Коментар: Никола Матић, 23.6.2016.
Већина је наложена на рециклажу, а суштина свима промиче: рециклажа ова три производа тражи огромне количине енергије коју добијамо или сагоревањем угља (струја), или коришћењем природног гаса, при чему се у атмосферу емитују огромне количине гасова и прашине који заједно повећавају степен загађења.
Друго, при СВАКОЈ рециклажи долази до стварања одређене количине врло токсичних материја, које треба даље прерадити или негде одложити! Уопште ми није јасно како је могуће да убедљива већина само упорно виче „рециклажа, рециклажа“, а нису се померили да нешто сазнају о тим процесима.
Даље, сви знамо како се добијају ови производи, папир од дрвета, пластика прерадом нафте, а конзерве из одговарајуће металне руде. При томе користимо огромне количине енергије и природних сировина да бисмо добили производе који су у крајњој линији или нездрави за људе, а сви по искоришћењу од стране свих нас постају отпад или народски ђубре. И баш нико да се запита зашто нам је почетком прошлог века наметнуто коришћење и поступак добијања целулозе из дрвета и зашто је практично забрањено коришћење индустријске конопље, која ем даје квалитетнији папир, ем потпуно као биљка сазрева за нешто више од 14 недеља?!!! А то је и биљна врста која даје више кисеоника, има способност чишћења земљишта од многих токсина, користе је и за уклањање радиоактивности, од ње се може добити храна, текстил, обућа, одећа, гориво, грађевински материјал одличних карактеристика и још много тога… Ко не верује нека потражи по нету, подаци су доступни!
А пластика… Добија се прерадом нафте, а већина људи пристаје да у њој држи воду и храну. Сами смо криви за све што нам се дешава, лењи смо, тврдоглави, бандоглави, недоказани, не желимо да учимо и размишљамо логички и рационално, својом главом, пристајемо да будемо робови глобалног система који нас све брже убија, док нас истовремено додатно затупљује у школама и преко медија, правећи од нас само још једну немислећу, безобличну сировину, коју користи по сопственом нахођењу и потребама.

Алуминијум нећу ни да помињем, он је као елемент апсолутно штетан за људски организам, нарочито у комбинацији са адитивима који се користе да би храна вештачки могла дуже да се одржи. Али баш већину брига, дај да се рециклира, то ће да реши све проблеме! Оће, сутра!!! Папир од конопље (и још много тога), амбалажа искључиво од стакла (једино што је потпуно нешкодљиво за људски организам)…
А конзерве? Е па то је мало шира прича и наслања се за масовну производњу ствари које не служе првенствено за задовољавање тренутних потреба људи. И немој само да ми прича неко да је то за добробит људске врсте, јер људска бића широм планете баш овог тренутка умиру без хране и воде, за разлику од нас срећника који се препуцавамо по интернету. А за кога се гомилју те милијарде конзерви, пуне хране која је све само не то – храна; полујестива бљувотина препуна отрова, хемикалија, тешких метала и ко зна чега све још.
Битно да је код нас забрањено постојање референтне лабораторије за контролу квалитета животних намирница, нарочито оних које се увозе. Једемо, пијемо и дишемо отров и то никаква рециклажа неће променити. Ако желимо мање ђубрета, онда морамо правити мање производа које ћемо после употребе одбацити!
А прво морамо одбацити употребу материја које су штетне по нас и по природу, значи папир добијен из дрвета, пластику и све остало, дуг је списак! Јер на крају постоје стварне људске потребе на једној страни, а на другој храна за наш его и за оно наше “дај, дај, дај све“!
И оставите те приче о Немачкој, Енглеској и свим другим западним рајским земљама. Када вам је било тако лепо зашто сте се враћали овамо?! Хоћете и од нас да направите робове система који уместо глава имају телевизоре… Неће моћи.
Категорије:АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА, Мишљење, Никола Матић, MAIL - RSS FEED















Коментари читалаца…