Путем електронске поште, проф. др Љубомир Т. Грујић нас је обавестио да је добио одговор од Уставног суда у коме га секретар те установе обавештава да Уставни суд „није надлежан да поступа по поднесцима којима се траже мишљења (ставови) о појединим питањима“. (у прилогу – одговор из Уставног суда)
Наиме, 4.3.2016. проф. др Љубомир Т. Грујић је упутио захтев Уставном суду да изнесе јавно свој став по на десет питања која су од општег значаја за народ и Републику Србију (допис је објављен и на СРБском ФБРепортеру: Др Љубомир Т. Грујић: Питања Уставном суду од општег значаја за народ и Републику Србију)
Цитирајући члан 56. Устава који утврђује да:
„свако има право да, сам или заједно са другима, упућује петиције и друге предлоге државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе и да од њих добије одговор када га тражи. Устав није предвидео ни један изузетак“,
проф. Грујић наводи да је рад Уставног суда јаван (1. став члана 3. Закона о Уставном суду) и истиче да ни Уставни суд није изузет од те уставне обавезе да јавно одговори на постављена питања, која се односе на рад самог Уставног суда и закључује да је, својим одбијањем да јавно одговори на постављена питања, Уставни суд се поставио изнад Устава.
***
Категорије:ДРУШТВО, Национално питање, Правосуђе, Против-уставно деловање, СТАВ, MAIL - RSS FEED
















@Вања Сталкер (@SrbskiVitez1389)
Ви сте потпуно у праву! Пропуштате, да професор Грујић није тражио ОЦЕНУ уставности и законитости, већ је тражио ОДГОВОРЕ. Надам се, да се о томе можемо сложити?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Рекао бих да је уважени професор несрећно формулисао свој допис Уставном суду…..
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Рекао бих, да је професор Грујић, заборавио, колико су нам, школованим и стручним, у самоуправљачка времена, сметале разне ситуације у којима су били у могућности, да учествују „самоуправљачи“, који за конкретну област нису били ни по ком основу СТРУЧНИ. Данас се он понаша, као да је „самоуправљач“ и дозвољава себи, да као нестручан и ненадлежан, тумачи законе, Устав и надлежност Уставног суда. Лично се слажем са његовим указивањем на проблеме на које указује у поднеску Уставном суду. Међутим, чини ми се, да је за већину питања надлежан неко други: судови, Скупштина, Председник Републике, Владе и остали органи власти. За нека, могуће је, да постоји надлежност Уставног суда, али код тих питања, није надлежан појединац за покретање поступка пред Уставним судом. У том смислу треба и тумачити допис из Уставног суда. И на крају, а под претпоставком, да професор Грујић, прихвата и признаје скупштински систем у овој држави, нормално би било, да се укључи у рад неке странке и да се, на тај начин бори за остварење сопствених идеја и размишљања. Овако се његово деловање своди на „уметност ради уметности“.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Став 2 члана 168 Устава даје право, без ограничења, сваком држављанину Републике Србије да предложи Уставном суду да Суд покрене поступак за оцену уставности и законитости.
Свиђа ми сеСвиђа ми се