Садашњи сат, 21 годину пре. „Олуја“. Ја, Ненад, лично о њој.
Сада, јер је време сазрело, за недоречено ће тек сазрети.
Пише: Ненад Узелац, 4.8.2016.
Мој отац, доктор наука.
Под свећом, у малој мрачној соби, као у романима Достојевског, рецензирао му докторат један велики професор (умало Карл Шмит), једну реченицу из доктората рекао да избаци. Рецензија је била на 40 страна! Сјајно! Перфектно! Под мраком свеће, Велика оловка је подвукла Неподобну реченицу. Једна реченица не ваља. Није избацио! Докторат му није објављен, јер није подобан. Био српски националиста у Загребу, Тито га прогањао, о Хрватима да не причамо. И видео Олују унапред. Видео нову 1941. И говорио…
Свима говорио да иду из Загреба: „Што нису завршили 1941. завршиће 1991.“. Одемо 1990. Лора (логор) је већ клала Србе. Породица Зец и друге нису слушале, страдале су. Но, пре рата хрватска деца гађају камењем српске куће у Загребу, али усташе још нису смеле да крену, Туђман није дао потпуну наредбу. Први комшија, Хрват, седи на кафи, ја, беба, пузим кроз кућу, он гледа и пита оца: „Како да га закољем?“. Беба. Година 1990. Рат није почео. Ово је најблаже! Ово причам за оне који не знају какво је стање владало у Хрватској 198…-1991. Година 1995. Београд, Теразије. Неки, тада, Срби у Београду, данас „патриоте“, знају ме добро и ја њих знам, јер је време сазрело, српски издајници који су муслиманима продавали српско оружје, запретили су, посредно, тада 6-годишњем дечаку, мислећи да су јаки над децом. А данас. Знају да се знамо. Кажњени од Оног Горе.
Сећам се тог јутра 4. августа 1995. Седео сам у Београду, у кући са мајком и гледао Дневник на РТС како усташки тенк улази у Книн. Нисам тада капирао. Запамтио сам тај тенк, уреже се у то, клинац си, али капираш да нешто не ваља, људи на тенку се радују, али ти не. Сећам се избеглица које нису смеле да ућу у Београд, Бора Чорба је после написао песму „Београде“. Међу њима било је и моје родбине, сваки данашњи Србин има „везу“ са Олујом. У срцу као ожиљак, као вечна опомена, ако заборавимо. Та опомена само каже – Книн, Бенковац, Госпић, Вуковар… Далмација, Славонија…
Они који немају „везу“ са Олујом данас лагано могу бити западњаци, издајници, атлантисти, НВО индијанци. Ако ти срце не заигра када помислиш на Олују, ако очи не постану сетне, ако ти кнедла не застане у грлу, ако ти мозак не одлучи да проведеш неколико ноћи гледајући снимке из тог периода, да прочиташ хиљаде страна књига, ако ти понека ноћ прође у том размишљању, ако…
Прошле године сам са колегама и пријатељима организовао петицију о резолуцији о Сребреници, коју је потписало преко 4000 српских студената, и један човек, подржавајући нас, у медијима је тада написао, парафразирам: овој деци неће бити потребно претурање по апокрифима, као после комунизма, да схвате одакле им долази зло, они су то зло проживели, видели својим очима и доживели на својој кожи.
Доживели смо: али, Срби смо, не мрзимо, православни смо.
Памтимо да се не понови!
Крајина, Книн у Срцу!
СРБски ФБРепортер 
Како време пролази драга браћо овим интезитетом,а време не ради за нас већ Србске непријатеље уз свестрану помоћ оних који нас воде задњих 80 година до данас сви Срби из свих Србских земаља палиће свеће својим претцима у цркви Св.Марка јер остало ће продати и предати да би у Београдском пашалуку уживали до коначног суда.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ПОШТОВАНИ НЕНАДЕ!! Три пута сам прочитао што си написао, хвала Господу Богу да има и таквих из те МУЧЕНИЧКЕ КОЛОНЕ. Незнам али размишљам колико твојих вршњака жели стати у ЧЕТУ одабраних за повратак у Крајине? Нисам песимиста гледам кафиће и љубимце на поводцима како им тепају…..Једам сам од многих из тамо далеко који су скупљали помоћ и делио по општинама Републике Српске јер моје и твоје Крајине више нема. Данас Боже здравља бићемо у Цркви Светог Марка да ужегнемо свећу СВЕТИЉКУ ДА ОСВЕТЛИ ПУТ ПРЕМА КРАЈИНИ.
Свиђа ми сеСвиђа ми се