Свакако, очигледно је да ни данас не сме да се зна права прошлост српских и свих словенских предака. Зато учимо у средњим школама и на факултетима, да је Србија основана у 12. столећу, да је први владар Рашке био Немања, итд. А, господо, у ту нашу повјесну науку је унесено, да су после постојале, поред Рашке, и Зета, и Дукља, и Босна, и Хрватска, а то су биле само покрајине у Србији. Србија је основана 490. године, с престоницом у Скадру и границе су јој биле од Црног мора до иза Трста, у Италији. Све до 17. столећа су становници отока Јадрана, Истре и Горског котара били православне вере, себе су звали Србима и насилно су католичени од 17. до 19. столећа, те присиљавани да се зову Хрватима. Тако ће Аустрија и Ватикан измислити да је постојала средњевековна хрватска држава, а она је била само област у Србији, коју су Угри окупирали.

И још је од раније кривотворена прошлост наших предака.
Препевао сам на десетерац „Илијаду“, „Одисеју“, „Енејиду“ и „Рргведе“. Њихов садржај запрепашћује. У њима су описане српске земље, у њима се препознају и данашњи српски обичаји, језик и српска властита имена. Рецимо, у „Илијади“ лепо пише, да град Троја није био у Малој Азији, него на Хелму, на српској земљи. Један стих то овако приказује – Сунце с истока пређе трачке планине (а оне су у Бугарској и Србији), те обасја источна врата града Троје. Видите, да је Троја у Малој Азији, сунце би пре обасјало град Троју, па тек онда Трачке планине. У „Илијади“ су, то је јасно, описане српске реке, планине и језера: Охридско језеро, Шар планина, река Бојана, река Зета, итд. Неколико пута је описано Дрво Запис, које је и данас поштовано у сваком селу Шумадије. Даље, господо, Грци уопште нису учествовали у Тројанском рату, јер су Грци дошли на Балкан и у Малу Азију у 8. столећу пре Нове ере, а Тројански рат је био 1300 година пре Нове ере – значи, 500 година пре грчког доласка на Балкан. А град Троја је био данашњи Скадар у Албанији. Енеј, оснивач Рима, рођен је на реци Марици, а не у Малој Азији. Све то, и много другог, пише у Илијади, Одисеји и Енејиди. У њима је описано и рађање Исуса Христа, а то је уписано и у „Ргведама“, које су писане 2000 година пре рођења Исуса Христа. Унука Р. Тагоре, Алокананда Митер, објавила је књигу, у којој је упоредила санскрит и савремени српски језик. Каже, да се у „Ргведама“ налази 30% српских речи. Поред тога, наш истраживач Синиша Миљковић је пронашао још санскритиских речи у локалном језику Срба у општинама Лесковац и Пирот. Значи, да ће број српских речи у санскриту, ускоро бити повећан.

Сад ћу се осврнути на садржај у „Ргведама“, који се односи на достигнућа Николе Тесле. Замислите, то што је открио Никола Тесла и обезбедио човечанству електричну енергију, представљено је и у Ргведама.
Управо тако – лепо је описан редослед светиљки дуж пута између два насеља.
А, онда, описано је и осветљење једног парка, у којем се људи забављају с децом! У „Ргведама“ је недвосмислено написано, да су Аријевци (преци Срба) стигли у Индију преко два мора и много земаља. Нажалост, ниједан од српских и словенских критичара ово није уочио. Ни то осветљење које је истоветно овом што га је нама даровао Никола Тесла. Његова веза с неком давном цивилизацијом, можда је и узрок што се и он занемарује.

Никола Тесла је, нема спора, оцењен као највећи ум Цивилизације и то му приписују угледни светски научници и страни државници. Његови изуми у електроници су омогућили успон у свим гранама људске делатности. Да је Тесла припадао неком другом народу, њему би се посвећивала велика пажња – његов споменик би красио све градове те државе, а нигде не би било текста о Тесли без осврта да је велики научник припадник тог народа.

Супротно тој природној обавези, српски државници и научне установе скоро и да не спомињу великог Николу Теслу, Србина. Његов отац је био свештеник Српске православне цркве, а мајка му је, такође, из породице српског православног свештеника (породица Мандић). Рођен је на територији Војне Крајине, која је у Аустрији имала државне одлике – на основу Српског устава из 1630 године. Место његовог рођења нема никакве везе с територијом административне области Хрватске, у Аустрији, коју су чинили само Загреб и Загорје.

Поред непобитне чињенице да је Никола Тесла Србин и да је рођен на српској етничкој и повјесној (историјској) земљи, државници и научне установе у Хрватској упорно тврде – да је Никола Тесла по народности Хрват и да је рођен у Хрватској. Наравно, ове тврдње су потпуна измишљотина, али
Хрватска тако обавештава све државе, све светске научне установе и установе за културну баштину УН и Европске уније. Тиме, најдрскије, српску културну баштину приписују себи, а државници и научне установе у српским земљама (Србија, Република Српска и Црна Гора) не предузимају ништа да се ова хрватска обмана уклони. Једино се за то залаже Влада Репбулике Српске Крајине и у том смислу је у Книну био отворен и Универзитет Никола Тесла, 1993. године.

Државници српских земаља морају да обавесте установе УН и ЕУ шта чини Хрватска – обмањује, да је Никола Тесла припадник хрватског народа. Српским државницима су за то довољни и ратни поступци хрватске војске, која је у Другом светском рату усмртила више од 100 рођака Николе Тесле, укључујући и децу најмлађег узраста. Да је он био Хрват, свакако да му не би убијали у породици и децу! Даље, у време разбијања Југославије, од 1990. до 1995, Хрватска је преживеле Теслине рођаке прогнала у Србију и друге земље. Једна његова рођака је, с децом, нашла уточиште у Сједињеним Америчким Државама.

А да су наши државници, од Другог светског рата до данас, тако немарни према свом најславнијем Србину, показује и једна необична чињеница.
У Чортановцима живи непокретни инвалид, Драган Бонџић, који је био одушевљен Теслиним открићима, те се и сам почео тиме бавити. Обратио се 1993. године Влади Републике Српске Крајине, да му помогне да прибави електрична колица, што је Влада учинила за две недеље. Тад се он почео кретати ван куће, јер до тада из куће и дворишта није излазио. После извесног времена, предложио је Влади Крајине своје изуме – засноване на Теслиним открићима. Између осталих, понудио је пројект за мотор који не троши никакво гориво, чак ни електричну струју. Влада га је сусрела с државницима СР Југославије, с Удружењем инжињера и техничара, стручњацима у Институту Винча и у Српској академији наука и уметности. Међтим, ни с једног места није било одговора, нити предлога да се обаве предложени експерименти. Последњих година се већ појављују предлози за те пројекте, до којих је Бонџић био дошао пре 20 година, ослонцем на Теслина открића и предвиђања.

Очигледно је, да су у српским земљама се овако понели према Драгану Бонџићу, јер су такав однос имали (као и данас) према Николи Тесли.

 

Слободан Јарчевић

Београд, 11. 7. 7524 (2016)

***

Текст који сте прочитали је говор историчара Слободана Јарчевића на Сусрету матице и дијаспоре поводом обележавања 160 година од рођења Николе Тесле.

У име организације Храм духовности и науке Никола Тесла присутнима се обратила и Весна Мијаиловић. И њен говор преносимо у целости.

Захваљујемо Николи Лончару и Теслиној научној фондацији, чији је оснивач и председник, на додељеним повељама, Теслином рељефу и медаљи, за наш рад и промоцију лика, дела и визије Николе Тесле.

За четири године постојања организације Храм духовности и науке Никола Тесла, нисмо се експонирали у јавности, нисмо ни причали, нити се појављивали у медијима, већ смо уместо празних прича, били превасходно усредсређени на рад и стварање нечег конкретног.

Упркос недостатку правих информација, посебно услед одбијања архивиста из Теслиног музеја да нам дају потребна документа и скице. и упркос разним другим ометањима, ипак смо успели у свом науму и врло значајном подухвату.

Изузетно нам је задовољство да јавности саопштимо, да након три и по године напорног рада, имамо израђен технички план оригиналног Теслиног торња. Са сигурношћу могу рећи да смо једини у Србији а можда и у свету, који имамо најтачнији и најпрецизнији план торња, а израдио га је један од тројице научника из наше организације. Не бих откривала, који од њих тројице, да се на њега не би обрушиле „звери“, али бих нагласила, да је у тај рад уложио неописиво много труда, истрајности, умећа и љубави према Тесли и његовом делу.

Комплетна техничка документација од око 140 000 елемената, налази се код мене, јер се ја не плашим ни „зверки ни зверова“, и умем да се носим са њима.

Теслин народ

Тесла је радио за читаво човечанство, но чињеница да је потекао из србског народа, нама Србима даје обавезу али и привилегију, да више од других, следимо његов пут и начела, којима се руководио у свом раду и животу. Следећа два Теслина цитата, суштински одсликавају, којим је то путем ишао и који су били циљеви његовог преданог и пожртвованог рада:

„Напори проналазача првенствено су усмерени ка спашавању живота. То су људи који су покренути напред, мотивисани дубоком љубављу према ономе што уче, људи који чине чуда, сваки у својој области, чија је главна тежња и задовољство прикупљање и ширење знања. Људи који гледају далеко изнад земаљских ствари, чија је застава узвишеност.“
„Тај нови свет мора бити свет у којем неће бити искоришћавања слабих од јаких, добрих од злих, где неће бити понижавања сиромашних од силовитости богатих. Где ће дела ума, науке и вештине служити заједници за олакшање и улепшавање живота. А не појединцима за стицање богатства. Тај нови свет не може бити свет понижених, погажених већ свет слободних људи и народа једнаких у достојанству и поштовању човека. “

Онај ко себе убраја у Теслин народ, то може само ако иза себе има несебична дела за свој род. Сви ми који чинимо Управни одбор организације Храм духовности и науке Никола Тесла, имамо управо таква дела. Наравно, свако у свом домену, али увек за добробит србског народа.

Имамо велику част да се, у нашим редовима, налазе двоје изузетних Срба, који се не баве ни електротехником ни физиком, већ пишу књиге о правој србској историји и истини у последњем рату који смо имали на просторима бивше Југославије:

Србска хероина, госпођа Љиљана Булатовић, писац, новинар и публициста, добро позната у нашем народу као и у пријатељској нам Русији. Oнa већ дуги низ година износи истину о страдању србског народа и раскринкава лажи наших непријатеља. Њена борба је непрестана а њено перо истине, непресушно. Управо ових дана јој је изашла још једна књига о Сребреници: „СРЕБРЕНИЦА: Лаж и подвала србском народу“.

И господин Слободан Јарчевић, раније дипломата, данас историчар – књижевник, и саветник у влади РС Крајине у прогонству. Написао је огроман број књига, које би, за сваког Србина, који жели бити правилно информисан, требале бити обавезна литература. Његов допринос правој србској историји је неизмеран.

Они можда не проучавају појаве и законе Свемира, или коришћење слободне енергије, али зато на величанствен начин бране и узносе Србство, као што је то у свакој прилици чинио и Тесла.

Подједнако нам је велика част да је са нама био и пуковник Раде Рајић, који је у току последњег рата био на борбеној линији штитећи србски народ, а након рата, дао велики допринос на очувању србске традиције и културе. Писао је и књиге о части, теми на којој је и докторирао. Нажалост, пуковник Рајић је недавно преминуо, што је огроман губитак за цео наш род.

Међу нама је још један бивши ратник, Душан Муникравић – Муња, који нам такође чини част својим присуством. Муња је велики родољуб, учесник на свим ратиштима где је било потребно бранити србски народ и србску територију. Такође је и оснивач је СРС у РС Крајине.

Веома смо почаствовани што је са нама и један научник са великим искуством, др Љубивоје Поповић, дипл. инг. (ЕДБ) у пензији, и повремени професор на Електротехничком факултету, који иза себе има много научних радова и патената.

Такође нам је велика част да су међу нама и двојица младих научника, на које смо посебно поносни. Оба су инжињери. Један војни, други електротехнике. Поред проучавања Теслиног рада, они се баве и сопственим проналазаштвом. Два изванредна млада ума, достојни следбеници Николе Тесле и две велике наде за једну бољу будућност Србије.

Верујем да сви знате да је Тесла рођен у поноћ, током једне жестоке олује. Према породичном предању, на пола пута до рођења, севнула је муња, а бабица је то протумачила као лош знак и рекла да ће Тесла бити дете таме. На то је Теслина мајка Ђука оштро одговорила: „Нe! Он ће бити ДЕТЕ СВЕТЛОСТИ“!

И био је…

Драги моји Срби, следимо светлост и будимо светлост. Себи, својим вољенима, своме роду, својој отаџбини, па и читавом човечанству.

 

Весна Мијаиловић

Београд,
11. жетвар 7524. (11.07.2016)

——————