Српска туга: Полагање венаца жртвама

Уз јаке мере обезбеђења, мирном шетњом, полагањем цвећа и паљењем свећа, уз кратак верски помен на Брчанској малти у Тузли, а затим и комеморативним скупом у Бијељини код Спомен костурнице у којој је сахрањено 25 убијених војника, обележена је 24. годишњица страдања 59 припадника ЈНА у Тузланској колони.

У нападу на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се 1992. мирно повлачила из касарне учествовало је око 3.000 припадника Патриотске лиге и МУП БиХ под контролом муслимана, што је директно преносила локална телевизија.

Један од првих, али и најсвирепијих злочина на простору бивше СФРЈ имао је за епилог и 44 рањених, али овај случај никада није био предмет интересовања Хашког трибунала. Једини оптужени, Илија Јуришић, првостепено је осуђен на 12 година затвора, а марта ове године је правоснажно одлуком Апелационог суда у Београду ослобођен кривице због недостатка доказа.

Председник Савеза логораша РС Бранислав Дукић каже да је обимну документацију од неколико десетина хиљада страница о ратном злочинима, укључујући и у Тузли, доставио Хашком тужилаштву, Тужилаштву за ратне злочине Србије, али и Државном тужилаштву Хрватске.

– Сви су ме лепо примили и обећали да ће погледати доказе. Међутим, нико ништа није предузео да се барем неки злочин над Србима процесуира. Зато и не треба да чуди што ме је на 12. годишњицу масакра у Тузли јурило 3.000 острашћених муслимана само зато што сам хтео да на месту погибије војника ЈНА положим цвеће и запалим свеће. И данас би се исто поновило да није било јаког полицијског обезбеђења. То је ваљда та спремност муслимана на суочавање са прошлошћу и помирење са Србима – истиче Дукић.

Председник Борачке организације РС генерал Миломир Савчић упозорава да се ослобађајућа пресуда Јуришићу тумачи као да злочина над војницима ЈНА није ни било.

– Дан уочи годишњице, у Тузли је организован округли сто на тему „Значај битке на Брчанској малти за одбрану БиХ“. Уместо да се тај злочин назове правим именом, кукавичким, подлим чином, муслимани га славе и проучавају као војничку битку. Шта је војничко у томе што су војницима пуцали у леђа док су се повлачили из касарне и после их оверавали по путу – огорчено подсећа Савчић.

Српска пре свега

Бранислав Дукић каже да је добра ствар митинга које су за викенд одржале и странке позиције и опозиције у Бањалуци, чињеница да су обе стране показале да ће по сваку цену бранити интегритет Српске.
– Уколико изузмемо политичке разлике, сви су показали да неће дозволити цепање Српске, ни да јој се отме и најмањи део – оцењује Дукић.

Помоћ од хашких адвоката

Савчић истиче да је јако опасно дозволити да се не расветли потпуна истина о овом и другим догађајима из рата у БиХ.
– Најбоље решење би било да се адвокати који су учествовали у Хашким процесима активније укључе у писање оптужница и суђења за злочине почињене над Србима. Они су у Хагу стекли огромно искуство и могли би да допринесу да се истина више не тумачи на различите начине – закључује Савчић.

Били смо глинени голубови

У Тузланској колони био је и Миодраг Вукмирица. Он је тог дана рањен и задобио је озбиљне опекотине, а данас живи у Београду. После напада је заробљен, па је 25 дана провео у болници, а следећих 35 у затвору после чега је размењен.

Био је у видно обележеном болничком пинцгауеру када је први део колоне пуштен да прође, а онда отворена ватра.

– Да је армија нешто хтела, могла је као и наредног дана када се аеродром селио, да подигне авионе и да запрети. Могли смо и да идемо пешке, а не да будемо као глинени голубови у возилима. Ја сам имао срећу што ме је заробио командант цивилне полиције и видевши да сам редован војник рекао да ме оставе, па су ми станари зграде указали помоћ. И јавио сам се телефоном кући да знају да сам жив. Наравно, да нисам рекао да сам рањен, али сам знао да ће до њих стизати различите информације – испричао је Вукмирица.

ПОВЕЗАНО:

24 године од злочина над војницима ЈНА у Тузли – Истина је скривана – у колони је побијено 224 војника!

—————–

17. 5. 2016. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић