2 replies »

1. ***ВИД МАЛИВУК ИЗ НЕВЕСИЊА

   СВИ СЛОВЕНИ ПОД ЗАСТАВУ ЈЕДНУ

   О Словени рода великога,
   Да ли знате, да л’ сте умовали,
   Да л’ сте себе икад упитали,
   Шта ће вама државе толике?
   Да ли знате, да л’ сте умовали,
   Да вам оне у таквоме броју,
   Приређују муке свакојаке?
   Несрећна је државна застава,
   Заклања вам божанске видике,
   Па не знате да сте једног рода,
   Једног рода испод Бож’јег свода.
   Да ли знате, да л’ сте умовали,
   Да л’ сте себе икад упитали,
   Зашто вас је једна половина,
   Залуђена вером католичком,
   Набаченом са западних страна,
   Из држава соја германскога
   И држава где Романи живе?
   Несрећна је вера католичка,
   Заклања вам божанске видике,
   Па не знате да сте једног рода,
   Једног рода испод Бож’јег свода.
   Е зато су државе Германа
   И државе где Романи живе,
   Католике Словене спремале,
   Да покољу и рођену браћу,
   Јер та браћа преварена нису,
   Преварена црквом католичком,
   Нег’ поштују цркву православну,
   Православну, која је уз Христа –
   У којој се моли са три прста!
   О Словени рода великога,
   Да ли знате, да л’ сте умовали,
   Како вам се народ осипао,
   А осути делови народа,
   Себе звали именом друкчијим?
   Од Срба се осипали многи,
   Па се одмах несрбима звали –
   Друго име Германи им дали!
   Многе стали Хрватима звати,
   Македонцим’ или Бошњацима,
   Несрбима и у Црној Гори,
   А онда су несрећним групама,
   Говорили да друкчије зборе,
   Језици им измишљени нови,
   Па се језик најзлатнији српски
   Прозва ружно хрватским језиком,
   А зваше га језиком бошњачким,
   И несрпским збором црногорским,
   Те и језик македонски творе,
   Творе, творе силе католичке.
   А и Русе тако осипаше,
   И од Руса ствараше нерусе,
   Па створише народ Украјинце
   И кобајаги језик украјински,
   Те коваше и повјест некакву,
   Записаше – она није руска,
   Мада беше Русија Кијевска,
   А Русија у Вијеку средњем,
   Имала је цара у Кијеву!
   Словени су многи залуђени,
   Многи данас верују подвали,
   Да државе руске било није,
   Да је Кијев само украјински,
   А Кијев је престоница био,
   Престоница Руске Царевине.
   О Словени рода великога,
   Да ли знате, да л’ сте умовали,
   Да Германи и с њима Романи,
   Уз бубњеве Рима католичког,
   Све ратове добро усмерили,
   Да истребе Словена што више?
   А у сваком пакленоме рату,
   Исламисте рода словенскога
   И Словене вере католичке,
   Задужише да истребе браћу,
   Своју браћу вере православне.
   И друкчије они завадише,
   Завадише несрећне Словене,
   Па се тако међусобно клаше,
   Чак и онда кад су православни –
   Православни и једни и други.
   Тако крену бугарска армија,
   Против своје браће православне,
   Против Руса а и против Срба –
   Тако било у два светска рата,
   Нека тако не буде никада!
   О Словени рода великога,
   Да ли знате, да л’ сте умовали,
   Да германски владари су рекли,
   Да Словене истребити треба?
   Томе нисте пажњу обраћали,
   Нити своју одбрану спремали,
   Па сте зато страшно пострадали,
   Пострадали у ратовим’ светским –
   Први поче баш покољем Срба
   У хиљаду деветој стотини,
   Четрн’естој претешкој години.
   Други поче нападом на Србе
   У хиљаду деветој стотини,
   Четрдесет и првој години.
   То се деси као изненада,
   А Германи то спремили давно,
   А о томе ни ћутали нису,
   Одавно су знали прозборити,
   Да Словене хоће уништити!
   То је рек’о и немачки владар,
   Рек’о тако Бизмарк у Берлину,
   А у веку испред двадесетог.
   Рекао је, крио ништа није,
   Да Русију поткопати треба,
   Украјину од ње одвојити,
   Те завадит’ један исти народ,
   Када буде у државам’ двема.
   Једни себе зват’ Русима неће,
   Те ће лако крвит’ против Руса,
   Јер ће имат’ име украјинско.
   Јесте Бизмарк истину рекао,
   Нагласивши да ће део Руса,
   Свест изменит’ као и болесник,
   Из дна душе све ће мрзет’ руско,
   Неће знати да су сами Руси,
   Јер ће мислит’ да су Украјинци.
   Е, тако је Бизмарк планирао,
   А други је владар у Немачкој,
   Још отрова већег расипао.
   То је био Адолф Хитлер бесни,
   Намеру је своју саопштио
   У хиљаду деветој стотини
   И тридесет и шестој години,
   Да Словене треба потаманит’,
   Да би земље умрлих Словена,
   Од Немачке до морске Камчатке,
   Од Солуна до Балтичког мора,
   Биле само у држави Немац’,
   Јер су Немци послати од Творца,
   Да би били господари света,
   Да ниједан Словен им не смета.
   О Словени рода великога,
   Да ли знате, да л’ сте умовали,
   Да границе одмах избришете,
   Све границе међ’ државам својим,
   А да један другог загрлите,
   Загрлите искрено и братски,
   Јер сте браћа од истога оца,
   Истог оца и од исте мајке.
   Загрљајем треба извињење,
   Извињење оних што служише
   Што служише у слепилу своме,
   А служише душманима својим!
   Загрљајем треба опроштење,
   Опроштење браћи залуделој,
   Која ето служише душману,
   А служише у име државе,
   Ил’ у име неке религије,
   Ил’ у име новога имена,
   А имена друкчијег од свога,
   А имена даваног Србину,
   Да се више Србом не осећа,
   А имена даванога Русу,
   Да се више Русом не осећа.
   О Словени из свакога краја,
   Сви станите под заставу једну,
   Та застава несреће не чини,
   Не крије вам божанске видике,
   Видеће се да сте једног рода,
   Једног рода испод Бож’јег свода.
   Таква браћа сложна и јуначка,
   Неће више имати душмане,
   А та браћа биће Божанствена,
   Сваки народ на Земљиној шари,
   Без обзира каквог ли је рода,
   Без озбира на боју му коже
   Без обзира на његову веру,
   Браћа ће му словенска помоћи,
   Помоћи му сваком благодети,
   Баш онаквом какву себи желе
   И какву ће себи обезбедит’,
   Када стану под заставу једну!

   Невесиње, 16. април 7522 (2014)

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

2. ШИПТАРСКА ЖАНДАРМЕРИЈА
   (како је Дикић помагао шиптарима да разбију српске барикаде на северу КиМ)

   Било је то у Србији брате
   у времена тешка и немила
   границу нам направити хтели
   где никада она није била.

   Косово би они да одвоје
   Метохију продали би сада
   али Срби устали да бране
   јер задња умире им нада.

   Барикаде поставли ми смо
   српску земљу ми да одбранимо
   тад дођоше жандари кукавни
   тукли нас што Србију волимо.

   Послао их Тадић издајица
   НАТО слуга и поданик мали
   наредио да ударе на нас
   не би л’ лакше Србију продали.

   С Тачијем у договору он је
   да се Срби с барикада склоне
   жандарима послао је паре
   да Србима све кости поломе.

   Туче жандар и ногом и руком
   пендерком по Србину удара
   псује, вређа и нервозно прети
   ал’ Србин се ни тад не помера.

   Кад видеше да се Србин неда
   да ударце подноси јуначки
   транспортери се тад појавише
   па кренуше на нас кукавички.

   С леђа су нам кукавице пришле
   сачекали да ноћ тамна падне
   нису смели да по дану приђу
   јер жандар увек с леђа нападне.

   Када ни то успело им није
   багером се жандари залетеше
   па са њиме барикаде руше
   док на глави фантомке носише.

   Крију лица крвници проклети
   псују нам мајку, сестру и оца
   пљују на српско све што је свето
   жељни и гладни шиптарког новца.

   Ту је био и Дикић генерал
   из мрака вири ко миш из рупе
   не сме да приђе јер нас се боји
   па на нас шаље жандарске трупе.

   Тада Срби гласно дозиваше
   јединицу славну Легијину
   да ко некад она их одбрани
   отера жандаре у даљину.

   Ој вукови где сте сада наши
   што бранисте Србе и Косово
   сад нас жандар и туче и плаши
   дођите нам беретке поново.

   Дођите вукови на Косово
   црвену беретку да видимо
   јер са вама слобода долази
   душмане клете да победимо.

   ДА СЕ ПОДСЕТИМО КО ЈЕ БРАТИСЛАВ ДИКИЋ…
   – бранио режим у Београду,
   – хапсио српске јунаке
   – заслужан за малтретирање и батинање српског народа који се противио геј паради,
   – учествовао у разбијању протеста организованих против хапшења Радована Караџића и Ратка Младића,
   – разбијао српске барикаде на северу КиМ
   – уништио српски отпор на северу КиМ,
   – поставио границу између централне Србије и територије КиМ,
   – спровео шиптарске изборе на КиМ,
   – полупао гласачке кутије у Косовској Митровици итд.

   Браћо и сестре, обратите пажњу ко вам се намеће као вођа!

   Свиђа ми сеСвиђа ми се