Гробље стрељаних у корову, а дрвени крст у склопу комплекса био је поломљен и када су градски челници полагали венце 6. априла; до данас – није поправљен

Спомен гробље у парку код железничке станице, требало би да је једно од најсветијих места за све Краљевчане, али представља слику небриге градских челника и немара надлежних служби, упозорили су данас на својој конференцији за новинаре представници Удружења староседелаца Краљева и околине, опције која ће у будућем сазиву локалне скупштине имати пет својих представника.

Обраћање медијима уприличено је на месту страдања око 2.200 грађана Краљева и избеглица из Словеније октобра 1941. године. Према речима Ивана Матовића, председника овог удружења, у ноћи између 26. и 27. фебруара ове године дрвени поломљен је дрвени крст у саставу гробља.

„На овом месту 6. априла градски челници су, обележавајући Дан цивилних инвалида рата и жртава фашистичког терора положили венце, али нико он њих није нашао за сходно да то поправи“, каже Матовић.

Фотографије направљене 6. априла то потврђују.

Читав споменички комплекс је запуштен, зарастао у дубоки коров и никако не изгледа као место које би симболизовало поштовање потомака и сећање на претке. Данас су иза ограде напасани коњи, али кажу да врло често да власници коње пусте да пасу траву и у оквиру спомен комплекса.

„У нормалној земљи неко би за ово морао да одговара, јер људи који забораве одакле долазе и шта су за њих урадили преци, не знају ни куда иду“, поручио је Матовић.

Седамдесетосмогодишњи Краљевчанин Миодраг Петровић остао је без оца са непуне две и по године. Није га запамтио, нема ниједну његову фотографију. Успомену на оца сачувала му је мајка својим причама, а на Спомен гробље долази више пута годишње, да лечи рану која никада није зарасла, након што је његов отац стрељан октобра 1941. године. Пре три дана, када сви излазе на гробове најмилијих да запале свеће након дана који се у народу обележава као Васкрс умрлих душа, пожелео је да запали свећу свом оцу поред једне од безимених хумки, кад већ гроба нема.

„Нисам могао да прођем од оволике траве и гушења које сам осетио због срамоте шта смо допустили, јер овако – никада није било“, каже Миодраг са сузама у очима.

Уништење једног народа почиње моралним посрнућем и заборављањем жртава, поручују у Удружењу староседелаца.

Радови на Спомен капели у оквиру споменичког комплекса започети су још у септембру 2012. године, али изградња још увек траје, јер локална самоуправа нема довољно новца, већ се радови изводе фазно, према опредељеним средствима. Ове године је за изградњу поменутог објекта издвојено додатних пет милиона динара.

Док смо напуштали запуштено Гробље стрељаних, на ограду пасарелие чије коришћење је забрањено за употребу решењем инспекције, ветар је донео поцепани лист неких новина. Наслов „Кога реч не погађа, неће ни батине“. Помислих како случај уме да да прави наслов вашим мислима, али је ветар, док сам се мучила да већ спаковани фотоапарат извадим из торбе, већ однео даље.

———————-

11. 5. 2016. ПОРТАЛ КРУГ, за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић