ГОРДАНА КРСТИЋ О СВОМ РАДУ И ОТКАЗУ У КОМПАНИЈИ ГЕОКС

Напокон! После толико прича које су, као духови, строго контролисано, излазиле преко капије италијанске компаније „Геокс“ у Врању, једна жена је решила да проговори. Радница, на кратко шефица у „Геоxу“ Гордана Крстић, решила је да за новине прича о „памперсима, тоалетима, Аушвицу, Голом отоку, 48-ој, гробљу које је близу, „глупим и ретардираним Србима“, псовкама, претњама, увредама, понижавању, омаловажавању, притисцима, мобингу…

Крећемо на заказани разговор са великом дозом неповерења: одустаће, неко ће је уплашити, запретиће јој, ставиће јој фластер на језик. У заказано време (последњи понедељак, 11. јул), као у документарном филму, Гордана долази насмејана, а у руци носи велики бели коверат.

– Из „Геокса“ је. Управо ми га је поштар донео. Нисам га отворила, јер знам шта је унутра – каже Гордана и пружа коверат.

РОЂЕНДАНСКА ЧЕСТИТКА

Дан после 50. рођендана, „сходно Закону о раду“, Гордана је добила своју радну књижицу и решење о престанку радног односа у „Геоксу“. У решењу стоји да јој „радни однос престаје 01. 05. 2016. године, дакле 72 дана пре него је поштар Гордани донео пошиљку. Како је то могуће?

– Отказ сам добила зато што нисам пристала да се уклопим у њихов систем рада, што сам одбила да учествујем у малтретирању радника и што нисам хтела све то да трпим. Дакле, хтела сам да заштитим и раднике и себе – открива Гордана Крстић.

Код ње нема дилеме: каже да је за све крива извесна госпођа Тицијана Ћесони, Италијанка, која је у њој видела опасног конкурента за шефовско место у организацији производње. Каже да је жртвована за пример оним обичним радницима за машином. Сада, када је добила отказ, они су још више уплашени.

– Радници тамо су на ивици нервног слома – преноси и наставља.
А тачка усијања је била када сам марта ове године поднела пријаву Полицијској управи у Врању и када је полиција дошла да ме саслуша. Тог тренутка почео је линч. Одузели су ми сва права, а ја сам као луда долазила на посао. Ништа нисам радила јер су ме били искључили из процеса рада. То је потрајало неко време док се неко није сетио да ме пошаљу кући, јер ћу их тако мање иритирати – констатује саговорница.

Гордана је 31. марта ове године у Полицијској управе Врању, Одсек за странце, дала и потписала изјаву из које, са стране два, преносимо један део.

На питање инспектора да ли јој је познато да је Тицијана Ћесони радницима више пута говорила увредљиве и погрдне речи, посебно оне на националној основи, Гордана Крстић је изјавила:

– Познато ми је да је много пута у нападима хистерије раднике називала Циганима. Говорила је да смо ми Срби Цигани, да смо глупи, да смо ретардирани, да ћемо сви на улицу и да ће радници након немилосрдног израбљивања завршити на Бунушевцу, мислећи га градско гробље. Једној радници, која је тражила да оде у тоалет рекла је да нужду врши ту на радном месту, а да сутра понесе пампарс пелене.

Ипак је питамо како је све то кренуло, како је и када стигла у „Геоx“?
Каже да је добила позив од Тицијане, а у“ Геоxу“ је од 3. новембра прошле године, а да је уговор о раду потписала после четири месеца. Прво је упознала процес производње који је добро познат јер годинама у обућарству. За неупућене, каже, тамо је све под конац, лепота једна.

– Ја сам брзо схватила да је тамо хаос у производњи, а да према раднику немају ни трунку поштовања. У њиховој радној филозофији само је важно да радник на радном месту седи као кип или статуа. Са послом или без – то није важно. Радила сам дуго у „Коштани“ и „Минексу“. Верујте ми, те фирме су институције за „Геокс“ – износи Гордана занимљиве податке и додаје да је у тој атмосфери прво препознала несхватљиво понашање госпође Тицијане за коју потписује да према људима са ових простора осећа посебан степен мржње.

Каже потом да су кола кренула низ брдо оног месеца када је у погону „Шиваћа“, мењајући Тицијану, која је била у „Геоксовом“ погону у Албанији, са производњом и управом направила неке нове контакте.

– Враћа се она из Албаније и прво јутро каже једној радници: „Шта ти имаш да причаш са Гоцом? Ако наставиш тако, летиш напоље“. Ја сам, гледајући и слушајући то што се догађа, ударила у плач. Због ње 80 одсто радника на линијама пије лекове за смирење како би издржали малтретирање.

ШТА СЕ ДОГАЂА

Међутим, Гордани Крстић су у управи рекли да они „прате ситуацију“, да „све знају о њеном понашању“, па су јој саветовали да оде кући, да мало одмори, а да ће за то време примати плату, док они не реше тај проблем.

– На моје питање да хоћу да знам шта се догађа, речено ми је да ће све бити у реду и да почињем да радим 1. јуна, јер је тако договорено са Марком (Базиљо, директор). Онда сам отишла кући и за месец у коме нисам радила, примила сам плату.

Пре истека јуна, пошто није добила никакво обавештење од послодавца, Гордана поново контактира своју фирму. Сада зове правника који би могао највише да зна о њеном случају. У том разговору она је доживела шок.

– Знаш Гоцо, ја сам чинио све, али Марко (Базиљо) није желео никако да те врати на посао – препричава Гордана разговор .

Тврди да су углавном ти исти радници „аутори“ свих чаршијских прича о „Геоксу“, али да нико од њих не сме јавно да каже било шта из страха да ће изгубити посао.

– За огроман број радника „Геокс“ је ноћна мора. Сви би они истог тренутка напустили фирму када би негде нашли други посао. Зато саветујем оне који се ових дана јављају на конкурс „Геокса“ да седе мирни кући, колико год им у животу без посла било тешко. То је много боље од падања у несвест на линији производње и од услуга Хитне помоћи – закључује наша саговорница Гордана Крстић уз констатацију да је поносна на свој поступак, додаје да њена жртва није узалудна и да је „Геокс“ прочитана књига коју треба одложити.

На Горданино питање има ли у Врању неко ко мисли да су те приче измишљене, обраћамо се доскорашњем градоначелнику Зорану Антићу, за време чије владавине је талијанска компанија упловила у Врање.

– Ништа од тога у званичној комуникацији нисам чуо, а то са улице су приче рекла-казала које ме поштено речено не занимају. Видите, хиљаде тих радника тражили су тамо да раде. Они који су добили посао, треба да раде, да производе, а не да на радном месту воде светску политику. То што би они хтели, то су рецидиви прошлости са којима ми у овој земљи морамо да раскрстимо. Геокс је озбиљна компанија у којој мора да се ради – речи су Зорана Антића.
Слободан Миленковић, његов наследник у фотељи градоначелника био је знатно краћи.

– Бићу кратак, јер о томе званично ништа нисам чуо, а терет обавеза на месту градоначелника ми не дозвољава да се бавим уличним причама – рекао је Миленковић за „Врањске“.

МЕНИ ЈЕ ДОБРО

Драган из Врања је млад радник. У „Геоxу“ је мање од пет месеци. Његова прича иде овако:
– У почетку је било извесних проблема док се технолошки нисам описменио и док нисам схватио нарави и ћуди претпостављених. У међувремену сам савладао њихово филозофско градиво и препознао да је то оно што сам у књигама читао о западу и производњи у капитализму. Сада знам тачно шта се од мене тражи на радном месту – да осам сати и физички и психички будем ту.
Норму испуњавам, радни услови су ок, радим у блузи кратких рукава на температури од око 23 степена… једино би плата могла да буде већа.

ПОЛИЦИЈСКА ИСТРАГА

Извор близак полицијској истрази рекао је за „Врањске“ да је много радника који су своја радна искуства у „Геоксу“ пријавили полицији и од тог државног органа затражили помоћ и заштиту. О сваком од пријављених случајева, обављена је истрага сходно Закону о странцима.
Све што је полиција радила у тим случајевима, а било их је више од 15, радила је дискретно, са циљем да се обави истрага, а да се не наруши углед и реноме фирме, каже исти извор. Ипак, у свим тим случајевима полиција је нашла да се у „Геоксу“ не може говорити о мобингу над радницима, већ о класичном злостављању радника. Једноставно, понављају се оне исте чињенице које су већ објављене у медијима у случају „Јуре“. Дакле, истините су приче о памперсима и „обуци“, па гнусне констатације да је радницима близу гробље, као и тврдње појединих радника да је било дана када су кола хитне помоћи по 2-3 пута дневно одвозила раднике којима је позлило.

СИНДИКАТИ
РАДНИЦИ ПЛАЧУ ПРЕД НАМА

Шта о овој теми кажу у два најјача синдиката у Врању?

Ружица Стошић, председница Савеза самосталних синдиката Пчињског округа:

– Наравно да сам чула приче које долазе из Геокса, јер тамо раде наши бивши чланови. Ипак, нама се ти људи нису жалили јер нису наши чланови, а ми са приватним сектором у начелу имамо велики проблем, прво због отпора да тамо формирамо синдикат. Покушавали смо и у „Геоксу“ и у другим приватним фирмама, али не иде, отпор је велики.
Како реагујем на приче? Како, врло емотивно. Како да реагујете када радник пред вама плаче и прича оно што смо сви чули. Знате, болестан човек иде код лекара и тамо нађе лек. А када је човек обесправљен, ту скоро да нема лека.

Новица Митић, председник Уједињених синдиката Пчињског округа:

– Ја тамо имам неколико синдикалних бораца са задатком да тамо формирамо синдикат када они процене да је дошло време. Циљ нам је да успоставимо контакт са послодавцем и да се боримо за права радника. Али ми се чини да ћемо ту још причекати. Ситуација је таква јер у „Геоксу“ раде људи који се боре за егзистенцију. Имамо много притужби да тамо владају ненормални услови за рад, да су људи невероватно заплашени, да не могу да иду у тоалет док не нађу замену, да раде и по 220 сати месечно, а плаћа им се 190, људима са села не плаћа се превоз… те да су људи ту фирму назвали Голи Оток. Због свега тога овом злостављају радника мора се стати на пут. А подсетимо да су власнику Геокса наше власти дале огромна средства за покретање ове производње.

МАРКО БАЗИЛИО, ДИРЕКТОР ГЕОКСА
БЕЗ КОМЕНТАРА

– На ваше питање у вези са статусом доскорашње раднице „Геоxа“ Гордане Крстић, генерални директор Марко Базилио нема коментар – саопштила нам је Светлана Рајачић, директорка за људске ресурсе.