Џевад Галијашевић, фото: Нешко Ускоковић, ФСК

Саговорник СРБског ФБрепортера је експерт за борбу против тероризма господин Џевад Галијашевић. Разговарали смо у паузи панела излагања на Међународној научној конференцији у Београду РЕЗУЛТАТИ „ЗАПАДНЕ ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ“ НА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ 1990-2016. Тема разговора била је тероризам – тренутно стање у свету, региону и код нас… фанатизам исламистичких група у свету и ескалација проблема… како се понашају власти у односу на то, на шта треба обратити пажњу… Република Српска, БиХ, Србија и Косово и Метохија, проблем у Рашкој области… Ердоган и Турска, САД и ЕУ, Русија…

***

Биљана Диковић: Замолићу Вас прво за коментар о Ердогановој изјави да све исламске земље треба хитно да признају самопроглашену квази-државу Косово на окупираној територији државе Србије, наравно са везом коју то има на живот и догађаје на територији Босне и Херцеговине, Косова и Метохије и Србије…

Џевад Галијашевић: Ердоган је стварни, у ствари, халифа те Исламске државе, без њега би ИСИЛ био обично страшило за птице, а комичан би био Eбу Бeкер ел Багдад (Абу Бекр ел Багдади). Дакле, Ердоган је тај који је ресурсе Турске, и обавјештајне и војне, и економске, ставио у функцију те идеје. Да, и зато није чудо када он предлаже таква рјешења и покушава присилити исламски свијет на признавање „Косова“.

ВЕСТИ

Међутим, исламски свијет није тако униполаран, није ни једнозначан. Управо је Ердоган допринео да сукоби на границама три цивилизације, ја бих рекао, мада се Хантингтон да је жив не би сложио са том тезом, јер он сматра да исламски свијет једна цивилизација и обично споља кад гледате тако се и третира и у јавности и у медијима у западном свјету. Али, у суштини ми имамо заиста сукоб на границама арапске цивилизације са перзијском, и са такозваном османском цивилизацијом. Због неуређене границе између њих тај сукоб добија драматичне размере и чак ни вјера, ислам није довољан да помири те разлике, чак се и кроз вјеру продубљују ти сукоби, подјелама на шиите, суните, на традиционалне муслимане ханетијског несеба који је Турска и османско царство промовисали, и којег се и данас официјелно држе.
Дакле, управо Ердоганово дјеловање у исламском свјету и дјеловање у овој линији разграничења која је у Медитерану, која је на Блиском истоку, дакле и Средњем истоку, то је изузетно негативно дјеловање и оно је исто, идентично и у Босни и Херцеговини и Србији. У БиХ стварни безбједносни проблем је управо и највећи безбједносни проблем не само за БиХ него и за Европу, за комшије, за све сусједне земље на западном Балкану је, у ствари, исламски тероризам. Обично на овим службеним радионицама ОСЦЕ-а или сличних међународних организација, можете чути да они избјегавају како кажу те „дискриминаторске“ дефиниције, у којима бисте тиме етикетирали или народ или неку религију итд. Међутим, то је бесмислица. Ми не говоримо о Бадер-Мајнхофу, не говоримо о ИРИ, не говоримо о ЕТИ, о Црвеним бригадама, те терористичке организације које су некада дјеловале искључиво унутар граница властите земље са одређеним националним програмом, никада нису прешле те границе и оне данас буквално не представљају никакву терористичку пријетњу.

Биљана Диковић: Ко представља праву претњу?

Џевад Галијашевић: Извори пријетње јесу у овим исламистичким, терористичким организацијама: Исламској држави, Ал каиди, Боко Харам која сада снажно дјелује у Африци, имамо Лашкар е Таибу која дјелује између Пакистана и Индије на Кашмиру нарочито, али и у Пакистану у долини Сват у Вазиристану, затим имамо Ел шабаб у Сомалији која снажно дјелује и на мору правећи терористичке и поједине пиратске акције, дакле, имамо и друге и све оне имају исламистички предзнак.

Биљана Диковић: Шта фанатизује те, углавном младе људе, да свесно и без страха иду у смрт…

Џевад Галијашевић: Оно што фанатизује ову децу је – интерпретација ислама. Они чврсто вјерују да је њихова интерпретација, разумјевање и практицирање ислама једино исправно, они су спремни за то погинути, а то их фанатизује. Дакле, ми морамо ту чињеницу уважити да је заиста проблем у интерпретацији ислама, и заиста су ово на исламу базиране, засноване терористичке организације на једној специфичној форми исламског радикализма.

Биљана Диковић: Колико су такви људи опасни и присутни у БиХ, Српској, у Србији…

Џевад Галијашевић: Босна и Херцеговина, Србија – Рашка област и Косово и Метохија, и друга подручја, дио су тог вјерског светоназора, дио су те терористичке инфраструктуре, која не поштује границе… Која дјелује сада као интернационална организација са посебним, ја бих рекао, акцијама неконвенционалним средствима ратовања: кроз формирање разних и невладиних организација, привидно хуманитарних или образовних, кроз формирање својих медијских структура, у електронској форми и у штампаној форми, и наравно кроз терористичке групе које стално вршећи насиље праве стални притисак на друштво.

Биљана Диковић: У јавности се помиње број од више хиљада препознатих терориста у БиХ, да ли су то и Ваша сазнања?

Џевад Галијашевић: У Босни и Херцеговини говоримо о најмање 5.000 и нешто опасних лица са становишта тероризма која пролазе кроз безбједносне евиденције, кривично-правне евиденције и полицијске евиденције. Нико их не зауставља. Они се воде у евиденцијама, постоје одређене врсте надзора над њиховим кретањем, и слично, али то је више евидентирање њихових кретања него ометање.

Биљана Диковић: Само евиденција терориста, али воде ли уопште рачуна о томе да постоји озбиљна подршка тим људима на терену…

Џевад Галијашевић: Тако је, мрежа подршке је много већа. Мрежа подршке у Босни и Херцеговини достиже преко 100.000 људи, дакле то је 5-6% укупне муслиманске популације. Та мрежа подршке је довољна да дестабилизује континент. И она није направљена због БиХ, него управо због цјелог континента, Европе, због шире стратегије и изградње исламске државе на западном Балкану. Та се стратегија уклапа у ону концепцију „зелене трансверзале“ коју је Турска увјек промовисала – а то је спајање исламских отока од Истамбула до Сарајева, и дјелова Бугарске, и дјелова Србије – дјелова Косова и Метохије, и преко Рашке области и Црне Горе до Сарајева…

Биљана Диковић: Дакле није се одустало од „зелене трансверзале“?

Џевад Галијашевић: Није, Алија Изетбеговић је „Исламску декларацију“ направио управо са тим циљем да промовише и одреди тачно тај тренутак када су муслимани спремни да примјене силу и да више њихова моћ не буде у рјечима и дјелима – како је он то у Декларацији написао, него кад су толико бројни да могу срушити неисламску власт, успоставити исламско друштво и власт и тако прогласити исламску државу.

Биљана Диковић: Вратимо се за тренутак на садашњу ситуацију у Србији, Републичка изборна комисија је управо прогласила две листе за изборе које у свом називу имају назив „санџак“ – претензију на територију Србије баш по том плану који сте говорили, под бројем 8 – МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ/MUAMER ZUKORLIĆ – БОШЊАЧКА ДЕМОКРАТСКА ЗАЈЕДНИЦА САНЏАКА/BOŠNJAČKA DEMOKRATSKA ZAJEDNICA SANDŽAKA и под бројем 9 – СДА Санџака – Др Сулејман Угљанин / SDA Sandžaka – Dr. Sulejman Ugljanin. Да ли се слажете да је то директна сепаратистичка тежња али и претња држави Србији, на коју државно тело реагује тако што „одобри“?

Џевад Галијашевић: Да, то је тако, у ствари, примјена такве терминологије враћа Рашку област у Османско царство, враћа у османску власт, у османски период. Санџак је једна регија каквих је у време Османског царства било 350-400…

Биљана Диковић: Може ли се то с правом критиковати?

Џевад Галијашевић: Наравно, наравно. Овдје је на дјелу дио шире стратегије.

Биљана Диковић: У којој учествује врх државе Србије…

Џевад Галијашевић: Шта учествује? Шта учествује – директно Србија то гледа благонаклоно, барем кроз ове протекле владе у последњих петнаест година…

НСПМ

Биљана Диковић: И Турску и Ердогана представише као великог пријатеља Срба… Коме је Ердоган пријатељ?

Џевад Галијашевић: Ердоган није никоме пријатељ. Ердоган није пријатељ ни турским грађанима, Ердоган уништава курдске градове, Џизра је потпуно уништена, Ердоаган уништава Дијарбаке највећи курдски центар на сјевероистоку, Ердоган није никоме пријатељ, најмање Србији.

Биљана Диковић: Шта је против-тежа томе свему на Косову и Метохији у Србији, у БиХ, Црној Гори?

Џевад Галијашевић: Па Србија се мора вратити основном концепту државе. Прво, Србија не смије саму себе лагати да је Република Српска, Влада у Бањалуци, да су јој „каменчић у ципели“ – то је највећа лаж. Република Српска је једини пријатељ у окружењу кога Србија има. Захваљујући Републици Српској ви сте имали заустављање многих акција и према Србији и према Русији. Управо улога Републике Српске је ограничавала моћ исламистичке власти у Сарајеву, а овде се ствара привид да је Република Српска „проблем Србији на путу ка Европској унији“. То је прво лаж.
Србија је окружена непријатељима. Хрватска јој је непријатељ, традиционални, и војни и политички, и геополитички непријатељ. То је земља задојена усташтвом која је реафирмисала усташтво као службену идеологију, као службени концепт власти. На другој страни је Македонија. Црна Гора постаје непријатељ, у којој живи трећина људи који се изјашњавају као Срби, а двије трећине говори српским језиком. Дакле, православна црква српска још увјек дјелује на том подручју, 90% православних вјерника она окупља. Дакле, када погледате све то, Србија у ствари мора престати да се заноси илузијом да је Ердоган или Турска некоме пријатељ.

НОВОСТИ

Биљана Диковић: Поред познатих непријатеља дешава се и отворени сепаратизам и претензија на територију, неких муслиманских група, партија, организација на територије Србије, као што је то у Рашкој области…

Џевад Галијашевић: Истина, све ово што се дешава у Рашкој области усмјерено је на даљу деструкцију Србије, даље дјељење, и даље одузимање њених територија.

Биљана Диковић: Уз сталну помоћ западних земаља којима не одговара стабилна Србија…

Џевад Галијашевић: Те притиске ми видимо, дакле, ниједна власт у Србији није довољно добра за Запад, ако на било који начин стабилизира Србију. Чак ни онаква Тадићева, ни ова Вучићева, Запад једноставно не жели стабилну Србију. Оваква нестабилна, недржавотворна, неуређена Србија није добра, није довољно слаба и није довољно неуређена. Сведоци смо ових притисака, упркос томе што и Србија и БиХ испуњавају све налоге Запада, једини отпор још увек се пружа ипак из Републике Српске, она је „прст у око“ Западу.

Биљана Диковић: Однос Русије и Републике Српске је добар…

Џевад Галијашевић: Русија је пријатељ Републике Српске, али није агресиван пријатељ. Русија у ствари нуди пријатељство без интереса и Русији не треба Република Српска да води њене геополитичке ратове. Русија не жртвује себе, дакле ни у каквим ратовима, нити је икада Русија била пријетња Србима. И то је најважнија порука за Србију.

Биљана Диковић: Велика разлика је између Републике Српске и Србије што Милорад Додик прихвата руску „руку пријатељства“ и у корист народа, за разлику од власти у Србији која све ради по налогу западних земаља, све што „Брисел и Вашингтон каже“ „критикује Русију“ и ради на штету Срба… И опозиција у Републици Српској је, по реакцијама, „мало више западна“ од ове у Србији…

Џевад Галијашевић: Додик је државник у једном ентитету који је пуно мањи од Србије, који мање има могућности за примјену појединих државних овлаштења, али је државник и у таквим условима доноси државничке одлуке, стратешке одлуке које су добре за његов народ. Те одлуке нису добре за Додика, ово што он ради није добро за њега, он је могао плесати на тој западној, евроатланској жици, и бити њихов дашак вјетра на Балкану. Додик се тога одрекао када је видио да се од њега очекује да учествује у деструкцији Републике Српске.
Људи су заборавили да је прво озбиљније супростављање самопроглашеном суверену БиХ, високом представнику Додик направио 2007. године, одбацујући одлуку Мирослава Лајчака о смањењу етничких квота у доношењу одређених националних вета у парламентима. Дакле, Додик се супроставио и рекао да се та одлука неће примјенити и није је примјенио, на крају је ОХР одустао од те одлуке, суспендовао је сам на одређено вријеме. То је била прва велика побједа која у региону није примјећена.
Исто тако се не види колико је Додик изградио Републику Српску. Прођите сад од Београда до Беча, кроз Хрватску или Словенију идите на Марибор, погледајте гдје постоје већа радилишта од оних која су у овом моменту у Републици Српској. Нигдје немате такву термоелектрану која вриједи милијарду еура, инвестицију која је већ почела да радом, немате такву мрежу аутопутева и стратешких објеката, у овом моменту 4-5 вијадукта, великих мостова и тако даље. Кад прођете кроз Републику Српску успоравају вас ти радови и тај напредак.
Дакле, прича опозиције која је проамеричка, или проњемачка, да је „неко уназадио“ Републику Српску – је лаж. Република Српска никад није чвршће економски стајала, али политички она трпи ужасне притиске, и ту Србија и не помаже пуно.

Биљана Диковић: Постоје и везе и помоћ муслиманског света шиптарима на Косову и Метохији, да истрају и до краја отму окупирану територију Србије, упркос међународном праву и Резолуцији 1244 СБ УН?

Џевад Галијашевић: Терористичке свакако постоје. Такозвани „предсједник Косова“ је терориста, вођа УЧК, вођа ОВК – Хашим Тачи. Чак су их и Уједињене нације једно време држали проглашене као терористичку организацију. Босна и Херцеговина би исто тако „признала Косово“ да није било Додика. Додик није дозволио ту институционалну исламизацију БиХ, да се из институција доносе политички мотивисане одлуке.

Биљана Диковић: Како коментаришете доделу ордења од стране српског председника државницима „терористичких“ земаља у свету, односно „сарадника Запада“, а нема осуде за злочине украјинске војске над становницима Донбаса, Доњецка, Луганска… Новорусије?

Џевад Галијашевић: То су грешке. Србија невероватно је, није адекватно реаговала ни на спаљивање људи у Одеси, то су Руси, руски народ. Зар то није тероризам, гранатирање великих градова Донбаса, Краматорск је већи од Сарајева и он је био сравњен са земљом… Луганск, Доњецк… Доњецк је три пута већи од Сарајева, а Луганск дупло већи од Сарајева. Сви ти градови трпели су гранатирања. Не можете сарађивати са Украјином и рећи теорија еквидистанце за Украјину и Русију, то је срамотно. То је срамотно, то уопште није иста позиција.

СРБски ФБРепортер

Дакле, Украјинци су на фашистичким идеолошким основама направили рат против руског етничког и националног елемента у својој земљи руковођени интересима Запада, да се примакну руским границама и да угрозе у безбједносном и стратешком смислу Русију.

Биљана Диковић: Сарадња власти Србије је против сваке логике и здравог разума, са онима који су нас бомбардовали, то води народ у тоталну пропаст, а не види само онај ко неће…

Џевад Галијашевић: Србија још увјек нема јасну политику. Овдје није правилно изјашњавање за Русију или за Америку, већ за одређене принципе. Морате ви принципе формулисати, морате са Русијом сарађивати, нема теорије еквидистанце.. Или – око чега желите сарађивати са САД и са Њемачком – око „признања Косова“, око „уласка Косова у ЕУ“?! То су промашене игре, зато и такви резултати, и награде итд…

Биљана Диковић: Ваша процена будућег стања тероризма у Србији?

Џевад Галијашевић: Па, напредоваће. И у Србији. То је иреверзибилан процес. Дакле, дозволили сте да се тај процес покрене, он се покренуо и иде само у једном правцу.
Ниједна терористичка организација није нестала са сцене, нема побједе над терористичким организацијама, све оне прије или касније заврше у политичкој транзицији, као политичке странке, као дио власти и тако даље. То је судбина и ХАМАС-а, и ФАТАХ-а, и ХЕЗБОЛАХ-а, то је судбина УЧК/ОВК, и онда ви то морате прихватити као нову политичку реалност, а то је циљ и за Исламску државу и за Ал каиду исто.
И Србија се морала обрачунати са тероризмом, барем оним класичним, прописаним безбједносним процедурама. Не смијете дозволити дјеловање радикалних организација на своме тлу и функционисање радикалних идеологија. Не смијете дозволити, то се законом забрањује. Друго, морате их онемогућити у финансирању, спријечити њихове финансијске операције, морате их спријечити да се наоружају, морате их пратити, или надзирати лица за која поуздано знате да сарађују са тим групама или су припадници тих група и организација. И на крају, морате онемогућити њихову пропаганду. Ниједна од ових акција се не проводи ни у БиХ, ни у Србији. Дакле, зато је то иреверзибилан, неповратан процес, он иде у једном правцу, у правцу јачања терористичке инфраструктуре.

Биљана Диковић: Захваљујем на разговору, ово су била питања која не дотичу много тему Вашег излагања на овој конференцији…

Џевад Галијашевић: Хвала Вама. Да, ово је потпуно другачије од оног о чему ћу овдје говорити а то је – када је почела деструкција Дејтонског споразума, модалитети промене Устава и интереси западних сила – то је тема излагања…

Разговарала Биљана Диковић

Биљана Диковић

—–

ПОВЕЗАНО:
*Међународна научна конференција у Београду: РЕЗУЛТАТИ „ЗАПАДНЕ ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ“ НА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ 1990-2016
*Запад свим средствима покушава да дестабилизује Србију и њене суседе
*Слободан Антонић: Треба ли гласати на изборима у „колонијалној демократији“
*Ања Филимонова: „Превентивна демократизација“ на простору Косова и Метохије – Реч је о колонијалној демократији упереној против суверенитета и националног идентитета Срба
*Др Зоран Чворовић: Глобализација у праву – средство за разарање државног суверенитета и националног идентитета
*Андреј Корибко: Ово је историјски тренутак, нема назад, Србија мора да направи избор јер САД и ЕУ НИСУ пријатељи – ВРЕМЕ ЈЕ САДА!
*Владимир Вуковић: Демократија по западном шаблону је пречица за НАТО чланство
*Драган Милашиновић: Све оно што се изродило из тзв. „демократизације“ по српски народ и државност имало је и има трагичне последице
*Ратко Личина: Демократија у Хрватској и Срби

—–