Тешко је пресудити да ли је Рускиња Марија Јурјевна Шарапова лепша цура или боља тенисерка. У последњој деценији једна је од најуспјешнијих тенисерки на свету.

Редовно је и у најужем избору најлепших спортисткиња. Због лепоте и сексипила затрпана је понудама да снима рекламе, па је десет година заредом била најплаћенија спортисткиња на свету. Укратко, Марија је магнет за мушкарце, највеће светске компаније и – новац.

Упркос свему томе, не учествује на Олимпијским играма у Рио де Женеиру. Зато што је Рускиња. Зато што је једна од најбољих „ходајућих“ реклама Руске Федерације и Владимира Путина. Зато што је на отварању претходних олимпијских игара у Лондону 2012.године носила руску заставу. Зато што је на отварању последњих зимских олимпијских игара у Сочију управо она на стадион унела руску заставу. Да будем још одређенији, зато што су Руси на истоку Украјине, у Новорусији, војнички поразили фашисте са Мајдана и украјинску армију. И тако спречили излазак НАТО пакта на јужне границе Русије. И, наравно, зато што Русија војно учествује у рату у Сирији и спречава да америчка чеда Исламска држава и Ал Каида сруше режим Башара ел Асада.

У свеопштем рату против Русије, Запад није поштедео ни руске спортисте. Најпознатијој Рускињи сместили су допинг аферу.

Шарапова је оптужена да се у јануару ове године на Аустралијан опену допинговала. Због чега јој је забрањено да две године учествује на званичним такмичењима. Спорна супстанца зове се meldonijum, налази се у саставу разних лекова, па и „mildronata“, лека који је Шарапова користила због пада имунитета и превенције дијабетеса, а на листу допинг средстава уврштена је 1.јануара ове године. На шта Рускиња није била упозорена. А и да јесте, исто би јој било. Нашли би јој нешто друго.

Са Шараповом се догодило оно што се догоди возачу који наиђе на саобраћајног полицајца који је одлучио да га казни. Само је питање који прекршај ће му наћи и колику казну ће му разрезати.

Доказ за то је и друга најпознатија Рускиња Јелена Исинбајева. Двострука олимпијска шампионка, седмострука светска првакиња, светска и олимпијска рекордерка у скоку у вис с мотком. Три пута је била најбоља спортисткиња света. Светски рекорд у скоку увис обарала је 30 пута. У последњих десет година лепа Јелена је икона, заштитини знак светске атлетике. Краљица краљице спортова.

Ни она не учествује на Олимпијским играма у Бразилу. Зато што је Рускиња. Зато што је на отварању Зимских олимпијских игара у Сочију управо она на стадион унела бакљу са олимпијским пламеном. Зато што се у јавности често појављивала у друштву Владимира Путина. Зато што је више пута јавно критиковала политику двоструких аршина САД и Запада према Русији. Али, то није крај списка грехова Исинбајеве. Она има „гадан“ обичај да се пре сваког скока прекрсти и помоли богу. А док се моли гледа у правцу неба. Уместо да гледа у правцу Ватикана. Даље, после сваке победе шири и љуби руску заставу. Славна атлетичарка сматра да јој је Запад у грехове урачунао и то што се, после напуштања домовине, пре двије године поново вратила да живи у Русији.

Њој није дозвољено учешће уз следеће објашњење: зато што су се неки други руски атлетичари допинговали. Добро сте прочитали – зато што су се допинговали неки други руски атлетичари, а не она.

Да се ради о америчкој освети Русији види се по томе што је читаву причу прва покренула америчка антидопинг агенција (УСАДА). Американци су се обратили МОК-у са захтевом да се Русији забрани учешће на играма у Бразилу. Зато што се наводно сви руски спортисти допингују. И то по програму руске владе а под контролом руских безбедоносних служби. За разлику од америчких спортиста. Који се допингују по програму америчке владе. И америчких безбедоносних служби.

Како пише Њујорк тајмс, захтев су подржали представници 10 антидопинг агенција и „20 група спортиста“. Погађате, и агенције и „групе спортиста“ су са Запада, а највише их је из Америке.

Како би потпуна елиминација Русије са игара била невиђен скандал, који би за последицу могао да има не само повлачење спортиста из још неких држава, већ и почетак краја олимпијских игара, амерички креатори ове ујдурме су донели одлуку да Руси могу да учествују, али не могу у атлетским дисциплинама. Тек да се стави до знања у чијим рукама се Међународни олимпијски комитет и Светска атлетска федерација налазе.

Уз Исинбајеву кажњено је још 67 врхунских руских атлетичара . Који су испунили олимпијску норму, али као и да нису. Уз исто образложење – криви су зато што постоје индиције да су се неки други руски атлетичари допинговали.

Ако је судити по забранама учешћа на такмичењима у Бразилу, испада да се само Руси допингују. Али није тако. У питању је подвала, тешка злоупотреба спорта и олимпијских игара у политичке сврхе. Што није ништа ново. Џорџ Орвел је давно написао да је спорт рат без пуцања.

Навешћу само један пример, један доказ, из којег се јасно види да су и те такозване антидопинг контроле, односно агенције које их спроводе, само оруђе у рукама политике. Углавном, америчке политике. Америчка атлетичарка Мерион Џонс је била најбржа спринтерка света на крају 20 и почетком 21 века. Освојила је три златне олимпијске медаље, пет пута је била светски шампион, а има и четири сребрне и бронзане медаље са светских првенстава. На већини такмичења тестирана је на допинг и никад није пала. Очигледно, само зато што је Американка. Јер, по завршетку каријере, Џонсова је признала да се допинговала. Стално и систематски. Из године у годину, на свим такмичењима. Наравно, програм допинговања није осмишљавала сама, већ амерички стручни тим.

Иначе, ово није прво колективно кажњавање руског спорта због политике. САД и друге западне земље су 1980.године бојкотовале Олимпијске игре у Москви. Зато што је тадашњи СССР војно интервенисао у Авганистану. И тако Американцима и ЦИА угрозио два значајна пројекта: претварање авганистанских поља у плантаже за узгој марихуане и формирање Ал Каиде и других исламских терористичких група, које ће касније широм Блиског истока изазвати смрт десетина хиљада људи.

Замислите да остале државе следе тај пример и одбију да се такмиче са спортистима свих држава које воде освајачке ратове. Или амерички спортисти не би учествовали ни на једним олимпијским играма и ни на једном међународном такмичењу или се, што је вероватније, та такмичења не би ни одржавала.

Јер, од Другог светског рата до данас, САД су изазвале више од 50 ратова, у којима је погинуло између 25 и 30 милиона људи. Практично, од 1945.године до данас није било дана у којем Американци нису убијали на неком делу планете.