15. март 2016. КМ Новине
Под слоганом „Не заборави Србине НАТО-ОВК злочине“ најављује се масовна шетња којом ће се обележити дан Погрома над Србима и показати да памтимо да је један од најтежих масовних злочина оста некажњен.
Шетња у знак сећања на жртве мартовских погрома на Косову и Метохији одржаће се 17. марта 2016. године са почетком од 17 часова. Организатор догађаја је неформална групација Родољубива омладина која позива све родољубе, патриоте и пре свега све Србе да се прикључе овој шетњи.
„Пред очима целокупне међународне заједнице и НАТО снага 17. марта 2004. године на Космету су убијани људи само зато што су Срби. Православне светиње су паљене, људи су протеривани и убијани од стране шиптарских терориста који су били и јесу под протекторатом НАТО-а. НАТО трупе на Космету су имале одговорност да заштите све грађане окупиране територије Србије.
Постављамо питање: Које смо поуке као народ извукли из тог стравичног злочина када премијер Србије Александар Вучић потписује споразум са НАТО злочинцима и вређа све жртве говорећи да ће НАТО чувати Србе на територији Космета“, рекао је Дамњан Кнежевић, један од организатора скупа.
Он је затим додао: „Заборав је злочин, а тим злочином ризикујемо да се стравична злодела над нашим народом понове у још већем обиму. Последња су времена да се као народ дозовемо памети и освестимо, да станемо у одбрану себе и својих светиња. Шиптари су нам палили цркве и манастире, а данас ми то сами радимо потапајући светињу коју су изградили Немањићи, потапајући Ваљевску Грачаницу“, завршио је Кнежевић.
Извор: Србин инфо
***
НЕ ЗАБОРАВИ СРБИНЕ
НАТО И ОВК ЗЛОЧИНЕ!
Извор: All fans in the world for Kosovo is Serbia
Браћо 17.03.2016 године Вас позивамо да дођете у што већем броју и да понесете сви који имате заставе Србије. Нема Предаје. Скуп је испред Трга Републике у 17 часова а затим ћемо у кортеу да прошетамо да Храма Светог Саве где ћемо да запалимо свеће за наше страдале жртве.
Још само нешто, ово није политички скуп и ми овде не јуримо изборну кампању и гласове и зато је битно да нас буде у што већем броју. Немојте да чекамо да се уместо нас други боре а ми да седимо у својим домовима!
Родољубива омладина вас позива на народну поворку београдским улицама, од Трга Републике до Храма Светог Саве на годишњицу погрома нашег народа из 2004 године на Косову и Метохији. Данас, дванаест година касније, нико од шиптарских терориста и сепаратиста није одговарао за стравичан злочин, нити и један припадник КФОРА за командну одговорност, што је један од показатеља како се НАТО трупе опходе према нашем народу (непријатељски као 1999. године). Подсетимо домаћу и страну јавност да нисмо и нећемо заборавити наше жртве и покажимо да нисмо дигли руке од свете земље и да нећемо мирно гледати непријатеље како нам се шире по нашој домовини !!!
СУТРА СВИ НА ТРГ У 17 ЧАСОВА!
СВАКО КО ИМА ЗАСТАВУ СРБИЈЕ КОД КУЋЕ НЕКА ЈЕ ПОНЕСЕ!
ВИДИМО СЕ 17-тог!!!
Категорије:Видео, ДРУШТВО, КОСОВО И МЕТОХИЈА, МУЛТИМЕДИЈА, Страдање Срба, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Где треба да се окупимо: одакле се полази?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Одасвуд драги професоре где се ко већ затекао а Монах Антоније и 300 Божијих СРБаља као ни Ваљево нису далеко.Лако ћемо одатле на свето СРБско Косово као усуд Божији. Боље ми њему нег она с казном Божијом к нама ? Прво треба да се окупимо „одасвуд“ већ где смо а онда је лако пут Косова светога Божијег Србско-Рускога Православнога? Али како када смо као народ бар кодирани као обична роба без ума / па не умемо/ и без Разума / па исто не разумемо/ те ни за тамо гди смо нисмо?
Зато вечито и каскамо , каснимо за „ванземаљцима“ и њиховијем савезницима па где они оком а ми ту под њима и само тако скоком а где и за шта су слепи нема ни нас СРБаља Божијих. Велика је моћ дигитална и компјутера по бијеломе свету и ми им такви не можемо доакати тј. корак СРБскин ухватити. Продасмо се за конфор и веру продасмо за вечеру тешко нама дигитализованим, модернизованим, демонизованим и сатанизованима , непокретнима и све више болеснима. Болести човеку Бог да како би га тргао и на прави пут Истине и покајања послао. Али ми смо бар кодирани и имамо сваки свој број у светским демократским компутерима и градовима па имамо велики проблем да било шта је од Бога препознамо како би нам било као Србима свима и на корист.
У томе је сва несрећа данашњих модерних Србаља који ако нису Божији нема ни им ни живота ни опстанка.А како њима такво време дошло ни грађанима осталих нација поред њих-нас јер исту муку мучимо.Можемо само да чекамо „чипирање“ / жигосање/ па да нама директно оданде преко 3 Д технологије управљају где ће мо да идемо и коме ће нас упутити.И све преко 3 компутера из белога света у који се кунемо.
„Иде Тито преко Романије и са собом води своје дивизије“ -маде ин светски холивуд ког држе његови комунисти.
Значи бирајмо: дигитални анђели / демони/ или Бог Русија и Србија.
Људзеи или гоје белога свијета којима раде шта хоће и шаљу где хоће без тога да овамо и долазе.
Како певаше у блиској прошлости , „народи који такву, имају омладину, за своју будућност, /ваљда/ не треба ни да брину“ ?
Бар не би требало? Има бар /код и чип/ и власници који о будућности треба да брину а не ми сами што не знамо ни ко смо ни чији смо ни одакле смо а тако ни где треба да идемо. Част Вама и изузетцима а свако добро свима.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ВИД МАЛИВУК ИЗ НЕВЕСИЊА
МИЛО ПРОТИВ РОДА И РУСИЈЕ
Закукала Вила Равијојла –
Гласом болним на гори Ловћену!
Сузе јој се разлиле по лицу,
А дугу је косу до појаса,
Сву расплела, јер је жалост мучи!
Тешко јој је због српскога рода,
Мука на њег’ смртно усмерена,
Усмерена са свакоје стране,
А ту муку Мило распламсава,
Тај несрећни Ђукановић Мило,
Који седи на владарском трону,
А на трону усред Подгорице,
Подгорице српске престонице.
Он је Србин Српство не признаје,
Одриче се својих прађедова,
Чије сабље одсекле би главу,
Сваком оном ко издаје Српство.
А издаје Мило се не стиди,
Нег’ помаже српске душманине.
Кад Амери, Немци и Французи,
И Енглези безбожници први,
А са њима други Европљани,
Европљани са западне стране
А и Турци удружени с њима,
Крволочну послали су војску,
У хиљаду деветој стотини
Деведесет деветој години –
Против малих српскијех земаља,
Против славне Моравске Србије
И витешке земље Црнoгорац’,
То злочинство Мило подржава,
Против свога српскога народа.
То показа када су душмани,
С војском ушли на Косово равно,
А Срби им то су дозволили,
Јер пред Богом душманин се клео,
Да ће Запад с војском на Косову,
Сачувати Србе од Шиптара
И Шиптаре одмах разоружат’.
Такву реч је Запад погазио,
Злочинце је шиптарске подрж’о
И Косово српско окупир’о,
Те јавио целом свету одмах,
Да Косово у Србији није,
Да на њему српских цркви нема,
Нег’ култура да је сва шиптарска.
Такав злочин над народом српским,
Подржава Мило Ђукановић.
Он признаје ропство над Србима
Окупатор њему омилио,
Па позива шиптарске злочинце,
Да изграде шиптарску државу,
Да је граде на Косову српском,
На којем су шиптарски злочинци
Порушили српске свете цркве
И уз цркве свете манастире,
Каквих нема у земљи Немачкој,
Каквих нема на енглеској Темзи,
Каквих нема на француској Сени,
Каквих нема у папином Риму,
Јер храмови српски на Косову,
Грађени су у столећим’ првим,
А у првим по рођењу Христа,
Кад је Запад био у паганству
И далеко од хришћанске вере.
Мило тражи шиптарску државу,
А државу на Косову српском,
Где злочинци вођени Тачијем,
А злочинци рода шиптарскога,
Живе Србе секли на комаде,
Вадили им срца и бубреге,
Да срцима и бубрезим’ српским,
Болеснике лече на Западу –
Да им српска срца уграђују,
Уграђују у болесне груди.
Е таквим је Мило обећао,
Баш послати своје дипломате,
Да признају Тачија злочинца.
Дипломати српске Подгорице
Баш ће предат’ том Тачију писмо,
А у писму стојаће порука,
Да Косово српско више није.
Уз све ово Мило Ђукановић
Подржава злочине Запада.
А и онај кад се кољу деца,
Српска деца славне Црне Горе.
Запамтите докле сунце сија,
Када Запад Србе нападнуо
У хиљаду деветој стотини
Деведесет деветој години –
Над Мурином кршне Црне Горе,
Немачке се бомбе устремише,
На цивилно српско становништво,
Међу многим бомба је разнела,
А разнело малог Мирослава,
Дете драго куће Кнежевића.
Око тога Милови главари,
А главари без памети своје,
Не кривише државу Немачку,
Што јој војска уби Мирослава,
Него криве српске државнике,
Што сеђаше у Беломе Граду –
Што Косово сами нису дали,
Нису дали душману шиптарском,
Па су Немци зато убијали,
Убијали децу црногорску.
Ту се Мило и његове слуге,
Огрешише пред Господом Богом,
Прећуташе злочине Запада,
Од којих су Срби умирали,
Умирали у великом броју.
Од тог дана кад су Западњаци
Нападали сваку земљу српску,
А од Тисе и Дунава силна,
Па до српског Јадранскога мора.
А тада су осамдесет дана,
Све тровали по земљама српским,
Летилице бацале су отров,
Такав отров нема у Ђавала.
Њим се трује и ваздух и трава,
А и нежне биљке у њивама,
Па и сваки извор воде питке,
Њим се трује киша и мећава,
А и дашак сваког лаког ветра.
Од тог Срби умиру масовно,
На годину десет хиљад душа.
Ти зликовци то нам учинише,
А зликовци са западне стране,
Што столица њима је у Брислу –
И у Брислу и у Вашингтону.
А Мило се поданички јави,
Те обећа да их тужит’ неће,
Нити тражит’ да исплате штету,
Којом многе Србе покопаше,
Ил’ за веке тешко разболеше.
Неће тражит’ да се штета плати,
Што душмани све су разорили,
Порушили школе и болнице,
Уз болнице и храмове свете,
На Косову стотину тридесет.
Порушили пруге и мостове,
Порушили највеће фабрике
И станове, а и куће српске,
Од севера па до крајњег југа.
Е таквим се Мило испоклања,
Те им помоћ свакојаку нуди.
Нуди Мило српску војску њима,
Која ће се ставит’ под команду,
Под команду швапских генерла,
Који ништа друго не спремају,
Нег’ да јурну опет на Русију,
Да Русији Сибир отимају,
Да се тамо злата напљачкају,
А и злата, а и дијаманат’
И великих нафтиних токова,
И још већих извора са гасом.
Ао Мило, зар си тако грешан?
Зар не памтиш речи Његошеве,
Кад је српском роду поручио,
Да су Руси браћа нам старија,
Да се братац поштовати мора,
Јер тај братац Србе је спасав’о!
Спасавао од турскога ножа.
А Србе су Руси заштитили,
Да их Немци претходних столећа
Не претворе у народе друге,
Православну веру не угасе,
Да им српско име не избришу,
Да им српски језик не уклоне –
На којем су песме написане,
А јуначке песме из прошлости,
Кад су Срби витезови били,
Кад су Срби писмо изумели
И из Винче писмо одаслали,
Одаслали свакоме народу,
А на свакој тој земљиној шари,
Од Лондона до Мелбурна града,
До Мелбурна земље аустралске.
А ти Мило данас желиш чинит’
Зло чинити и Србима својим,
А чинити и браћи Русима,
Желиш српско име избрисати,
Желиш српски језик уклонити,
Српске цркве ти затвараш редом,
А монахе српске и прогониш,
Те немачку политику водиш
И немачку и римскога папе,
Који давно кренуше на Србе,
Да истребе Србе на Блакану,
Те их клали у два светска рата,
А у томе двадесетом веку.
Зато кука Вила Равијојла –
Гласом болним на гори Ловћену!
Сузе јој се разлиле по лицу,
А дугу је косу до појаса,
Сву расплела, јер је жалост мучи!
Тешко јој је због српскога рода,
Мука на њег’ смртно усмерена,
Усмерена са свакоје стране,
А ту муку Мило распламсава,
Тај несрећни Ђукановић Мило,
Који седи на владарском трону,
А на трону усред Подгорице,
Подгорице српске престонице.
Он је Србин Српство не признаје,
Одриче се својих прађедова,
Чије сабље одсекле би главу,
Сваком оном ко издаје Српство.
А издаје Мило се не стиди,
Нег’ помаже српске душманине.
Зато Вила гласно подвикнула
И преклиње Србе свеукпно –
Да на трону промену владара,
А на трону усред Подгорице,
Подгорице српске престонице –
Да бирају часнога владара,
Који Српство хоће поштовати,
Поштовати и чувати Србе
И грлити свог рођеног брата,
Свога брата Руса јуначкога,
Који јесте српски брат старији –
Како је то Његош објаснио,
Кад је Српство небу уздизао –
И душманске намере спречав’о,
Спречавао бритком сјајном сабљом
А и својом поруком у песми,
А у оној чувеног наслова,
„Горски вjенaц“ песма му се зове!
Невесиње, 6. април 7522 (2014)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Sta li ce B92 i N1 da kazu o 17 martu na KiM 2004-te, bas me zanima…?
Свиђа ми сеСвиђа ми се