Поводом одлуке скупштине општине Бујановац о промени имена главног трга – Зашто Станковић ћути поводом одлуке одборника СО Бујаnовац да досадашњи назив Трга Карађорђа Петровића у Бујановцу убудуће промени назив у трг Скендербега?
М. Станковић, 7.6.2016.
Бујановац – Обично се у народу каже: ”Ћутање је знак одобравања”. Да ли то важи и за шефа Координационог тела Зорана Станковића? Да ли је он сагласан са овом неразумном одлуком? Јер он као шеф Координациног тела за Медвеђу, Бујановац и Прешево а поводом случаја замене имена не прозбори ни реч. Да ли је уопште обавештен, да ли зна за такву одлуку или се једноставно не меша у свој посао? Биће да је све заједно.
Из Београда се не види Бујановац, а и велике су врућине да би се проф. Станковић ломатао по Бујановцу и бар поразговарао са ауторима ове, рекло би се, сулуде идеје која је већ створила тензије код становника и српске и албанске националности.
Пензионер Станковић има обавезу испред грађана пре свега српске националности да се огласи и спречи преименовање главног трга у граду да после вишедеценијске и мирне сагласности свих житеља града дозволи некоме да се игра ватром и мења имена Трга зарад дневно политичких интереса.
Станковић мудро ћути и подгрева мирну промену имена трга. Не оглашава се. Значи да је сагласан да се у вишенационалном граду промени нешто што је вишедеценијска народна воља и што никоме до сада није сметало, а сада када је његова државна обавеза да у разговору са представницима албанске заједнице спречи уопште и помен да се у Србији било који трг, поготову овај у Бујановцу назове именом Скендербег, он вероватно игра домине са својим пензионерима у Вождовачкој шуми и баш га брига што Скендербег избацује Вожда. Можда мисли да то нису његова посла. А јесу, итекако.
Погрешан човек на важном месту?
Од почетка рада Координационог тела за Медвеђу, Прешево и Бујановац па до данашњих дана, најгори могући избор за руководиоца ове важне институције је избор др Зорана Станковића.
Да је Становићу тешко обилазити локалне самоуправе на Југу Србије за које је као председник Владиног Координациног тела за Медвеђу, Бујановац и Прешево одговоран, говори и чињеница да веома ретко прође и кроз Медвеђу, где је до данас био само толико пута колико може да се изброји на прстима једне руке. У Прешеву још мање, док је у Бујановцу боравио онолико колико се може избројати на прстима обе руке.
Више је био склон салонском понашању у Београду са својим колегама пензионерима у оговарању власти и у заузимању првог места испред шалтера када се прима плата.
О проблемима грађана, на пример Медвеђе који су се жалили на незакониту сечу шума или неуписивање појединих грађана у бирачке спискове, није га било брига. Није одржао ниједан састанак на коме би се разговарало о било каквим проблемима житеља све три општине. Време је проводио у Београду и из даљине водио координацију Координационог тела.
Овакво у најмању руку неодговорно понашање Станковића није први пут. У време када је био Министар здравља 2011. јавна је тајна да је здравство било у најгорем положају још од 2000 године. И тада се Станквић није мешао у свој посао.
Као Министар одбране 2006/7 године војска тадашње Србије и Црне Горе је била на најнижем месту по опремљености и спремности за одбрану од разних непријатеља територије које Министар покрива. И поново није учињено ништа. Није се човек мешао у свој посао. Своју неспособност да учини нешто и приближи ставове и да учини нешто да побољша свакодневни живот грађана Бујановца, Медвеђе и Прешева, крунисао је све дужим боравком у свом Београду а теренски рад и свакодневне сусрете у решавњу проблема грађана обе националности препустио је богу. Ако верује у њега.
На крају се може извести закључак да проф. Станковић свесно или несвесно се као миљеник сваке власти именује на неку одговорну функцију, али на тој функцији покаже колико је заиста способан и колико уопште има афинитета да обавља тај посао који му је поверен.
За нас остаје дилема са почетка текста зашто Станковић ћути поводом одлуке одборника СО Бујановац да досадашњи назив Трга Карађорђа Петровића у Бујановцу убудуће промени назив у трг Скендербега, и данашње изјаве председника локалног парламента у Бујановцу и председник Националног савета Албанаца, Јонуза Муслију о подизању споменика Скендербегу у Нишу.
Категорије:ДРУШТВО, Национално питање, Окупација, Режимска тортура, MAIL - RSS FEED, сепаратизам















Скендербег је био СРБИН! Звао се Ђорђе или Ђурађ Кастриотић од оца Ивана и мајке Војиславе, девојачко Мрњавчевић. Брат му се замонашио на Хиландару где је остао до краја живота па се према њему треба тако и односити. Било би нормално да се све српске институције, од научних до политичких, аргументовано супротстављају културном и етничком геноциду који је наставак физичког уништења срба! Прва је Академија наука која се понаша аутистично, као да је експозитура Албансе, Дукљанске или Хрватске академије ( аможда и јесу!?) и не реагује на небројене примере кривотворења српске историје, стварања вештачких нација од српског националног корпуса као што су Бошњаци од Срба исламске вероисповести, Црногорци од завичајног имена Срба који живе на просторима Црне Горе, превођење Срба католика у Хрвате. Тако су настали и вештачки језици Црногорски, Бошњачки, Хрватски, који је у службеној употреби у Хрватској итд. По тим фалсификаторима Тесла, Андрић, Руђер Бошковић, Меша Селимовић, Прерадовић….јесу све друго, само не срби! И док квази историчари масакрирају српску историју острашћени мржњом и подржани еврима наша научна јавност мудро ћути!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Како ствари стоје а Јонуз Муслију предлаже,биће Скендер бега и у Нишу,а камоли у Бујановцу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се