Радомир Раде Јовановић био је један од најбољих српских афористичара

У Ужицу данас преминуо Радомир Раде Јовановић (1939 – 2016) један од најбољих српских афористичара.

Отишао је Радомир Раде Јовановић (1939 – 2016), један од најбољих српских афористичара. Преминуо је данас у Ужицу у 77. години. У граду у коме је живео и стварао, пре нешто више од месец дана доделили су му признање „Ужичанин године“.

Рођени Сребреничанин, Јовановић је Ере учинио духовитијима од остатка света, а српским хумором населио је далеке библиотеке и глобалне антологије: његове књиге превођене су на енглески, немачки, руски, пољски, русински… Овај професор српског језика и књижевности добитник је и десетина награда које у свету сатире нешто значе, укључујући и признања „Радоје Домановић“ за животно дело Удружења књижевника Србије. Први је добитник награде „Јован Хаџи Костић“ наших „Вечерњих новости“.

Објавио је књиге „Сан је да све ово сањамо“, „Кућа смећа“, „Хепиграми“, „Србија на истеку“, „Пусти мужу рогове“, „Кратко и касно“, „Из црвене бановине“, „Дванаести играч“, „Само да издржи сламка“. Јовановићеви афоризми су мали романи, хронике друштвене, некада и интимне збиље, а међу најбољим његовим остварењима су она политичке и антиратне тематике. Аутор је збирки спортског и еротског афоризма, јединствених у нашој књижевности. Нека од најбољих Јовановићевих остварења премијеру су често имала управо на страницама нашег листа, где је и започео своју успешну каријеру, учећи занат афористичара код Јована Хаџи Костића.

Јовановић је настављач српске сатиричне златне нити на којој су Стерија, Домановић, Нушић, Виб, Душко Радовић… Записао је Хрвоје Хитрец: „Ако су Французи Паскал и Ларошфуко очеви светског афоризма, Јовановић је тата српског афоризма у светским оквирима“.

Никола Јовановић, новинар НОВОСТИ

***

О ВЕЛИЧИНИ ЈЕДНОГ ПИСЦА
И ТЕЖИНИ ЊЕГОВИХ РЕЧИ

Радета Јовановића први пут сам срео сада већ далеке 1994. године. Био сам млад и надобудан аутор жељан књижевне славе. Те вечери, иако сам то жарко желео, Раде ми се није ни јавио. Потпуно ме је игнорисао. На неки свој, отмен и господски начин показао ми је где припадам и колико вредим у том тренутку! Четири године касније срели смо се поново. Овога пута Раде ми је пришао и рекао: „Мали, много си порастао!“ Било је то у Градској библиотеци у Новом Саду. Оба пута његове речи имале су на мене велики утицај. Биле су смерница за мој даљи књижевни рад. Хвала ти легендо! Нека ти је лака црна земља!

Нинус Несторовић, сатиричар

***

***

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ

Њега смо стварно запамтили, посебно ми који смо имали част и привилегију да га лично познајемо… Вечна слава драгом пријатељу професору Радету Јовановићу, некадашњем колеги у редакцији „Ужичке недеље“.

Биљана Диковић, новинар (уредник рубрика: друштво, култура, локалног листа Ужичка недеља где је професор био аутор и члан редакције)

„У Србији се може живети још хиљаду година. А да то и не приметите.“
(Раде Јовановић)

1.6.2016. РЕДАКЦИЈА