Захваљујући премијеру Србије Александру Вучићу, православном свештенику у Чипуљићу Славиши Ђурићу и кабинету предсједника Републике Српске Милораду Додику, двије деценије након завршетка посљедњег рата у БиХ, Срби из Бугојна који су погинули од 1991. до 1995.године, напокон ће добити пригодно спомен обиљежје.

-Као и сваки пут кад дође у Бугојно, Вучић је и овај пут посјетио цркву Пресвете Богородице. Пожалио сам му се да борци ВРС и цивили из Бугојна који су погинули у посљедњем рату немају споменик. Рекао је да је то гријех и обећао да ће помоћи да они, али и Срби из Бугојна и околине који су били жртве усташког терора у Другом свијетском рату, напокон добију спомен-обиљежје – каже свештеник Ђурић.

Ђурић истиче да је уз посредовање премијера Србије, само два дана након што је први човјек српске владе посјетио Бугојно, био примљен у кабинету предсједника Републике Српске Милорада Додика.

-Вучић ми је рекао да ће у свакој варијанти лично учествовати у изради спомен обиљежја, а уколико власти у Бањалуци не буду имале разумјевања да ће сам обезбједити сва потребна средства. Међутим, Додикови сарадници су ме увјерили да то неће бити потребно и да ће Влада РС, прије свега преко министарства за борачка питања, обезбједити новац.

Већ је готов и идејни пројекат спомен-обиљежја, које ће се налазити у цркви Пресвете Богородице.

-Ово је свети храм и нашим мученицима који су страдали као ратници за слободу српског народа, или су били цивили који су убијени само зато што су православне вјере, мјесто је у њему. На јужном зиду цркве биће постављен мозаик са спомен плочама које ће подсјећати на несрећнике убијене у Другом свјетском рату, а на сјеверном мозаик са спомен-плочама на којима ће да буду уклесана имена свих погинулих бораца и цивила од 1992. до 1995.године.

Ђурић тврди да у БиХ не постоји град у којем су Срби до посљедњег рата чинили значајан дио становништва као што је то било у Бугојну, а да су толико заборављени.

По попису из 1991.године у Бугојну је било око 10.000 Срба, а сада их је мање од 150. Највише Бугојанаца борило се у саставу Седме купрешке моторизоване бригаде Другог крајишког корпуса ВРС и Деветнаесте доњовакуфске пјешадијске бригаде Првог крајишког корпуса ВРС, али значајан допринос стварању и одбрани Републике Српске војни обвезници из града на Врбасу дали су борећи се у саставу бањалучких и бијељинских бригада ВРС.

Међутим, не само што не постоји споменик који би подсјећао на њих и њихову борбу, већ нема ни списка погинулих бораца и цивила. Једни погинули борци из Бугојна се воде на списку погинулих за град Бањалуку, други у Купресу, трећи у Бијељини, све зависи од тога у коју општину су њихове породице избјегле.

-По списку који сам саставио, у посљедњем рату погинуло је више од 130 српских бораца из Бугојна, али то није коначан број. Међу страдалима је и око 60 цивила, тако да се плашим да је укупан број жртава већи од 200. Зато и овим путем апелујем на моје драге Бугојанце широм свијета да ми доставе сваки податак који знају о погинулим борцима и цивилима. Захваљујући друштвеним мрежама то је једноставно и не изискује никакве трошкове – апелује свештеник Ђурић.

Душан Марић

———–

15. 4. 2016. за ФБР Душан Марић, приредила Биљана Диковић