Бомбардовање

ЗЛОЧИН ЗА КОЈИ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО: Обележена годишњица бомбардовања воза у Грделичкој клисури


12.04.2016. Искра

NATO-Leskovac-750x367

Фото: Политика

Данас се навршило седамнаест година од бомбардовања путничког воза на улазу у Грделичку клисуру, најстравичнијег догађаја током НАТО бомбардовања наше земље 1999. године. Тачно у подне је крај железничког моста одржана комеморација на којој је одата почаст недужним жртвама. На споменик поред друмског моста, који је познат као Сарајевски, и на споменик код обновљеног железничког моста цвеће су положиле делегације „Железнице Србије”, града Лесковца, чланови породица, рођаци и пријатељи погинулих путника. Воз из Ниша прошао је лагано преко моста уз писак локомотиве.

На комеморацији су говорили Југослав Јовић, в. д. генералног директора „Србија воза”, Душан Гарибовић, извршни директор „Инфраструктуре железнице Србије” и Горан Цветановић, градоначелник Лесковца. Они су подсетили на тај трагичан догађај, уз поруку да не сме никада да се заборави. Поручили су да Србија осуђује насиље и да ће се увек достојанствено сећати својих страдалих грађана.

Дванаестог априла 1999. године НАТО авиони ракетама су погодили путнички воз 393, који се кретао од Ниша према Скопљу. Воз је погођен на Бистричком мосту на Јужној Морави, на самом улазу у Грделичку клисуру. Зликовци су испалили четири пројектила, од којих су два погодила воз у тренутку када је прелазио преко моста. До данас није утврђен тачан број жртава једног од најстрашнијих догађаја током напада НАТО-а на Србију. Према званичним подацима, у смрсканим и изгорелим вагонима живот је изгубило петнаест, а повређено педесет особа, међу којима је било и деце, али је извесно да је погинуло више људи, јер остаци неких никада нису пронађени. Погинула су и два радника железнице – кондуктер Зоран Јовановић, који је радио свој посао, и његов колега Петар Младеновић, који је ишао на посао.

Највише жртава било је у другом и трећем вагону који су директно погођени. Језиве слике из Грделичке клисуре обишле су цео свет, а команданти НАТО-а су квалификовале погибију невиних људи као колатералну штету. Тврдили су да је мета био мост, а да је воз колатерална штета, док је главнокомандујући НАТО снага генерал Весли Кларк цинично закључио да је воз ишао превише брзо, а да је бомба била превише близу циља да би могла да се откаже. За овај злочин нико није одговарао.

Политика
***

Немачки медији раскринкали НАТО манипулацију са снимком гађања путничког воза у Грделичкој клисури

Убиство цивила изазвало је контроверзне реакције у свету, а тадашњи главнокомандујући НАТО Весли Кларк је, правдајући напад, тврдио да се воз кретао превише брзо, тако да је пројектил, који је требало да уништи мост, али не и воз, није могао да се откаже.

Кларк је тврдио да је прва ракета испаљена са велике удаљености од циља због чега пилот није био у могућности да визуелно препозна воз.

Он је други погодак описао као неопрезан инцидент, и истакао да је пилот, схватајући да је воз погођен али верујући да може још да заврши мисију, јер је наводно воз био сишао са моста, испалио у пролазу и другу ракету.

Тврдећи да је пилот имао мање од секунде да реагује, НАТО је приказао видео-снимак начињен камером на авиону.

Међутим, њемачки дневник „Франкфуртер рундшау“ извршио је вештачење снимка и у јануару 2000. године објавио чланак у којем је доказао да је видео-снимак, који је НАТО приказао на конференцији за новинаре, био убрзан, стварајући тако погрешан утисак брзине воза.

Немачки лист доказао је да је видео-снимак који је НАТО представио јавности, био убрзан 4,7 пута, како би пружио доказ за своју тврдњу да је приликом бомбардовања дошло до „неизбјежне несреће“ и да је пилот, који је испалио прво један, па онда други пројектил, имао мање од једне секунде на располагању да реагује.

Истраживање листа, показало је да је пилот имао 40 секунди, односно довољно времена да реагује, да је путнички воз могао бити уочен, а нови напад избегнут. (Цео текст доступан на Фонду Стратешке Културе)

3 replies »

  1. Моје најдубље саучешће фамилијама убијених људи у возу.Поред овог примера најтежег могућег ратног злочина,масакр у недељу у по бела дана на Варваринском мосту иако у пречнику од 100км није било војног објекта мост је бомбардован 1 и када су људи то видели сјурили су се ка мосту да помогну повређеним. Тада је евидентно уследио и 2 пројектил и то су били немци који
    су бомбардовали исто као и воз.Свиње немачке које се нису латиле да и наше
    спортисте дигну руку.На тениском турниру у хамбургу светски број 1 наша Моника
    Селеш или ти Мала Мо је убодена ножем од стране немца

    Свиђа се 1 person