
Који је модел социјалног програма понудила држава за три велика јавна предузећа. „Железницама“ погодба не одговара, траже доњи лимит од 300 евра, ЕПС се не оглашава
На сто радника ЕПС, „Железница Србије“ и „Ресавице“ Министарство финансија ставило је понуду за социјални програм, а око 6.500 прекобројних у ова три предузећа разматраће га до краја године. Према сазнањима „Новости“, држава је радницима понудила модел по којем се отпремнине рачунају по систему исплате једне трећине основне бруто зараде, која може да се затим увећа до износа од 50 одсто, а управо тај износ биће предмет преговора са синдикатима.
Највише ће у просеку добити запослени у ЕПС, а најмање у „Железницама Србије“. Управо зато у „Железницама“ већ кажу да им рачуница не одговара јер ће њихови најмање плаћени радници добити свега 130 евра по години стажа, у ЕПС се не изјашњавају, док би синдикати у „Ресавици“ пристали само ако добију највиши могући износ.
Одлазак радника из јавних предузећа пролонгира се већ годинама, а крај 2016. године нови је рок које су поставиле стране финансијске установе, али су га најавила и домаћа министарства. После последње посете ММФ, говори се о 2.000 радника ЕПС, колико би до краја године могло да напусти компанију. Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Зорана Михајловић изјавила у јуну ове године да ће из „Железница Србије“ до краја 2016. године отићи између 2.500 и 3.000 људи, и да ће свима бити исплаћене отпремнине. Када се затворе четири рудника у склопу „Ресавице“, из овог предузећа мораће да оде 1.500 радника.
Модел никако не одговара синдикатима у „Железницама“, који би пристали на минимум 300 евра по години стажа.
– Наша просечна плата је свега 35.000 динара, а ни она није реална јер већина радника прима минималац, па би велики њих добио између 135 и 150 евра по години стажа – каже председник синдиката железничара Србије Драган Ранђеловић. – Не можемо да пристанемо на предлог Владе Србије и Министарства финансија, чак иако добијемо увећање на једну трећину бруто плате до максималних 50 одсто. На штети би била већина радника, само би мали број заменика директора и начелника профитирао. Желимо јединствен систем по којем ће година стажа бити плаћена исто у свим јавним предузећима или барем систем где ће доња граница бити повећана на најмање 300 до 350 евра за годину дана.
У „Ресавици“ кажу да су предлог протумачили управо као идеју да се не прави разлика између јавних предузећа, већ да сваки запослени добије у зависности од плате.
– Код нас је просечна плата око 42.000 динара, а копачи имају око 60.000 динара – каже председник синдиката „Ресавице“ Небојша Миленковић. – Рекли су нам да сачекамо да се формира Влада, а да ће социјални програм затим почети да се спроводи. Не одговара нам у потпуности понуђени систем, али је ипак бољи од 200 евра по години стажа, колико нам је претходно понуђено. Најбитније је да добијемо повећање на основицу од максималних 50 одсто. Само у том случају бисмо потписали погодбу.
ОСТАЈУ РАДНИЦИ НА ОДРЕЂЕНО
Запослени у „Ресавици“ који имају уговор на одређено, њих око 500, наставиће да раде. Њима ће бити продужени уговори. То је договорено на са министром рударства Александром Антићем. – Око 90 радника истиче уговор 5. августа, а великом броју њих крајем ове године – каже председник синдиката „Ресавице“ Небојша Миленковић. – Они су већ две године под уговором, а не могу да добију стално запослење због забране запошљавања. Сада ће добити уговоре на шест месеци, а надамо се и за стално када се буде формирала Влада. Ради се о младим јамским радницима, без којих „Ресавица“ не може да ради.
—————
28.7.2016. –НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, Влада, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, ЕКОНОМИЈА, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, ПОЛИТИКА, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED














A šta reći nego da se nastavlja nasilno oduzimanje i sprečavanja korišćenja osnovnih, elementarnih, ljudskih prava, prava na rad i život u Srbiji!! Ovo nije samo dokaz okupacije. Ovo je dokaz da je Srbija koncentracioni logor. Uništiše sva privredna preduzeća, radnikcima oduzeše elementarna ljudska prava, pravo na rad, život i slobodu, isteraše radnike na ulice, ostadoše radnici bez posla, zarade, ostadođe radnici na ulici da umiru!!!!
Zašto je Srbija koncentracioni logor a ne država? Odgovor je krajnje jednostavan. Prvo, da živimo u koncentracionom logoru Srbija a ne u državi Srbija, neoborivo i bezuslovno dokazuje činjenica da su svim građanima Srbije nasilno oduzeta elementarna ljudska prava, pravo na rad, time i pravo na život i slobodu!!! Pravo na rad je oduzeto preko 75% građanima Srbije!! Ostali, manje-više, su u službi upravnika i ostale upravničke svite!!! Drugo, istorijski je dokazano da su svim koncentracionim logorima uvek upravljali okoreli zlikovci kojima su se iskompleksirani bednici pridruživali radi sadističkog iživljavanja nad nedužnim, pametnim, skromnim i pitomim ljudskim bićima. Treće, kao i u svim koncentracionim logorima, glavni poslovi uprave, pored egzekucije naroda, jeste i sahranjivanje logoraša. Isto tko je i u Srbiji. Nemi svedoci smo da su u Srbiji nasilno uništili sva proizvodna preduzeća dok su u najprofitabilnije preduzeće pretvorili grobarske usluge.
Svi smo svedoci da su građanima Srbije, naročito moralnim, obrazovanim, stručnim i pametnim ljudima, oduzeta elementarna ljudska prava, pravo na rad. Zbog toga, pod budnim okom upravitelja, i na njihovo neopisivo veliko zadovoljstvo, većina građana Srbije umire u najstravičnijim, najstrašnijim, mukama.
Prema tome, što bi se upravnik i upravljanje konc logorom Srbija razlikovalo od svih dosadašnjih koncentracionih logora?!?! Oni koji upravljaju i oni koji svesrdno pomažu u upravljanju konc logorima, jedni od drugih razlikuju se samo po količini i obimu zločina prema nedužnim i pitomim ljudskim bićima. U svakom slučaju u istoriju svi ulaze, i ostaju zapisani, pod jednim jedinim imenom. MONSTRUMI. Prema tome, što bi se ova, kao iznenađena, savetnica razlikovala od svih dosadašnjih upraviteljskih savetnika?!?!?!
Свиђа ми сеСвиђа ми се