЛЕДЕЋЕМ ВИДЕО ЗАПИСУ ЕМИСИЈЕ НА МАРГИНАМА… 

О САНДРИ, ЖИВОТУ И БОРБИ…

16.8.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић