У освит избора 2012. године екс –екс директор јавног предузећа Службени гласник, уважени социолог Слободан Гавриловић завапио је својим најближим сарадницима: Шта да радимо? Ови наши много траже! Наиме да су се листићи штанцовали увек  у принципу од вишка глава не боли- знало се да од када постоји само једна фирма у Београду која то ради и једна штампарија. Наравно, ова Гласникова.

Пише: Марко Банић

У току процеса производње увек је под опсадним стањем и уз присуство великог броја припадника заштитника јавног реда и мира, да не кажемо поретка. Значи држава будно чува да не дође до злоупотреба. Како су онда ти врли интелектуалци крали гласове нас грађана питаћете се. Лако. Рецимо са нашом јужном покрајином Косово и Метохија. У општини живи 2000 становника ови напишу 90 000. На ту цифру времешни Гавриловић је добио благо подрхтавање у гласу јер другови из Жуте странке стварно бре, много траже. Претераше. И он зна да због тога неће добро проћи.  Упозорава верне сараднике. Психички се припрема за смену. Добро упућени у прилике Службеног гласника баратају са цифром од око 5 посто, или  400 000 гласачких листића. Знају то сви актери политичког живота у Срба.  Јер тих 5 посто док су жути били јаки, ишло је мало Чеди, мало Динкићу, тек толико да се пређе цензус, јер више им није ни требало.

Нису за џабе Томислав Николић и Александар Вучић вукли оне џакове пуне гласачких листића, који су све што је још боље,  штампани на папиру без холограма, јер овај обични је јефтинији. Мала разлика за пензију да се нађе. Знали су ови да ће се исте смањивати. Елем, пошто је наступио политички цунами како смо се сви понадали, и  дошло време да се Србија очисти од криминала, лоповлука, битанги и осталих лоших момака и девојчура, за логично је било претпоставити да ће се истрага у Службеном гласнику спровести до краја, да ће се одговорни за крађу избора казнити, да ће се вратити вера у институције. Тома и Вучић шаљу искусног на место директора Службеног гласника, професора историје Радоша Љушића. Будући да је раније био директор Завода за уџбенике, и сопствене фирме Фреска, упућен је у све тајне издаваштва. Што ће рећи, чајетински мангупи га не могу насамарити. Почела је опсежна истрага по Службеном гласнику. Све се проверавало. И дошло до одговора. Многих. Десне руке бившег  директора Гавриловића били су његова шефица кабинета Биљана Обрадовић , и његов верни ученик Петар Арбутина, директор издаваштва. Дотична дама већ дуже је радила у Гласнику са средњом школом иако се лажно представљала да има факултет, док је чајетински виртоуз Арбутина дошао захваљујући Гавриловићу и на месту директора издаваштва на поклон добио факултетску диплому. Факултет који му је плаћао Службени гласник. Он је главни потписник на доштампавању гласачких листића, док је Биљана била Хелга са палицом која је страшила раднике и од њих захтевала дискрецију за урађени посао.

Кад је Љушић размотао клупко, покупио доказе, добио изјаве, упутио се на две адресе. У Немањину и на Андрићев венац. У оба кабинета уместо овације које је требао да доживи јер је истражио случај свог живота добио је хладан туш. Фасцикле су завршиле у радним столовима , иако је требало да буду предате у Тужилаштво. Што би рекли млади много се примио на причу о поштењу и то га је коштало директорског места.

Када се вратио у фирму он је моментално дотичне и њихове сараднике посмењивао. Толико се још питао. Они су се претворили у силуете у фирми. Нико их није виђао, а камоли чуо. Сви су мислили десиће се цунами. И јесте, али не њима. Љушић је раскринкао банду и систем крађе гласачких листића, схватио како је функционисао бивши директор Гавриловић са сарадницима. Како су извлачили новац. Како су куповали утицај код интелектуалне чаршије. Списак интелектуалаца који су подржали Гавриловића у листу Данас уочи његове смене, њих преко 140, када су упоредили, били су на ексклузивном списку за високе хонораре Службеног гласника.  Љушић је такође открио ко је био главни официр за везу између Тадића и Гавриловића  у преношењу наредби и оних високих захтева за крађе. Нико други до Јелена Триван, портпаролка Жуте странке. Оно што Љушић није могао ни да сања у том тренутку, то  је да ће га сменити. Својим друговима је на тацни донео уходан систем са вештим људима, који наравно пошто су толико вешти више вреде свакој власти, него да пуне ћелије, којих је све мање. Исти су добили поново посао. Триванка је тријумфално, у колима Владе Србије са чувеним београдским адвокатом и правником, млађаним Недићем, секретаром Владе Србије ушетала у зграду Службеног гласника.

Епилог је као у добром америчком филму: једино двоје које су враћени на место са којег су смењени, су баш оно двоје- Биљана и Петар. Једина особа од поверења која је доведена са стране јесте нова директорка Финансија. Многи врли уредници са оног списка 140 величанствених (иако су накнадно написали да их је око пет стотина подржавало Гавриловића) је постављено поново за уреднике… И тако систем наставља да вергла.

Гласајте, Србија побеђује!

—

21. 4. 2016. ОСЛОБОЂЕЊЕ