ФБР КОМЕНТАР: ОНО ШТО СЕ НА ПРВИ ПОГЛЕД МОЖЕ ВИДЕТИ у овој ОКУПИРАНОЈ Србији је то да ће и наредна ВУЧИЋЕВА ВЛАДА БИТИ ВЛАДА СТРАНИХ ИНТЕРЕСА У СРБИЈИ, РАЗБИЈАЊА СРБСТВА, ПОРОДИЦЕ И ДРУШТВА ДО КРАЈА… СА МИНИСТАРКОМ ЛЕЗБЕЈКОМ ЈЕ ПОГОДИО „У СРИДУ“ – Врло морално, традиционално србски и православно, свака част Вучићу!!! ДЕЈАНОВИЋКА ЋЕ ПРОГУРАТИ ЗАКОН О ОНОМ ШТО ЈЕ ЗАПОЧЕЛА СА МАНДАТОРНИМ ВАКЦИНАМА И КАЗНАМА ЗА РОДИТЕЉЕ И ЗАКОНСКО ОТИМАЊЕ ДЕЦЕ ОД РОДИТЕЉА – НАМЕТНУЋЕ МАНДАТОРНО, ОДНОСНО ОБАВЕЗНО ДОНАТОРСТВО ОРГАНА, ПРЕКТИЧНО И ЗАКОНСКИ СРБИЈУ ПРЕТВОРИТИ У ГОМИЛУ РОБЉА И РЕЗЕРВНИХ ДЕЛОВА ЗА „ГЛОБАЛИСТАН“…

Премијер, као и у протеклој Влади биће Александар Вучић, а међу потпредседницима ће бити једна новина: – уместо Кори Удовички, сада ће ту функцију поред министарске добити Небојша Стефановић.

Први потпредседник и министар спољних послова биће Ивица Дачић, потпредседник и министар унутрашњих послова – Небојша Стефановић, а потпредседница и министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, као и потпредседник и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.

Новина има на челу министарства привреде – нови кандидат је Горан Кнежевић, а на том месту био је Жељко Сертић.

Ново име је и министар пољопривреде и заштите животне средине- Бранислав Недимовић, уместо Снежане Богосављевић-Бошковић.

Министар рударства и енергетике остаје Александар Антић, а ново име је на челу Министарства правде – министарка постаје Нела Кубуровић уместо Николе Селаковића.

Министар финансија остаје Душан Вујовић, а Зоран Ђорђевић биће и даље на челу Министарства одбране.

Дама ће бити и на челу министарства Државне управе – Ана Брнабић, која ће на ту позицију доћи уместо Кори Удовички, која је у прошлој Влади и имала и статус потпредседнице.

Нови министар просвете, науке и технолошког развоја биће Младен Шарчевић, а на том месту у прошлој Влади био је Срђан Вербић.

Министар здравља остаје Златибор Лончар, а своје позиције у Влади задржали су и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, као и министар омладине и спорта Вања Удовичић.

Уместо Ивана Тасовца министар културе и информисања биће Владан Вукосављевић.

Министри без портфеља у новој Влади биће: Јадранка Јоксимовић, Славица Ђукић-Дејановић и Милан Кркобабић.

фото: МОНДО

ГОРАН КНЕЖЕВИЋ

Кандидат за министра привреде Горан Кнежевић је рођен 1957. године у Банатском Карловцу, 1982. је дипломирао на Економском факултету у Београду.

Радио је у Комбинату „Серво Михаљ“ од 1990. до 2000. и био је генерални директор Серво Михаљ – Турста у Зрењанину. Изабран је 2004. за градоначелника и на тој функцији у Зрењанину је био у три мандата. Током његовог мандата је Зрењанин проглашен за Град будућности и најбоље место за инвестирање у Југоисточној Европи, а он за градоначелника са визијом.

Такође, обављао је функцију министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Србије од 2012. Од 2014. члан Одбора директора НИС-а.

Члан је Председништва СНС, више пута је биран за посланика у Скупштини Србије. Ожењен је и отац четворо деце.

ВЛАДИМИР ВУКОСАВЉЕВИЋ

За министра културе и информисања предложен је Владан Вукосављевић.
Вукосављевић је 2013. године именован на функцију секретара за културу Града Београда.
Рођен у Београду 1962. године, где је учио у XI гимназији и дипломирао на Правном факултету, а похађао је и последипломске студије „Међународни уговори у спољној трговини“.
Радио је у спољној трговини, бавио се продајом некретнина, пружањем правних услуга и односима са јавношћу.
Од 2004. године је члан Крунског савета породице Карађорђевић, а био је и потпредседник Управног одбора Задужбине Милош Црњански.
Писао је текстове за „Правник“, „Студент“ и НИН, говори енглески и француски језик, за који је у гимназији добио награду Француске алијансе на европском конкурсу за најбољи састав на француском језику, и који је учио у Паризу и Дижону, а служи се и немачким језиком (био стипендиста Гете института у Београду.

АНА БРНАБИЋ

Ана Брнабић предложена је за нову министарку државне управе и локалне самоуправе, а до сада је била председница управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (NALED).
Поседује MBA диплому из маркетинга са Hull универзитета, Енглеска и више од девет година искуства на менаџерским позицијама на различитим пројектима међународног развоја, као и у Влади Србије.
Извршни је директор Pexim фондације од њеног оснивања 2010, а поред тога, ангажована у компанији Continental Wind Serbia (CWS), где ради на реализацији инвестиције вредне 300 милиона евра у ветропарк у општини Ковин.
Један је од оснивача консултантске фирме Development Consulting Group (DCG). Водила је Регионалну стручну групу за комуникације и ПР за Development Alternatives Inc (DAI).
Такође, радила је као експерт на USAID-овом програму реформе локалне самоуправе у Румунији.
У 2013. је добила признање „Бизнис дама године“ у категорији друштвено одговорно пословање.
Активно је учествовала у оснивању NALED-а као виши координатор УСАИД-овог програма за економски развој општина, и од тада сарађује са Извршном канцеларијом на јачању капацитета.

БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ

Кандидат за министра пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић је рођен 1977. године у Сремској Митровици. Дипломирао је на Правом факултету у Новом Саду.
Изабран је за посланика у Народној скупштини Србије 2004. године и ту дужност је обављао до 2008.
Градоначелник Сремске Митровице је био у два мандата од 2008. до 2016. године.
Члан је Председништва СНС од 2016. године. Ожењен, отац двоје деце.

МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ

Кандидат за новог министра просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић је генерални менаџер Образовног система „Руђер Бошковић“. Гимназију „Руђер Бошковић“ основао је 2003. године, затим и прву приватну основну школу истог имена, а пре неколико година и Предшколску установу „Руђер Бошковић“, чиме је заокружен систем до академског образовања.
Завршио је Природно-математички факултет у Београду за три године, уз одобрење Научно-наставног већа због високог просека, а специјализовао је област „Заштита животне средине“ на Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.
Радио је у школству као професор географије од 1979. године, био је директор ОШ „Никола Тесла“ у Раковици од 1991. године, а руководио је активом директора општине Раковица и града Београда у мандату од четири године.

НЕЛА КУБУРОВИЋ

Кандидаткиња за министра правде је Нела Кубуровић, досадашња помоћница министра у сектору за правосуђе, са дугогодишњим стажом у том ресору.
Кубуровић је претходно у Министарству правде од 2008. године радила најпре као саветник за послове Високог савета правосуђа, а од априла 2009. године за пружање стручне помоћи Високог савета судства и Државном већу тужилаца.
У августу 2009. године засновала је радни однос у Административној канцеларији ВС начелника Одељења за статусна питања судија у Административној канцеларији ВСС.
За помоћника министра правде изабрана је 1. јула 2014. године, а у у августу 2014. године именована је за члана Европске комисије за ефикасност правосуђа (CEPEJ), као представник Републике Србије, а учествовала је у раду седница SEPEŽ-а.
Члан је радних група Министарства правде за израду нацрта закона и подзаконских аката као што су Закон о извршењу и обезбеђењу, Закон о бесплатној правној помоћи, Закон о Правосудној академији, Закон о јавном бележништву, Закона о судијама, Закона о јавном тужилаштву и другим.
Кубуровић је била и члан заједничког стручног тима Адвокатске коморе Србије и Министарства правде који је пронашао ресења за превазилажење спорних питања поводом Закона о јавном бележништву и пратећег сета закона, након чека су адвокати прекинули више месечну обуставу рада.
Због учествовања у изради Нацрта Закона о извршењу и обезбеђењу, Кубуровић је 2016. године добила признање Националне алијансе за локални економски развој (NALED-а) за допринос реформама и спровођењу закона у Србији у току 2015. години.
Рођена је у Сарајеву 1982, а основну школу Милан Ракић је завршила у Београду, а потом и X београдску гимназију.
На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала је 2005. године, а потом је завршила последипломске студије на смеру за привредно право.
Правосудни испит је положила у јулу 2008. године, а јавнобележнички испит у јуну 2014. године.

СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ

Завршила је Медицински факултет у Београду, магистрирала и докторирала на истом факултету 1983. године, односно 1986. године.
Редовни је професор и шеф катедре за психијатрију Медицинског факултета у Крагујевцу. Главни је истраживач великог броја клиничких студија, научноистраживачких пројеката.
Члан јер Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године. У пет мандата била је посланик у парламенту,а од 2008 године до 2012. године била је председница Скупштине Србије.
Постаје вршилац дужности председника Србије када је Борис Тадић поднео оставку 2012. године, а од 2012. године до 2014. године била је министар здравља.
Данас је директор Клинике за психијатријске болести „Лаза Лазаревић“.

МИЛАН КРКОБАБИЋ

Кандидат за министра без портфеља је Милан Кркобабић, један од оснивача Партије уједињених пензионера Србије – ПУПС за чијег је председника изабран 2014. године.
Кркобабић је гимназију и Економски факултет завршио у Београду, а радно и стручно искуство стицао је радећи на финансијским и банкарским пословима – од банкарског приправника до директора финансијске организације.
За заменика градоначелника Београда изабран је 2008. године и ту функцију је обављао до 2012. године, када је именован за директора ЈП “Пошта Србије“ Београд.
Кркобабић је 2008, 2012 и 2014 биран за одборника Града Београда, а 2012, 2014. и 2016. био је биран за народног посланика и председника посланичке групе ПУПС-а у Скупштини Србије.
Ожењен је и има два сина.

—————–

8.8.2016. МОНДО, за ФБР приредила Биљана Диковић