Само што овај пут место провокације није било Сарајево него Бањалука, а главни актер није била фукара из главног града БиХ, него фукара из главног града Турске2Са дипломатским статусом.

Турски премијер Давутоглу је злоупотребио српско гостопримиство и свој долазак на отварање џамије Ферхадије, коју је својевремено подигао Србин Ферхат паша Соколовић, искористио да још једном јавно пропагира великотурске снове и понови своја трабуњања о ратном злочинцу Алији Изетбеговићу.

Док су сви остали говорници, међу њима и Бакир Изетбеговић, обраћали окупљеним грађанима и бираним речима говорили о помирењу и будућности, турски премијер се обраћао мртвом Изетбеговићу. Из тог разговора живог и наизглед нормалног Давутоглуа са својим мртвим ахбабом сазнали смо да се Алија налази у рају. Јер је био велики хуманиста. Трабуњање је завршио поруком да је БиХ јединствена, баш онако како је то Изетбеговић желио.

Док сам га слушао покушавао сам да нађем неко рационално објашњење овог вербалног терористичког напада, који је други дан Ђурђевдана извршен на Бањалуку и Српску. Да ли је то народна пословица „нико тако ко Турчин не лаже“? Помислио сам и на ракију. Да га пре доласка у Ферхадију, Додик није свратио у неку кафану. Гдје је Давутоглу, онако с ногу, ексирао пет-шест коњака. Мада, опет, верујем да ни Миле не залази са сваким у кафану.

Или је Турчин толико исфрустриран због чињеница да Срби у БиХ немају статус раје, да Република Српска постоји и да он у Бањалуку не би могао ни да привири да му то није дозволила Влада Републике Српске, па није могао да се контролише, заборављајући све манире дипломатског понашања.

Што се Изетбеговићевог хуманизма тиче, он је хуманиста био таман колико је то био било који други исламски терориста. Кад премијер Турске дође у Бањалуку и назове га хуманистом, то је исто као да председник Бјелорусије Александар Лукашенко дође у Њујорк и на мјесту где се некад налазио Светски трговачки центар свечано изјави да је Осама бин Ладен био борац за људска права. Оне који мисле да претерујем подсећам да је Изетбеговић први почео да убија своје, вођа Ал Каиде је само усавршио и проширио занат.

Први председник вишестраначке БиХ је био хуманиста отприлике колико су то убице из Исламске државе. Који, уз помоћ Давутоглуа, широм несрећне Сирије и Ирака у пракси показују како изгледа држава из Алијине Исламске декларације. Таман колико су то били муџахедини које је он постројавао у Зеници, да би их мотивисао да са још већим еланом одсецају главе заробљених српских војника и цивила. Или колико су то били његови пајташи Мушан Топаловић Цацо и Исмет Бајрамовић Ћело, док су по сарајевским солитерима клали голоруки српски народ.

Из тих разлога, неуспелом творцу прве исламске џамахирије у Европи, због чијег шизофреног сна је погинуло више од 100.000, обогаљено више од 300.000, а више од 2.000.000 људи из свог дома протерано у туђину, писма на оном свету стижу само ако је у њиховој адреси задња пошта пакао.

А БиХ, „какву је желио Изетбеговић“ постоји таман толико колико постоји и сам Изетбеговић. И она је рахметли. Таква ће и да остане.