Сутра почиње четрдесетодневни Велики Васкршњи пост који се завршава на Васкрс а он се ове године прославља 20–тог априла. На данашњој Светој Литургији у катакомбном храму Светог Саве у Жеровници, на Косову и Метохији, настојатељ Евтимије одржао је беседу којом је пре свега указао на духовну природу, потребу и суштину овог поста. Беседу преносимо у целости.

Припремио: Иван Максимовић / 02.03.2014.

***

„Данашња недеља је недеља изгубљеног раја. Недеља палога Адама. Недеља изгубљене безгрешности, недеља изгубљене бесмртности, изгубљене вечности. Како смо изгубили Рај? Грехом. Човек је увео грех у овај свет а са грехом и за грехом – смрт! Од бесмртних постали смо смртни. И, авај, човек је тиме протерао себе из раја сладости, из заједнице са Богом и ангелима Светим.

Како да се вратимо поново у Рај? Господ је благоволео да нам да пост. Једино постом. Јер, пост је лек за грех а тиме и за смрт. Јер ми смо, због тога што нисмо постили, изгубили Рај. Нисмо хтели да постимо. Због непоста изгубили смо бесмртност. Због неуздржања. Тако се зове тај грех. Непост је не само отац свих грехова него и почетак свих наших грехова. Зато је Господ показао примером својим примером.

На почетку свог домостроја спасења, када је постио због нас четрдесетицу, дан и ноћ није ништа окушао ради нашега спасења. Да нам покаже колико смо били неодговорни када смо нарушили божански пост у Рају. Само је једна једина била заповест у Рају а то је о посту. Чули смо и данас у Светом Јеванђељу Господ је рекао „не сабирајте блага на земљи, него сабирајте блага на Небу“. Како то да сабирамо благо на небу? Ми знамо како се сабира благо на земљи. А на небу почетак сабирања свих блага је пост. А уз пост и са постом, треба да имамо и да га прати вера, покајање, Богољубље, братољубље, смиреноумље, кротост, љубав. Све оне јеванђелске врлине које учимо из Светог Јеванђеља. Да их практикујемо и да њима стичемо благо на небеском „конту“ нашем.

Данашња недеља је недеља палога Адама и недеља изгубљеног Раја. Недеља смртности. А од те обале смртности до обале бесмртности, до новоуспостављеног Раја кога је Господ својим Васкрсењем васпоставио, стоји овај велики пост.  Стоји као један велики мост. Стао си на стазу поста, стао си на сигурну стазу која води у победу над смрћу, победу над грехом и у живот вечни. Они који не желе да посте цео пост него кажу „ја ћу постити само прву недељу или задњу“, како могу да саграде мост? Не могу да саграде мост.

Такође, чули смо у данашњем Јеванђељу, када постимо да се не покажемо пред људима да постимо. Јер тај мост онда неће бити чврст, биће труо ако га не буде везивало смирење. Јер свака врлина којом се  гордимо, којом се узносимо над другима па кажемо „ето, ја постим. Ја сам бољи од ових безбожника што не посте“. Ништа нам неће вредети такав пост јер Бог се противи гордима а смиренима даје благодат. А када је Господ био кушан од кушача у пустињи, који је посебно насртљив у ове дане поста, Он га је победио Духом Светим, каже Јеванђеље. Тако и ми, немој да мислимо да можемо својом силом да победимо врага, непријатеља нашега спасења. Не можемо. Нека је далеко та мисао од нас. Него само уз помоћ благодати Божије и Духа Светога. А да бисмо њу стекли, да би је имали, да је не бисмо отерали, треба да будемо смирени. Јер, кажем, Господ се противи гордима а смиренима даје благодат. И то је једини пут да се одбранимо. Јер грех је јачи од нас, враг је јачи од нас. Да стекнемо та Небеска блага, свим јеванђелским врлинама која су недоступна и рђи, и мољцу, и лопову, па и смрти. Само да се чувамо да нас не одвуку паклене стазе. Ево рекли смо која је то стаза која води у победу над смрћу, да пребродимо ову провалију смрти, то су јеванђелске врлине на челу са постом. А оно што нас може одвући, то је пре свега гордост, то је среброљубље, то је блуд, то је гнев, то је мржња, завист и све оне паклене особине и пороци које нас одвлаче са ове стазе. Чувајмо се од тога, чувајмо се најпре од гордости, да се не хвалимо. Да не минирамо тај мост гордошћу својом.

Ова недеља се још назива и недељом праштања, тако су је наши стари називали. Чули смо данас на почетку Светог Јеванђеља, који је то услов Господ поставио пед нас. Не само за успешан пост него за услов нашега спасења а то је да опраштамо ближњима својим. Зато је Господ и ставио ту формулу духовну и у молитву „Оче наш“ коју сваки дан читамо. „И опрости нам дугове наше“, ми молимо Бога, „као што и ми опраштамо дужницима својим“. А данас је то још убедљивије речено у Јеванђељу „ако ви не опростите ближњима њихова сагрешења, ни Отац мој небески неће опростити вама сагрешења ваша. Како је то страшно и како је узалудно ако имамо злопамћење, мржњу ма према коме, и непријатељство ма према једном човеку. Зато и похитајмо у овој недељи праштања, у овај дан да се измиримо са свима а тиме ћемо се измирити са својом савешћу и са Богом.

Браћо и сестре, желим свима успешан почетак Великог Васкршњег поста, да вам свима буде на отпуштење грехова, на стицање врлина, на задобијање Царства небескога да бисмо, уз помоћ Светог поста и ми се удостојили да се нађемо у Рају који смо изгубили те тамо сви заједно са свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа у све векову и сву вечност, амин!

Користим прилику да вас замолим да опростите и мени, браћо и сестре, да се молите Богу за мене“.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на реци Јордану, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи. Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни верници славе увек у недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице. Прва недеља поста зове се Чиста или Недеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смењују – Пачиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страсна или Страдална недеља.

Тонски запис беседе доступан на следећем линку.

Стални дописник портала Новир.Де
Иван Максимовић, Косовска Митровица, Србија.