***
***
Поштовани пријатељи, од данас је Србија уведена у систем као што постоји у Северној Кореји! Данас је владајући режим показао своје лице тиме што је, веровали или не, ЗАБРАНИО одржавање предизборног скупа код Цоца у селу Рударе.
Чланови ДСС-а су пола сата пре почетка скупа дошли да припреме салу за скуп. Међутим десило се нешто невероватно. Власника сале су звали (није смео да каже ко) и рекли му „ако их будеш пустио има да те нема“.
Ето и то се десило у земљи Србији! Комунизам се вратио у облику Александра Вучића и његових пајтоса! До сада смо били забрањени у амфитеатрима а од сад и у приватним објектима.
Ради подсећања, ДСС је некад био на власти и никада нисмо забрањивали нити било какве сплетке правили својим политичким неистомишљеницима. Тако да се трибина претворила у митинг.
Ја се захваљујем свим људима који су дошли у толико великом броју.
Данас, једна политичка опција у Србији легално пријављена за расписне парламентарне изборе нема више права да се представи народу, онда да се запитамо, где живимо?
Ако опет желите терор мафијаша и неписмених властодржаца, онда поново гласајте тог „човека“.
Ако желите #срећу, ако желите слободу, ако желите правду, ако желите просперитет, ако желите будућност заокружићете број 5! Зато народе памет у главу и хемијске у руке и запамтите иза паравана вас нико не види!
#срећа за Србију заокружи 5
Остао сам дужан да кажем да Бошка Обрадовића председника ДВЕРИ нису пустили да уђе на Косово и Метохију.
Извор: ФБ Славиша Ристић
***
Најава скупа:
***
Звечан: Због претње бомбом власник објекта отказао предизборни скуп ДСС и Двери; Бошку Обрадовићу није био дозвољен прелаз преко „административне линије“ на Јарињу |
 |
 |
 |
| 13. април 2016. НСПМ | |
| Звечан – Због претње бомбом власник објекта отказао предизборни скуп ДСС и Двери. Бошку Обрадовићу није био дозвољен прелаз преко „административне линије“ на Јарињу.
Отказивање скупа се десило сат времена пре самог почетка, али је скуп ипак одржан под ведрим небом, у приству више стотина грађана. На скупу су говорили Санда Рашковић Ивић, Ђорђе Вукадиновић, Славиша Ристић, Марко Јакшић и Горан Миленковић.
Окупљени су гласним негодовањем и звиждуцима пропратили вест о покушају забране скупа, као и свако помињање имена Александра Вучића. (НСПМ) Београд — Председнику Двери Бошку Обрадовићу није одобрен улазак на КиМ где је требало да буде одржан предизборни скуп Двери и ДСС, саопштила је та коалиција. Председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић и други представници коалиције прешли су административни прелаз Јариње, али је планирани скуп у Звечану отказан због претњи убиством и бомбашким нападом упућених власнику објекта у коме је требало да буде одржан, наводи се у саопштењу. Представници Двери и ДСС поручили су да ће „због бруталних претњи физичким насиљем организаторима“ одржати скуп у Косовској Митровици на отвореном простору. Они су навели да ће Срби на КиМ бити упознати са истином о политици владе Александра Вучића, којом се корак по корак Косово и Метохија издвајају из Србије, до отвореног признања независности Косова, као услов за пријем Србије у ЕУ. „Најновији акти насиља СНС над политичким неистомишљеницима, овога пута у сарадњи са коалиционим партнером у приштинској влади Хашимом Тачијем, недвосмислено потврђују да Србија клизи у тиранију, којој мора да се стане на пут. То једино могу да ураде прави људи са новом политиком“, оценила је коалиција Двери-ДСС. (Бета) |
Категорије:ДРУШТВО, Избори, Издаја, КОСОВО И МЕТОХИЈА, Криминал, Насиље, Окупација, Против-уставно деловање, Режимска тортура, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
После Другог светског рата (1945), комунистичка партија је у овој области наставила политику фашиста. Тито је прогласио закон – по којем је омогућен останак на Косову и Метохију пресељених Шиптара из Албаније. По истом закону, забрањено је прогнаним Србима са Косова и Метохије, да се врате на своја отета имања. Они Срби који су се враћали, убијани су или затварани. Но, тиме није било завршено пресељавање Шиптара (страних држављана) у ову област Србије. Масовно пресељење Шиптара из Албаније је уследило и између 1945. и 1948. Касније, када је била затворена граница између Албаније и Југославије, Тито је, тајно, на Косово и Метохију наставио насељавање шиптарских породица из Албаније. У исто време, спровођен је интензиван програм прогона Срба из Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Овај период можемо назвати временом етничког чишћења Срба у бившој Југославији.
Користећи се самоуправом у Југославији, шиптарско руководство на Косову и Метохији је аутоматски стране држављане (пресељене из Албаније) уписивало у књиге држављана СФР Југославије (без законске процедуре о пријему у држављанство) и додељивало им куће и оранице прогнаних Срба, иако, по југословенским законима, странци нису могли поседовати некретнине.
Нико од Шиптара из Албаније није подносио молбу за пријем у југословенско држављанство. Зато је скоро половина данашњих Шиптара у Југославији са страним држављанством. На основу националних законодавстава, свака земља у свету, у том случају и Југославија, може донети решење о отказивању гостопримства странцима. Посебно у случајевима кад се баве подривањем друштвеног уређења и отцепљењем дела југословенске територије.
ХХХ
У намери да отцепе Косово и Метохију од Југославије (и Србије), Шиптари су се користили самоуправом, па су, између осталог, успели да фалсификују и податке приликом пописа становништва. Тако је послата информација у свет да на Косову и Метохији живи много више Шиптара, него што их је у стварности. Сабирани су и живи и мртви Шиптари. Уписиване су у пописне листе шиптарске породице и по три пута: једном у селу, једном у граду и једном у иностранству.
Тако је исфабрикована цифра од 1.700.000 Шиптара на Косову и Метохији.
Један од научника у Београду је, чије истраживање ћемо ускоро објавити, закључио да на Косову и Метохији нема више од 850.000 Шиптара. До овог броја Шиптара, дошао је на основу израчунавања броја становника на одређеном подручју – на основу пет научних метода:
1) према броју рођене деце у једној години,
2) броју умрлих у једној години,
3) количини потрошеног хлеба у једној години,
4) количини потрошене соли у једној години и
5) броју пацијената у медицинским установама у једној години.
ХХХ
Ако, сада, имамо у виду да је скоро половина од 850.000 Шиптара са страним држављанством, у том случају Југославија може да се односи према њима како је то предвиђено документима ОЕБС-а, ОУН и пракси у Међународној заједници. Шиптари – држављани Албаније не могу имати већа права од оних која су предвиђена за стране госте или стране раднике у Југославији. То би Међународна заједница морала да има у виду – кад год се бави питањима општих људских права.
ХХХ
Југославија, како је наведено, пружила је националним мањинама шира права од било које друге државе. Шиптари су, и кад су страни држављани, изједначени у правима с држављанима Југославије. Зато је насхватљиво да Међународна заједница оптужује Југославију да не признаје права националним мањинама. Можемо само да се упитамо, како ће ову нечасну политику савремених државника оценити Историја”.
Београд, 16. 4. 2002.
Слободан Јарчевић
Свиђа ми сеСвиђа ми се